Srbija ostaje bez energenata, ali i socijalnog mira

Do sada je cijena struje u Srbiji bila ‘bezobrazno’ jeftina u odnosu na ostatak Evrope, ali sada na naplatu dolazi taj socijalni mir…

Aleksandar Vučić ima neostvareni dječiji san da u Srbiji gleda finale Lige šampiona, piše autora (Miloš Tešić/PIXSELL)

Ako je verovati predsedniku Srbije Aleksandar Vučić, za nekoliko meseci nas očekuje nikada hladnija zima i neizvesnija situacija sa grejanjem u poslednjih 70 godina. I sve to zbog rata u Ukrajini, koji Srbija i dalje nije osudila na način na koji je to uradio ostatak sveta.

Situacija je svakako nategnuta. Cene energenata drastično rastu, svet se snalazi kako zna i ume da obezbedi ono što je potrebno da bi se na vreme reagovalo na zimu, a Vučić i dalje kuka o tome kako se Srbija nalazi u teškoj i gotovo nemogućoj situaciji. Kao prvo, Srbija se pod vođstvom Vučića sama našla u takvoj situaciji, jer je njegovim odlukama vezala svoju energetsku sigurnost za Rusiju. Drugo je pitanje zašto Vučić ne sme da se otrgne iz ruskog zagrljaja.

Ponuda za duplo skuplji ‘jeftini’ ruski gas

Vučić je godinama kupovao socijalni mir u Srbiji sa cenom električne energije i gasa. Možda to deluje nelogično, ali Vučić je kupovao strane investicije. Sve ono što običnim građanima nije bilo moguće za strance jeste. Stranim kompanijama je besplatno deljeno građevinsko zemljište, obezbeđivano besplatno uvođenje instalacija, cene struje i gasa su bile više nego ispod onih sa kojima se Srbija “takmičila“ u dolasku stranih investicija. Na sve to, Srbija je plaćala 10.000 evra po radnom mestu svakoj stranoj kompaniji koja je odlučila na investira u ovoj zemlji. Iako to nije deo ove priče, valja pomenuti da, i pored svih ovakvih uslova, nijedna od ruskih kompanija nije se nešto istakla po pitanju investicija u Srbiji.

Problemi na polju energetike će svakako smanjiti konkurentnost Srbije u odnosu na druge zemlje. Biće malo izjednačeniji uslovi. Kako stvari stoje, u javnosti se sve glasnije govori o tome da će Srbija dobiti ponudu za “jeftin“ ruski gas u iznosu duplo većem nego što je to sada slučaj. Sada ta cena iznosi 270 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. To će, verovatno, i dalje biti povoljnija cena nego što je realna vrednost na tržištu, ali samo pod uslovom da Srbija ne uvede sankcije Rusiji. Ako uvede, Srbija će morati poput ostatka sveta da plaća realnu vrednost gasa na svetskom tržištu. Čak i da ostane pri stavu da neće sankcionisati Rusiju zbog agresije na Ukrajinu, pitanje je kako bi taj gas stigao u Srbiju.

Elektroprivreda Srbije dovedena do rasula

Bugarska, preko koje Rusija isporučuje gas Srbiji, već je postigla dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama u vezi sa uvozom tečnog gasa i, čini se, po povoljnoj ceni. Srbija i dalje ne pokušava, ili se barem to ne vidi, da uspostavi neku alternativu po ovom pitanju. Cela Evropa je uveliko u tom poslu, samo Srbija i dalje očekuje dobru ponudu Vladimira Putina. Tako Rusija i Srbija funkcionišu. Sednu dva predsednika i dogovore se, bez obzira šta o tome misle preduzeća koja se tim poslovima bave. Ali, i to je neka druga tema.

Kada je reč o električnoj energiji, Srbija, umesto da je izvozi, ona uvozi struju po ogromnim cenama. Građani Srbije zbog toga treba da budu “zahvalni” predsedniku Srbije, koji je godinama na čelu Elektroprivrednog sistema Srbije držao čoveka koji je pre toga bio vlasnik pečenjare u Obrenovcu. Taj čovek je odgovoran što je u jednom trenutku, umesto uglja, u termoelektranu u Obrenovcu bacano blato, usled čega je EPS doživeo kolaps.

Srbija ima kapacitete da proizvodi više struje, ali i rukovodeći kadar, koji zavisi od milosti partije na vlasti, zbog čega je EPS doveden do rasula. Zbog kupovine socijalnog mira, cena struje u Srbiji je bezobrazno jeftina u odnosu na ostatak Evrope. Građani Srbije nisu navikli da plaćaju račune za struju koji su realni. E, sada na naplatu dolazi taj socijalni mir, jer se najavljuje poskupljenje od 30 odsto. Vučić će, evo videćete, saopštiti narodu da je učinio natprirodne napore da struja ne poskupi toliko, već 25,73 odsto, i biće sve OK.

Umjesto u energente, novac ulaže u stadione

Za to vreme, umesto u energente, Srbija ulaže u nacionalne stadione, jer Vučić ima neostvareni dečiji san da u Srbiji gleda finale Lige šampiona, ili barem da deli domaćinstvo za neko buduće Evropsko prvenstvo. Prema nekim informacijama, izgradnja jednog stadiona košta oko 120 miliona evra. Ko zna koliko se stadiona gradi po Srbiji, a superligaške utakmice “vrh glave” gleda nekoliko stotina do hiljadu ljudi. A svi ti ljudi će morati na zimu nekako da se greju. Struja će biti skupa, gasa je pitanje da li će biti, mazuta će valjda biti, a grejanje na drva i ugalj odavno nisu isplativa. I umesto da te silne stotine miliona evra država iskoristi za energetski fond, građanima Srbije ostaje samo da se odluče da li će zimu da provedu u svojim domovima ili na “svojim“ stadionima, jer Vučić najavljuje veliku hladnoću.

U ovakvoj situaciji, teško da bi i okolne zemlje mogle da računaju na solidarnost, jer je svaka zemlja okrenuta sebi. To je možda i greška, ali je sasvim razumljiv takav stav i ponašanje. Da ima pameti, moglo bi se sve to dovesti u red i pomoći u prevazilaženju krize. Sve ovo podseća malo na priču o vakcinama, ali struja, gas i nafta nisu isto što i vakcine. I ne samo to, već tek u ovim poslovima nema emocija. Na kraju, možda nas ta zima malo više približi i okrene jedne drugima. Uostalom, Vučiću ne treba mnogo ni verovati, jer sve ono što radi i izgovori čini zarad svog opstanka ne samo na vlasti, već i zbog svoje ubeđenosti u bitnost.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera