Bursać: Albanska sramota, još nema priznanja genocida u Srebrenici?

Parlamentarno odbijanje da se uopšte i razgovara o rezoluciji o srebreničkom genocidu u najmanju ruku je skandalozno, ako znamo da zvanični Beograd isto razmišlja.

Ovom sramnom odlukom Albanija se svrstala uz Srbiju kada je u pitanju ignorisanje povijesnih fakata, piše autor (Reuters)

Albanski Parlament je odbio zahtjev pojedinih opozicionih poslanika o održavanju sjednice na kojoj bi se razmatrala rezolucija o priznanju i osudi genocida u Srebrenici. Kako javljaju mediji, ukupno 51 parlamentarac je glasao protiv prijedloga. Ovom sramnom odlukom vladajuće albanske politike u Tirani su se (zasad) svrstale uz Srbiju kada je u pitanju ignorisanje povijesnih fakata, činjeničnog stanja i presuda međunarodnih sudova – a svi zajedno se podvode pod jedno – u Srebrenici je, bez svake sumnje, počinjen geniocid.

U naslovu je sa punom namjerom napisano Albanija, a ne albanski narod, iz dva razloga: Prvi je očigledan: politčke elite Albanije, na čelu sa Edijem Ramom, odbijanjem da stave na dnevni red rezoluciju o genocidu, svrstale su se na pogrešnu stranu istorije, što nikako ne treba miješati sa narodom Albanije. Drugo – mnogo važnije – albanski narod na Kosovu je, za one koji ne znaju, usvojio ovakvu rezoluciju, čiji je zahtijev za razmatranje upravo Albanija odbacila.

‘Viši’ ciljevi i interesi, a sitnošićarska prepucavanja

Bez svake sumnje, cjelokupan albanski narod (i u Albaniji, i na Kosovu) duboko saosjeća sa stradanjima Bosanaca i Hercegovaca, ali su trenutna politička prepucavanja u albanskom Parlamentu rezultovala ovakvim naopakim ishodom.

Kosovo odavno odbija učešće u inicijativi “Otvoreni Balkan” (o kojoj ću govoriti), jer smatra da je cilj nova hegemonija Srbije u regiji. Edija Ramu su poodavno kosovarski zvaničnici upozoravali da je Albanija priznala i Kosovo i Crnu Goru kao nezavisne države te da između Albanije i Srbije ne postoje granice koje, eto, on i Aleksandar Vučić žele ukinuti. Ovo sve govori koliko rukovodstvo jedne zemlje – u ovom slučaju Albanije – može da zastrani zarad nekih drugih, kako oni misle, “viših“ ciljeva i interesa, a zapravo sitnošićarskih prepucavanja.

A šta je, zapravo, “viši cilj” koji je, kako vidimo, ujedinio srpski nacionalizam i pojedine albanske politčare na vlasti? Taj cilj se zove “Otvoreni Balkan” i on je ovdašnjoj javnosti kao kukavičije jaje podmetnut da se oko njega zanimaju u nekakvom kvaziekonomskom udruživajnu zemalja regije, misleći na Srbiju, Sjevernu Makedoniju i Albaniju, sa tendecijom da se istom savezu u najskorijoj budućnosti priključe Bosna i Hercegovina i Crna Gora. I tu dolazimo do srži problema…

Odbijanjem da se uopšte stavi na dnevni red prijedlog rezolucije o priznavanju genocida u Srebrenici, albanski Parlament direktno, a Edi Rama posredno, eksplicitno je pokazao i dokazao da je čvrsto uz Aleksandra Vučića i ugovoreni projekat “Otvoreni Balkan”, a koji je, ponavljam, još jedna vrsta srpskog supremacionizma, u kome se albansko rukovodstvo ponaša poput korisnih idiota Beograda. Po tom projektu, u koji mnogi silno žele da uvuku Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, postojala bi odistinski “velika Srbija” i “teledirigovana Albanija”, a svi ostali bi bili u podređenom, sužanjskom položaju.

‘Otvoreni Balkan’ kao razvoj srpskog nacionalizma

U ovom kontekstu, zastrašujuće je sljepilo bh. politčara i politika koje u “Otvorenom Balkanu” nisu vidjele nikakvo zlo po Bosnu i Hercegovinu. Ponavljam, projekat “Otvoreni Balkan” nije put balkanskih zemlja u Evropsku uniju, nego put za razvoj srpskog nacionalizma, koji bi u potčinjenom položaju držao ostale narode. Neki su “Otvorenom Balkanu” tepali da je to EU za one sa “siromašnijim ulaznicama”, ali kako se čini, ovdje je ekonomska kategorija i takozvani nesmetan prelazak roba i ljudi preko granice bio samo mamac kako bi srpski nacionalizam odredio svoje interesne zone, a u čemu mu asistenciju pruža politka Edija Rame.

Potencijalno nepriznavanje genocida u Srebrenici od albanskog Paralmenta samo je pokazatelj kako bi se tretirala Bosna i Hercegovina i u njoj njajosljetljivija pitanja, poput ovog o genocidu. I, da se razumijemo, ovo odbijanje da se uopšte razgovara o rezoluciji o genocidu došlo je u koordinaciji sa Beogradom, a vladajuće partije u Tirani su ga samo ratifikovale. Sad je red da Srbija nešto “isporuči“ Albaniji kao kontrauslugu, a sve preko leđa ubijenih Bošnjaka u genocidu.

Edi Rama se od svega branio nemuštom izjavom, u kojoj kaže da to i nije bila rezolucija, nego “podla igra”, pa dodaje kako kako Parlament Albanije nije glasao protiv rezolucije o genocidu u Srebrenici. I u pravu je Rama, nije bilo nikakave rezolucije, jer uopšte nije usvojen prijedlog da se glasa o rezoluciji. Što je još gore od odbijanja same rezolucije. Sve u svemu, potpuno nepotrebno i neuvjerljivo objašnjenje za nešto što je pravi skandal u balkanskim, ali ne samo balkanskim razmjerama.

Na to je podsjetio i opozicioni poslanik u albanskom Parlamentu Tritan Shehu, koj je rekao da je to gorak i ružan dan u radu albanskog parlamenta. “Mi smo jedini parlament koji nema formalni dokument kojim bi osudio genocid. Ovo je dan koji stavlja težak trag na demokratski svijet. Prije nekoliko dana ova gospoda su glasala protiv rezolucije kojom se osuđuje ruski genocid u Ukrajini. Danas nisu prihvatili rezoluciju o osudi srpskog genocida u Bosni, sutra neće prihvatiti da osude srpski genocid na Kosovu. Zašto? To su veze, obaveze, Vučić je iznad. To su ciljevi, zato smo danas obilježeni u albanskom Parlamentu.”

Ako ga hvali Ivica Dačić, znajte da nije dobar

I zato kad god čujete riječi “Otvoreni Balkan” sjetite se izjave pisaca i publiciste Andreja Nikolaidisa, koji za ovu tvorevinu kaže: “Novo ime za staru Vučićevu i Raminu inicijativu. Zvuči kao teniski turnir: US Open, Australian Open, French Open, Balkans Open… Ali to, nažalost, nije.” Pa Nikolaidis dodaje: “‘Otvoreni Blakan’ je preimenovani ‘Mali Šengen’, baš kao što je ‘srpski svet’ preimenovana ‘velika Srbija’. Govoreći onomad o ‘Malom Šengenu’, Vučić i Rama saopštili su da to nije nova Jugoslavija. To je istina. U pitanju je nešto mnogo gore od toga – replika Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. Preciznije: ono što pokušavaju napraviti je Kraljevina Srba i Albanaca.”

A koliko se lobira za ovaj projekat, svjedoči i fakat da ga je čak i visoki predatavnik u Bosni i Hercegovini Christian Schmidt podržao. Tako je Schmidt još 4. oktobra, na otvaranju 21. Beogradskog ekonomskog foruma, otvoreno podržao inicijativu “Otvoreni Balkan”, ocjenjujući, kako je kazao, da je regionalna saradnja neophodna i da svi treba da rade zajedno na učešću u tom projektu. “Svi zajedno moramo da shvatimo da identitet treba zadržati, ali moramo se dogovoriti da ekonomske prepreke prevaziđemo”, rekao je tada Schmidt za RSE. Da li visoki predstavnik nije upoznat sa namjerama i ideološkim ocima ovog projekta (što je strašno), ili je jako dobro upoznat (što je još strašnije), vidjećemo u najskorije vrijeme.

Ono što treba odistinski da plaši sve građane, prije svega Bosne i Hercegovine i Crne Gore, pusti je fakat da iza ovog projekta stoje Sjedinjene Američke Države i da su, kao najveća sila, od Njemačke na ovom projektu usvojle ideju “stabilokratije”, ali tako da namire dva najveća balkanska naroda, obezbijedivši im lokalni prostor da se igraju “velikih sila”. “Rezultate” vidimo odmah. Negiranje genocida u Srebrenici biće ideološka baza oko koje su se velikosrpski nacionalizam i albanska država (zasad) i udružili i složili.

Ako ne znate šta je dobro za zemlju (mislim na Bosnu i Hercegovinu i njene političare ), makar poslušajte one koji vam ne misle dobro, pa uradite nešto suprotno od toga. Jer, na istom tom forumu na kojem je Schmidt blagoslovio “Otvoreni Balkan”, i notorni Ivica Dačić je na sva zvona hvalio ovaj projekat. On kaže da je to “istorijska šansa da balkanski narodi urade nešto sami za sebe, a da im to nije doneo neko sa strane”, ali da i taj projekat doživljava osporavanja i kritike, “iako nije zaslužio”. A vi sad saberite dva i dva i vidite gdje vodi “Otvoreni Balkan” i kako će se po Bosnu i Hercegovinu završiti.

Nada ipak postoji, čekamo 11. juli

Na koncu, možda je i dobro što su odmah na početku zvjerke otkrile svoje tragove u snijegu birokratije, negirajući genocid ili ne baveći se njime, jer će u konačnici bh. politke, ako ih ima i ako imaju oči, znati sa kim imaju posla. Ako i poslije negiranja genocida u Srebrenici ne vide o čemu se radi, bojim se da to onda nema veze sa vidom, nego sa ozbiljnim antidržavnim stavovima prema sopstvenoj zemlji.

Ima li spasa, prije svega albanskim politikama, da osvjetljaju svoj obraz prema narodu Bosne i Hercegovine? Nadati se, a za to postoji i jasno uporište u realnosti. Postoje indicije, kako javlja agencija Anadolija, da će Parlament Albanije 11. jula održati posebnu sjednicu o Srebrenici. Ako je ljudi i ljudskosti, rezolucija o genocidu mora biti usvojena kako bi se krenulo putem civilizacije i kako bi se sprala ljaga koju su ovih dana političkim prepucavanjima navukli na sebe albanski parlamentarci. Ali, ako je riječ samo o novim političkim prepucavanjima i jeftinom marketingu kojim se “sanira šteta”, ništa dobro nam se ne piše.

Umjesto zaključka, mogu samo ponovno citirati pisca Andreja Nikolaidisa, koji na pitanje o “Otvorenom Balkanu” i svim njegovim zavrzalamama kaže: “‘Otvoreni Balkan’? Neka hvala, dobra je nama i Evropska unija.”

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera