Srbija poslije izbora: Ugrožena i Deklaracija o Srebrenici

Rezultati izbora navode na zaključak da će nacionalistički stavovi biti u velikoj prednosti u odnosu na građanske.

Aleksandar Vučić je do sada kontrolisao nacionaliste, ali protiv krize u Ukrajini nije mogao (Reuters)

Situacija u regionu biće, sigurno, više nego inspirativna tema za predstojeći novi saziv Skupštine Srbije. Mandati koji su podeljeni među političkim strankama su takvi da će nacionalistički stavovi biti u velikoj prednosti u odnosu na građanske.

A, to će se svakako osetiti i po pitanju međususedskih odnosa koji odavno nisu u libeli.

Zaokret Srbije ka desnom je svakako nešto što je obeležilo nedavno glasanje. Poruke – U Srebrenici nije bilo genocida, Kosovo je sastavni deo Srbije, Srbi su ugnjetavani u Crnoj Gori i Hrvatskoj, obeležile su predizbornu kampanju. Nema sumnje da će se u tom tonu nastaviti delati i u parlamentu čim se bude ukazala prilika za tako nešto.

A, ona je idealna, barem kada je reč o pojedinim parlamentarnim strankama. Srbija će morati da donese najvažniju odluku u svojoj novijoj istoriji – uvesti sankcije Rusiji ili ne. Patriotsko nadmudrivanje će se svakako preneti i na region i po tom pitanju ne bi trebalo imati nikakve iluzije. Aleksandar Vučić je do sada kontrolisao nacionaliste, ali protiv krize u Ukrajini nije mogao. I da je hteo, nije smeo tokom kampanje da stavi lik Vladimira Putina uz svoj, ali zato jeste Boško Obradović, lider Dveri. Svoju privrženost Rusiji do neba u kampanji pokazivao je Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije. Isto je radila i Milica Đurđević Stamenkovski. Uporedo sa tom pričom, utrkivali su se u negiranju genocida u Srebrenici i svojim sagovornicima u kampanji često su postavljali pitanja da li ga je bilo i da li bi priznali nezavisnost Kosova.

Puna usta negiranja genocida

Skupština Srbije je 2010. godine usvojila Deklaraciju o Srebrenici, prema kojoj događaje u ovom gradu iz jula 1995. godine tretira na način na koji je to uradio Međunarodni sud pravde. Bez obzira što su i poslanicima Srpske napredne stranke svih ovih godina usta bila puna negiranja genocida, nikada se niko od tih „patriota“ nije usudio da pokrene proceduru za povlačenje te Deklaracije ili da je izmeni. Od ovog saziva parlamenta se tako nešto svakako može očekivati. DSS, Dveri i Nada su tek koji procenat iznad cenzusa i dalje busanje u patriotske i nacionalističke grudi će svakako biti deo taktike za dobijanje većeg broja glasova na budućim izborima.

To će svakako da dovede u tešku situaciju predsednika Srbije koji bi tako nešto, ako ostane na evropskom putu, morao da spreči, ali nauštrb svojih birača kojih je sve manje. Vučićeva stranka je osvojila 350.000 glasova manje nego na parlamentarnim izborima pre dve godine. Njegova jedina srećna okolnost je što pitanje genocida u Srebrenici sigurno neće biti dominantno i najbitnije u predstojećem periodu.

Ali, zato pitanje Kosova i Bosne i Hercegovine hoće. To su najavili i već regionu poznati Gabriel Eskobar, američki izaslanik za Zapadni Balkan, ali i upravo ustoličeni novi ambasador Sjedinjenih Američkih Država Christopher Hill. Pitanje međusobnog priznavanja Srbije i Kosova je, prema njihovoj agendi, od najvećeg prioriteta. I tu nema dileme. Vučić će, verovatno, ponovo pokušati da odugovlači sa formiranjem nove vlade, ali od suočavanja sa ovom agendom će doći mnogo brže nego što se on nada.

Upravo zbog toga se verovatno hvata za glavu zašto je išao i na parlamentarne izbore kada je u Skupštini imao situaciju koja je verovatno najpribližnija onoj iz Severne Koreje. A, situacija je bila takva da je mogao ponedeljak da proglasi za drugu nedelju, sebe za cara i gospodara Sunca. Sada će svako popuštanje po pitanju Kosova dovoditi do teških dešavanja u parlamentu, jer će imati tridesetak poslanika koji su grlatiji od njega u odbrani Kosova.

Moderna verzija Dr. Jekylla i Mr. Hydea

Takve stvari će dovesti do teških posledica po region, ali i reakcija na sve strane. Teško će biti kontrolisati te i takve emocije, a sigurno je da Vučić nije baš neko ko je vičan u tome. Deo njega bi bio najglasniji nacionalista, a onaj drugi smireniji je pod direktnom kontrolom Zapada. On je poput neke moderne verzije Dr. Jekylla i Mr. Hydea. Najveći problem tu imaju građani Srbije koji su, doduše, sami izabrali svoj put i sami će morati da žanju ono što su posejali.

Cela ta nacionalistička retorika će se preplitati sa krizom u Ukrajini. Biće neizostavni deo parlamentarnog života i u velikoj meri će učiniti da Srbija i dalje liči na ono što smo imali devedesetih. Čak kada bi Vučić prihvatio sankcije Rusiji, te snage u parlamentu bi sigurno reagovale na način da bi i region uključile u tako nešto.

Situacija u BiH je dodatno otežavajući faktor u ovoj priči. Milorad Dodik je neko ko će definitivno imati ogromnu podršku u srpskom parlamentu, uključujući i SNS, tako da će je teško suzbiti čak i Vučić nekim eventualno pomirljivim stavom. Svi znamo da Vučić to ume da radi, ali Aleksandar Vulin uradi onaj drugi deo posla u kojem se voda zamuti do maksimuma.

Sve u svemu, tako je kako je. Mnogo toga će se još dešavati na našim prostorima dok se svi ne budemo našli u normali i na taj način omogućili jedni drugima život dostojan vrednosti 21. veka. Tačno je da smo svi umorni, ali nažalost, izgleda da nam je stvarnost takva.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera