Tri zla iz Srbije
Uz Aleksandra Vučića i opoziciju, koja mu je nalik, treće zlo su desničari, pa će srbijansko bunilo potrajati; ukoliko se pritisci sa najvišeg mjesta ne pojačaju.
Beogradskoj čaršiji seirenje je omiljena zabava. Pritom je to manje (obično) bezazleno posmatranje, a više (zlurado) naslađivanje. Uz uopštavanje, rešeno svake logike. I pristojnosti. To je inače u u ljudskoj prirodi, ali ovde je to, možebit’ zbog turske (za)ostavštine, dovedeno do savršenstva.
Komšiji govorim da sam bio u Sarajevu pre nekoliko dana, povodom 30 godina od početka opsade, pričam mu koliko godina su ga granatirali ovi naši, a on odapinje strelu: “I nas je NATO bombardovao, pa ti ništa…” Razgovor je prekinut.
Danima babe, dede, snajke i srednjovečni mrzitelji svih koji ne duvaju u srpsko-rusko-kinesku tikvu u gradskom prevozu na pasja kola grde Mila Đukanovića, Albina Kurtija i Zorana Milanovića što su njihovom Aleku spočitnuli zbog bezrazložnog naoružavanja kineskim avionima.
‘Ogoljena mržnja prema Srbima i Srbiji’
Predsednik države optužio je Đukanovića i Kurtija da šire “ogoljenu mržnju prema Srbima i Srbiji”. Čovek koji se više od jedne decenije nalazi u stalnoj predizbornoj kampanji za obračun sa pomenutom dvojicom nije se odlučio za Javni servis, nego je odabrao portal dnevnog lista Informer. Aferim, majstore.
Kažu da funkcija vremenom i pozicija vremenom oblikuju ličnost. Možda je to tačno, ali u srbijanskom slučaju njen predsednik je već decenijama, i pored najviše pozicije, ostao na nivou “fudbalskog navijača“. Njegov jezik je uličarski, baš taj. I koliko god želi da se odmakne od njega, sve se na kraju svede na jezik sokaka. Procenite sami.
Kaže da je (njegova) Srbija, “kao vojno neutralna zemlja, sama u celom širem regionu“. Onda slede “duboke“ misli: “U cirkusu ste videli lavove, slonove, tigrove, ali nikada niste vuka samotnjaka. Uvek bih pre bio vuk samotnjak nego bestidna i nemorala hijena, pa ma koliko da ima hijena. Bez obzira da li ih ima tri, pet, šest ili 19… Hijeni makar morate da odate priznanje na krvoločnosti, ako ni na čemu drugom. Još je gore biti muva zunzara, koja se vrti oko hijene i čeka da im donese plen, kao što su Kurti i Đukanović”. I pominjani Milanović bi mu pozavideo, pogotovo kada govori o Bosni i Hercegovini.
Nazovi opozicija može samo ‘da se slika’
Aleksandar Vučić počeo je da se kruni. Na predsedničkim izborima je trijumfovao (blizu 59 odsto), odlučili su birači. Za parlament AV je, iako načet, takođe bio nadmoćan, jer sa svojih 42,91 odsto i 11,42 odsto socijalista Ivice Dačića ima prevlast u Narodnoj skupštini. Nazovi opozicija može “da se slika“.
Trenutno Vučić i bratija imaju (relativno) mali problem u sklapanju prevlasti u Skupštini najveće srbijanske palanke. Zašto palanke, a ne evropske metropole? Jednostavno jer je to grad koji se s pravom može nazvati (srpski: preksrstiti) u Mladićevo/Mladićgrad, pošto na nekoliko stotina gradskih površina bliskih očima stoji natpis da je zlikovac iz Kalinovika “srpski heroj“.
Vučićeva Srpska naredna stranka uknjižila je razočaravajućih 38,15 odsto, i to je naprednjačka muka, jer ni sa 7,27 odsto glasova socijalita ne prelaze 50 odsto. Fale im dva “konjska nokta” i očito je da sledi “trgovina”. Despot nije srušen, a razloga je sto. Davno, u Engleskoj nije zvonila lokalna crkva radi okupljanja zbog požara. Crkvenjak je to pravdao da ima stotinu razloga, ali je neko iznad njega tražio da čuje samo prvi. Prvo, nemamo zvono, rekao je crkvenjak. Nije mu bilo dozvoljeno da nabraja. Tako i srpska takozvana opozicija nije prošla jer se nije ujedinila. I što nije opozicija, osim u jednoj stvari – htela bi na tron umesto Njega.
Ekolozi su opozicionarima postali ‘višak’
Nekoliko meseci pred zbore nekolicina ljudi iz drugog plana, među kojima su se isticali Savo Manojlović i Aleksandar Jovanović Ćuta, uz sadejstvo sa glumicom Svetlanom Bojković i, pre svega, “ekološkim aktivistima“ iz Podrinja, koji su se borili protiv rudarenja litijuma i bora u Srbiji, odjednom su ostali usamljeni. Takozvana opozicija je mislila da su ekolozi nevažni, a posle zbrajanja glasova ispostavilo se da su građani tog područja (Nedeljice…) shvatili da su nasamareni i glas su dali najgorem.
Nisu tamo seljaci tupavi, nego su odlučili (to je “opozicionim“ glavarima bilo ispod časti) da, prepušteni Manojloviću, Bojković i Ćuti, kazne umišljene opozicionare. Naprednjacima i socijalistima (38,15 plus 7,01), sa 45,16 odsto, treba tričavih pet procenata da i dalje drže pod kontrolom Beograd, da u konačnici naprave od njega grad nalik Busijama kod Batajnice. Teško će uzeti 21,20 odsto od Dragana Đilasa i Vladete Jankovića, kao i 10,75 odsto od Koalicije Moramo. Ne bih da tipujem, ali u ostatku (Milica Đurđević Stamenkovski, Miloš Jovanović i Boško Obradović) dovoljno su ranjivi i lakomi na komadić vlasti.
Godinama već između srpskog predsednika i najjačeg oponenta mu Dragana Đilasa razmenjuje se baražna vatra, koja je (sa Vučićeve strane) intenzivirana nakon što ga je “žuti“ (tada Demokratska stranka) kao radikala pobedio u trci za osvajanje Beograda.
Opoziciji smeta što Đilas pregovara s ‘diktatorom’
Trebalo bi podosta prostora da se navede makar deo uvreda sa obe strane, a Vučić je, pored ostalog, Đilasa redovno nazivao lopovom, optužujući ga da je pokrao milione evra. Najčešće se pominjala cifra od 619 miliona evra. Kada to ne bi izgovarao sam Vučić, telalili bi njegovi skupštinski megafoni, u čemu su prednjačili izvesni Marko Atlagić, Aleksandar Martinović i Marijan Rističević. Ovaj poslednji javnosti je znan po tome što je poodavno ispred jedne druge stranke (Seljačka?) podršku za predsedničku kandidaturu pred Narodnu skupštinu dovezao traktorom. U međuvremenu je završio neke visoke škole. I niko Đilasa nije pozvao na sud, osudio…
I onda, kao grom iz vedra neba, Đilas bez ranijih epiteta, u Vučićevim medijima kao “gospodin“, ode da “pregovara“ sa Vučićem. Njegova “opoziciona“ družina, koja je klimava bila i pre izbora, odmah mu je zamerila što je Vučiću otišao na noge, držeći u džepu kao jedini argument samo svojih / Vladetinih (Janković) 21,20 odsto. Nakon sat i nešto dekika divana sa Vučićem, Đilas je obavestio javnost da je zaiskao ponavljanje izbora u Beogradu, a “gazda“ je potom puk i njega obavestio da će odgovoriti za nekoliko dana. A možda i neće?
One dede, babe i snajke sa početka teksta, strahujući da bi s njim mogao da vlada Beogradom, zameraju Vučiću što je uopšte zvao Đilasa na divan. S druge strane, Đilasovi koalicioni pajtaši ga kude što je razgovarao sa “diktatorom”, uglavnom plašeći se da bi mogao da iskamči nešto za sebe ili možda što oni nisu išli na kanabe.
Kako je ‘žuti lopov’ postao ‘gospodin’ sagovornik
A čaršija bi da seiri. Odmah je neko proturio vest da bi bivši “žuti lopov“, sada “gospodin“, mogao u vladu, pominje se i premijersko mesto. Ipak, to je malo moguće. Neće AV jakoga pored sebe, njemu trebaju evet-efendije, oni koji nemaju svoje mišljenje. Ne bi ni Đilas (rado) da vlada sa Vučićem i njegov odlazak na razgovor pre će biti pripremanje za neku narednu izbornu rundu. Nešto je već postigao skidanjem odijuma iz Vučićevih medija. Malo li je…
Kad smo kod medija, evo dva primera. Ubrzo pošto je Vojislav Koštunica postao predsednik Savezne Republike Jugoslavije, na put u Brisel vodio je i novinare. Odmah se pročulo, a potvrde netom stigle – Koštunici su u sedištu Evropske unije propisno trljane uši. Uveče je državna televizija izveštaj počela ovako: “Evo šta je predsednik Koštunica rekao svojim briselskim sagovornicima…“ On je, tako je servirano, pozvan da im održi lekciju.
Drugi primer je ovonedeljni. Zbog korišćenja (svojih) bonskih ovlašćenja, visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Christian Schmidt skoknuo je do Beograda. Srpska javnost o tome je obaveštena saopštenjem i kad otresete “plevu“ ostaje Vučićeva konstatacija (Schmidtu) da “primena bonskih ovlašćenja ne doprinosi stabilnosti“.
Vratiti Kosovo i Crnu Goru, oteti dio BiH i Hrvatske
Schmidt je jedino rekao da se u Sarajevo vraća “zadovoljan razgovorom sa Vučićem“. Dan kasnije (u petak) u Beograd je pozvan i Milorad Dodik. Vučić je na svom instagram nalogu o tome napisao da “Beograd neće i ne može da prihvati primenu bonskih ovlašćenja, ni uvođenje sankcija rukovodstvu [bh. entiteta] Republike Srpske“. Tako se to radi ako niste znali. I svi zadovoljni, AV, Milorad, narod…
Vučić ostaje. Parlament jednouman. Sa Beogradom će se najpre otezati, možda se čak i ponove izbori, ukoliko Vučićevi čauši izvagaju da bi mu to donelo prednost. Dobar odjek ovih izbora je, kažu, što su Boris Tadić i Vojislav Šešelj potučeni, ali ima i loš – desnica se osnažila. Tu ima svega, a zajednički imenitelj im je vazalni odnos sa Putinovom Rusijom i Kinom. Oni bi da vrate Kosovo, Crnu Goru, da otmu deo Bosne i Hercegovine, bogami i Hrvatske, oni Bošnjake zovu Turcima, mrze Zapad, ali tamo školuju decu i zapošljavaju.
Je li moglo drukčije? Teško. Da je bilo sloge, promene politike, zaokreta ka Evropi i Zapadu? Rešenje postoji – građanska država, ali Srbi su okoreli nacionalisti, i šovinisti. Posle Ivana Đurića i, kasnije, Vesne Pešić, Žarka Koraća i Gorana Svilanovića, do pojave Zorana Vuletića i njegovog Građanskog demokratskog foruma, niko se ne obraća apstinentima, kojih je trećina. Trećina najboljih.
Počasni stroj Garde za američkog ambasadora
Vuletića podržavaju ugledni građani okupljeni u Političkom savetu Foruma (Filip David, Latinka Perović, Fahri Musliu, Boško Jakšić, Nenad Prokić, Svetislav Basara, Dinko Gruhonjić, fra Mile Babić, Jovan Komšić, Zdravko Bazdan, Olivera Ježina, Aleksej Kišjuhas, Milivoj Bešlin…), ali to su ljudi bez uticaja. Građanski demokratski forum nije proverio bilo birača, jer je uspeo da sakupi (1.550) tek pola podrške za listu.
Uz Aleksandra Vučića i opoziciju, koja mu je nalik, tu su i desničari kao treće zlo. Srbijansko bunilo će potrajati. Ukoliko se pritisci sa najvišeg mesta ne pojačaju. Govorili vam nešto podatak da je nedavno američki ambasador u Beogradu dočekan uz počasni stroj Garde?
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.