Putinov rat raspršio njemačke iluzije

Ispred Muzeja Berlin-Karlshorst zavijorila se zastava Ukrajine a u nazivu muzeja precrtan atribut nemačko-ruski. Nemački fudbalski klub Schalke odlučio je da sa dresova skine logo ruskog energetskog giganta Gazprom. Brandenburška kapija je osvetljena u bojama ukrajinske zastave a spontani protesti podrške Ukrajincima su postali svakodnevica.

Ali, čini se, da je invazija ruske vojske na Ukrajinu izazvala kod Nemaca mnogo veće zaprepašćenje nego što je učinila bilo koja druga svetska kriza proteklih decenija. I to ne samo među takozvanim običnim narodom, već i u političkoj eliti. Štaviše, Putinov rat, kako ga je nazvao kancelar Olaf Scholz, ne samo da je raspršio nemačke iluzije o ruskoj politici, već i tektonski pomera decenijski građen poseban odnos Nemaca prema Rusima. Bar zasad.

Spoljna politika kao robot-usisivač

Cinici bi rekli da nemačka spoljna politika funkcioniše kao robot-usisivač. Precizno i nepokolebljivo drži jedan pravac sve dok ne udari u zid. Onda menja pravac sve do sledećeg zida.

I na prvi pogled moglo bi da se pomisli da je nemački spoljnopolitički „usisivač“ udario u zid minulog ponedeljka kada je ruski predsednik Vladimir Putin priznao nezavisnost ukrajinske Donjecke i Luganjske oblasti. Iz Berlina je tada odmah stigla ne samo osuda već u tom trenutku za mnoge iznenadna odluka Scholza da zaustavi proces davanja sertifikata za rat Severnog toka 2.

Na društvenim mrežama i u TV komentarima pljuštale su pohvale na „odlučnost“, „hrabrost“ i „državništvo“ novog kancelara, koji samo nedelju dana ranije prilikom susreta sa američkim predsednikom nije hteo da izgovori ni reč gasovod, a kamoli da najavi zaustavljanje Severnog toka 2.

Uprkos silnim pohvalama, Scholzov potez je zapravo bio vešto osmišljen marketinško-politički trik. Najpre, tim potezom on nije trajno potopio taj projekat vredan 10 milijardi evra. Niti je Nemačka zbog toga bila uskraćena ni za kubik ruskog gasa jer gas i dalje dobija preko Severnog toka 2 i Yamala. Nova procena nemačkih energetskih potreba i opravdanosti tog projekta zapravo bi mogla da odloži puštanje ovog gasovoda u rad za šest do devet meseci što bi malo ko osetio.

S druge strane, taj potez je naišao na odobravanje saveznika a Scholzu među saveznicima izgradio deo kredibiliteta koji mu nedostaje jer još nije popunio cipele Angele Merkel.

I možda bi taj Scholzov trik imao nekog dometa da Putin nije započeo rat.

Rat za koji se Njemci nisu pripremili

To što je Putin pokrenuo invaziju na celu Ukrajinu sa javno saopštenim ciljem da obori vlast u Kijevu šokiralo je Nemačku. Upravo taj momenat je taj zid u koji je udario nemački „robot-usisivač“ zaokrenuvši spoljnopolitički kurs zemlje u pravcu koji se samo nekoliko dana ranije činio nezamisliv.

Da su se u tom trenutku uveliko pomerile tektonske ploče nemačkog viđenja Rusije možda se najbolje videlo u izjavama vodećih ljudi dve najjače nemačke stranke – Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijademokratske partije (SPD).

Poprilično iznenađenje je izazvao niz tweetova doskorašnje nemačke ministarke odbrane i bliske saradnice Angele Merkel, Annegret Kramp-Karrenbauer.

„Besna sam na nas što smo istorijski napravili promašaj. Nakon Gruzije, Krima i Donbasa, ništa nismo pripremili što bi zaista odvratilo Putina“, istakle je bivša ministarka dodavši da su „zaboravili na lekcije (bivših kancelara) Schimdta i Kohla da pregovori uvek imaju prednost, ali morate da budete vojno dovoljno jaki tako da nepregovaranje ne bude opcija za drugu stranu“.

Čak i u redovima funkcionera SPD-a funkcioneri koji važe za proruski nastrojene naprasno su promenili svoju retoriku. Pa tako šef poslaničke grupe SPD-a u Bundestagu Rolf Muetzenich, inače poznat po jakim proruskim stavovima, sada je izjavio da je „ruski predsednik ratni zločinac“ te da će „predsednik Putin i rusko rukovodstvo platiti visoku cenu za ovo“.

I prvi čovek nemačke armije general-pukovnik Alfons Mais imao je neuobičajno „otvaranje duše“ na društvenoj mreži Linkedin. Rezignirano se požalivši na nedovoljnu pripremljenost nemačke vojske za akciju, on je napisao da „smo svi (u NATO-u) videli da šta dolazi“ ali „nismo bili u stanju da izvedemo zaključke iz aneksije Krima“.

Ovoliko zaprepašćenje nemačke političke elite zapravo najviše govori o njihovim očekivanjima. Sva je prilika da su Nemci ali i ostali Evropljani bili psihološki pripremljeni za rusko preuzimanje Krima bezmalo bez ispaljenog metka. Ili eventualno za to da će Putin izvršiti invaziju sličnu onoj u Gruziji 2008. kada su ruske trupe za nekoliko dana umarširale u Abhaziju i Južnu Osetiju dok su van tih teritorija samo sporadično raktirale gruzijska vojna postrojenja.

Međutim, to što je ruska vojska u prvom danu invazije raketirala aerodrome, vojna postrojenja, elektrane i civilne zgrade i na krajnjem zapadu Ukrajine, čini se, zaprepastila je Evropljane, budući da se nazire izvesnost da će ovaj rat imati mnogo šire razmere i to u njihovom neposrednom susedstvu.

Buđenje u drugačijem svijetu

Reči šefice diplomatije Annalene Baerbock da „smo se probudili u drugačijem svetu“ zapravo su bile najava da će Nemačka dobiti i drugačiju spoljnu politiku. Politiku u kojoj će pristati da Rusiji uvede takve sankcije, koje su samo nekoliko dana ranije bile nezamislive, naročito od vlade koju predvodi socijaldemokratski kancelar.

Čak i Scholz u svojim objavama govori o kraju jedne epohe, to jest prekretnici. Jer samo tako se može objasniti to da je Nemačka proteklih dana odlučila da počne Ukrajini da isporučuje oružje i dozvoli drugim državama da Kijevu isporučuje oružje proizvedeno u Nemačkoj, ali i da pojedine ruske banke isključi iz SWIFT sistema, finansijske žile kucavice sveta.

Tih 1.000 antitenkovskih raketa i 500 protivavionskih raketa uz onih već čuvenih 5.000 šlemova neće Ukrajincima dati prednost na bojnom polju, ali njihova isporuka u ovom trenutku predstavlja dramatičnu promenu nemačke spoljne politike, koju će dobrim delom podržati i opozicioni CDU.

Naprosto nemački političari nisu mogli da budu nemi na brojne diplomatske pritiske iz Evrope i sa druge strane Atlantika, ali i na ogroman pritisak domaće javnosti.

Ali, daleko od toga da će oni ispuniti maksimalistička očekivanja koja se čuju sa svih strana, pa čak i iz redova vladajućih stranaka. Trebalo bi zaboraviti na idealističke zahteve da Nemačka jednostavno prestane da kupuje gas od Rusa, budući da dve trećine svojih potreba za gasom dobija upravo iz ruskih izvora. Lako je reći da bi to najviše naškodilo Rusima, ali nijedan nemački kancelar neće ostaviti bez grejanja i tople vode polovinu svojih sunarodnika koji koriste gasne kotlove i ne mogu preko noći da se prebace na električnu energiju, čak i kada on ne bi bila najskuplja u Evropi.

Kada se na to dodaju činjenice da Rusi nemačkim bankama duguju 50 milijardi evra, pa da Nemačka polovinu svojih potreba za ugljem kupuje od Rusije, kao i dobar deo svojih potreba za metalima za industriju, nema sumnje da će se u narednim pregovorima o sankcijama i izbacivanju Rusije iz SWIFT-a nemački predstavnici i te kako truditi da ne plate samo nemački građani „rusko-ukrajinski ceh“.

A dosad su ga većinski platili upravo oni. Minulih osam godina sankcija protiv Rusije koštale su Ameriku tek oko 300 miliona evra, a evropske članice alijanse 50 milijardi evra od kojih oko 23 milijarde konkretno Nemačku. I u taj ceh nije uračunat propušteni profit nemačkih firmi koje nisu mogle da posluju na ruskom tržištu.

Ovaj spoljnopolitički zaokret će Nemcima povećati ekonomski ceh, a sa geopolitičke strane odvojiće Nemačku od Rusije, i vratiti je u bezbednosni zagrljaj Amerikanaca.

Koliko će to trajati u mnogome će zavisiti od Moskve i dešavanja u Ukrajini.  A da je logika kapitalizma i ekonomskih odnosa različita od politike možda najbolje svedoči to da su evropski kupci protekla dva dana od Rusa kupili znatno veće količine nafte i gasa u odnosu na prethodne nedelje. Štaviše, i Rusi su taktički posle 67 dana pustili Nemcima gas kroz gasovod Yamal, koji ide preko Belorusije i Poljske.

Ipak, u ovom trenutku Rusima gas nije dovoljan da umekšaju Nemce. Ali, kada rat stane, niko ne bi trebalo da se čudi ako se ukrajinske žrtve brzo zaborave a nemačko-ruski energetski i drugi ekonomski aranžmani relativno brzo obnove. Ukoliko „robot-usisivač“ ne udari u još jedan spoljnopolitički zid.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.