Srbija pirinčem i solju na krizu u Ukrajini

U Beogradu je zasedao Nacionalni savet za bezbednost u vezi sa situacijom u Ukrajini, ali sem štureg saopštenja detalji sa tog sastanka nisu saopšteni.

U kasnim večernjim satima predsednik Srbije je iz Monaka je poručio da je dao nalog Vojsci Srbije da bude pripravna kako bi mogla u svakom trenutku da bude pripremljena na najbolji mogući način. Istovremeno je dodao da Srbija nastavlja da kupuje „ono što je najbolje za odbranu zemlje“.

Ovo je najkonkretniji odgovor koji je Srbija do sada dala kada je kriza u Ukrajini u pitanju. Do sada se na svaki pomen rata u Ukrajini Vučić branio time što je pričao kako je Srbija nabavila dodatne količine pšenice i kukuruza, malo škripe sa pirinčem i solju, a spremaju se za ozbiljniju kupovinu nafte i naftnih derivata. Naravno da uz ovu priču ide i poruka da Srbija, za razliku od mnogih drugih zemalja, neće imati glad. Ako nam je to uteha, onda super.

Teško ostati neutralan

Elem, ovde se pre svega radi o izgovoru. Čak je i na tu temu Vučić postao poprilično iskren, rekavši da bi ogroman broj ljudi u Srbiji stao na stranu Rusije bez obzira na razlog i realnost. Doduše i to preuveličava kada kaže da 80 odsto građana Srbije podržava Rusiju šta god da je u pitanju, pa i ova situacija sa Ukrajinom. Teškom mukom je i on priznao da Srbija podržava teritorijalni integritet i nezavisnost Ukrajine, kao i međunarodno pravo.

Dodao je da je Ukrajina država koja nije priznala Kosovo, ali da Srbija ima odlične odnose sa Rusijom.

Bez obzira što je Srbija na evropskom putu, Vučić i dalje insistira na čvrstom prijateljstvu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, odnosno na odličnim vezama sa Rusijom i Kinom. Javno je rekao da niko od Beograda do sada nije tražio da se izjasni po pitanju ukrajinsko-ruske situacije. Da li će tako i da ostane, pokazaće vreme, jer je svet pred najvećom ratnom pretnjom od Drugog svetskog rata.

Nemoguće je u glavi zamisliti jačinu i žrtve koje bi eventualni sukob dve zemlje mogao da donese. Dok je Ukrajina sa tri strane okružena sa ruskim snagama bezbednosti, Rusija mora da bude svesna prisustva NATO snaga uz granicu sa Ukrajinom. Kako u današnjem svetu ostati neutralan po ovom pitanju, veoma teško.

Srbiji je još teže, jer ona ima svoj problem koji se zove – Kosovo. Posmatrajući ovu krizu kroz kosovsku prizmu, Srbija bi apsolutno trebalo da bude na strani Ukrajine, jer je zvanični Kijev ostao bez dela teritorije koja je po međunarodnom pravu u okviru njenih granica. Oni u Srbiji koji podržavaju Rusiju, međutim, imaju iskrivljeni pogled na Ukrajinu. Oni poteze Moskve tumače tako da je Rusija krenula da povrati svoje teritorije, bez da su se informisali o odnosima dve zemlje i statusu spornih teritorija.

‘Bolje da Rusija zgazi Ukrajinu’

Ostrašćenost ide toliko daleko da je čak i estradni pevač Aca Lukas osetio potrebu da iskaže svoj stav po pitanju ukrajinsko-ruskog sukoba. Kako je on to sagledao, a ako već neko nekog treba da zgazi, bolje je da Rusija zgazi Ukrajinu, nego Ukrajina i NATO da zgaze Rusiju. On je, u stvari, rekao nešto što veliki broj građana Srbije misli, uključujući čak i ljude koji sede u vrhu vlasti.

Prvi ispit koji će se naći pred Srbijom jesu sankcije koje će Zapadni svet i Evropska unija da usvoje prema Rusiji zbog priznavanja nezavisnosti Luganska i Donjecka, kao i naređenje ruskim trupama da uđu na teritoriju ova dva regiona. To će sigurno biti izazov za Vučića, naročito ako se i zemlje kandidati priključe tim sankcijama. Srbija je tiho i pod plaštom tajne uvela neke sankcije Belorusiji.

Teško da će Vučić taj manevarski potez moći da povuče sada kada kriza dostiže neviđene razmere, ili kako će uspeti da se odupre pritiscima, videćemo. Pitanje je i to da li će EU i Sjedinjene Američke Države uvesti iste sankcije i onim evropskim državama koje neće da uvedu sankcije Rusiji. I tako nešto je moguće.

Mnogo je pameti potrebno u ovom trenutku. Putin je rešen da realizuje svoju ideju o povratku „dostojanstva Rusiji koja je opljačkana raspadom Sovjetskog saveza“. Tako, uostalom predstavlja situaciju na terenu. U tome ima podršku svojih sunarodnika, ali ne i Međunarodne zajednice. Najrealnije bi bilo da za tako nešto nema podršku ni Srbije, ako ni zbog čega drugog, onda barem zbog Kosova bez obzira na uveravanja da je Kosovo jedinstven slučaj.

Kada je reč o regionu, tu tek valja biti pametan i ne sme da se dozvoli ni najmanji problem koji bi mogao da potpali iskru međunacionalnih sukoba. Toliko pameti bi trebalo svi zajedno da poseduju. Daleko su i Ukrajina i Rusija od svih nas. Bilo bi dobro da tako može i da ostane. Kako stvari stoje – teško.

Srbija će morati, gotovo sigurno, odlučnije da se pokaže u ovoj krizi. Da je teško i neprijatno jeste, ali ovo nije pitanje srca, već međunarodnog prava. Sukob može da bude toliko jak i žestok da nema tog pirinča i soli koji bi mogli da nas odbrane od njega.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.