Ukrajinska kriza: Kraj srpskog sjedenja na dvije stolice

Američkim alarmiranjem, Evropa se mobiliše i budi iz sna u kom su faktički prespavali aneksiju Krima, rat u Donbasu i redovno svake godine dovođenje stotinu hiljada ruskih vojnika i opreme na granicu sa Ukrajinom. Otrežnjenje ide i tamo gde ruska meka moć već duboko drma EU, a „Severni tok 2“ postaje najveći ulog u ovom odmeravanju.

Zapadni Balkan je uspavan.

Za sada niko ne postavlja pitanja kakve su tu posledice ruskog uticaja i da li je sada na redu potiskivanje Rusije iz regiona?

Najglasniji i najtiši

Najglasniji su bili oni koji su najdalje od ruskih tenkova – Hrvatska i predsednik Zoran Milanović. On je, prateći susednu Mađarsku, u vrhuncu krize pokazao da Putin ima više prijatelja među novim članicama EU nego što se računalo i da se rusko ulaganje u hibridni rat sa Zapadom isplatilo.

Najtiša u ovoj krizi bila je Srbija. I to je potpuno razumljivo, jer sedi „na dve stolice“, koje su sa suprotnih strana rovova. Istovremeno, stvara se utisak da Beograd tako ucopoljen između dva rivala, Brisela i Moskve, želi da ostane unedogled, kako bi bio i tu, i tamo. Ni tu, ni tamo. Malo Vašingtonski sporazum, malo Berlinski proces.

Ali, ovo nisu nesvrstani, nema Broza, niti Koče. Rusi su odavno povratili ono što su izgubli u srpskom društvu od 1948. godine. Ipak, Rusija ne može Srbiji niti regionu ponuditi nikakvu perspektivu. Šta više, sve tesnija saradnja Beograda i Moskve već sada blokira zatvaranje barem četiri pregovaračka Poglavlja sa EU. Pre svega, to je poglavlje gde Srbija mora da uskladi svoju spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku sa Briselom. Niko neće očekivati da se seče prst i odmah uvodi Rusiji sankcije, ali Zapad bi morao da traži kraj naoružavanja Srbije i provokativnih vojnih vežbi sa Ruskom Federacijom i ODKB-om. Ovo pitanje je direktno povezano sa ruskim vojnim i civilnim misijama u Srbiji koje su zametak buduće ruske vojne baze na Balkanu.

Tu su i planovi za nuklearku, dok SAD od Srbije traže da nađe alternativu ruskom gasu od kog je zavisnost istovremeno i izgovor za neupitnu lojalnost Moskvi.

Posle alarma na Starom kontinentu, Srbija ne bi smela u Generalnoj skupštini UN-a po ruskom diktatu da podriva rezolucije vezane za kršenje ljudskih prava na Krimu, što je do sada više puta činila zajedno sa Belorusijom, Kinom, Severnom Korejom i Iranom.

U fioci su još uvek nerešena pitanja paljenja zapadnih ambasada 2008, posebno SAD i Nemačke, a samo je pitanje kada će krenuti pritisak za procesuiranje odgovornih za ubistvo braće Bitići. Američke sankcije kontroverznim biznismenima sa Kosova Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću prvo su upozorenje vlastima u Beogradu.

Proturječnost i slabost Zapada

Ruskom intervencijom nije ugrožen samo suverenitet Ukrajine, već rusko hibridno delovanje podriva temelje Crne Gore i BiH. Možda nije uspeo državni udar potpomognut Rusijom 2016. godine, ali se nova članica NATO uz pomoć pravoslavne internacionale jako brzo našla u „srpskom svetu“. Tek tu je Zapad zadremao.

Američke i najava evropskih sankcija Miloradu Dodiku i njegovom okruženju deo su signala da je red došao i za alarm na Balkanu, ali su procesi renesanse „srpskog sveta“ brži od zapadnih inicijativa. Nejasno je kako SAD vide perspektivu Vašingtonskog sporazuma i inicijativu Otvoreni Balkan, ako se u njega uselio „Srpski svet“ i proruski populisti. Trampova ideja da se autokratama prepusti Balkan protivrečna je i štetna, a krenulo se sa još opasnijom namerom da se problemi reše novim prekrajanjem granica po etničkom ključu. Rusija je i tu nedosledna, jer joj je u interesu da ugrozi Dejton kao simbol američke moći na Balkanu, ali da istovremeno Kosovo ostane nerešeno jer Moskvi garantuje trajno prisustvo u ovom delu sveta.

Otvoreni Balkan je zato simbol trenutne američke slabosti na Balkanu i taj projekat ne može da se u potpunosti realizuje dok njime upravljaju kreatori nove velikosrpske ideje po ugledu na „Ruski svet“. Kriza oko Ukrajine nije gotova, jer je u pitanju kompleksan i dugoročan proces rešavanja problema od pitanja snabdevanja Evrope gasom, do realizacije veoma eksplozivnog Mirovnog sporazuma Minsk-2 u Donbasu. Ova kriza uskoro će ogoliti protivrečnosti i pokazati slabost Zapada da se izbori sa ruskim prisustvom na Balkanu. Ujedno, to bi mogao biti i kraj podrške Aleksandru Vučiću i SNS-u od strane SAD i država EU.