Dvoje skijaša i Vučić usamljeni u Pekingu

Komična je bila slika predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji na otvaranju Zimskih olimpijskih igara, sam iz VIP lože, pozdravlja učešće u defileu dvoje srpskih skijaša učesnika najvećeg sportskog događaja ove zime, i to uz zvuke Mađarske igre.

Elem, Vučić je posle prijema Novaka Đokovića na Andrićevom vencu, krenuo je na put daleki od skoro 7.500 kilometara do Pekinga kako bi prisustvovao otvaranju ZOI, odnosno iskoristio priliku da se slika za kampanju uoči predstojećih izbora. Ne kaže se džaba na našim podnevljima da zaludni pop i jariće krštava. A, upravo je to Vučić uradio u Pekingu. Nije prisustvovao otvaranju Letnjih olimpijskih igara u Tokiju gde je prisustvovao veliki broj srpskih sportista, ali sada jeste.

Nije Vučić bio na stadionu u Pekingu da bi podržao Nevenu Ignjatović i Marka Vukićevića, skijaše i jedine učesnike ZOI iz Srbije, već da se vidi sa kineskim predsednikom Si Đi Pingom kako bi i taj snimak mogao da ubaci u predizborni spot kao sto je uradio sa Đokovićem. Naravno da će da kaže – Evo, još jednom sam se video sa kineskim predsednikom, znate li vi šta to znači, kako su me samo uvažili i moju tešku porodičnu situaciju… Sve je to u jednom dahu, u četiri sata izjutra po pekinškoj satnici, sasuo srpskoj javnosti u lice mučeni Vučić.

Predsjednik Srbije se baš trudi da Srbija trpi na svom evropskom putu

Pri tom, ni ne krije da je iskoristio boravak u Pekingu da se vidi sa kineskim kolegom. Nije zaboravio ta dva srpska skijaša koja se takmiče na ZOI i, kao, hteo je da ih podrži. U stvari, još jednom je Srbiju doveo ne nezgodan položaj. Kompletan Zapad je bojkotovao ceremoniju otvaranja ZOI u Pekingu kada je reč o predsednicima i premijerima. Ko je poslao delegaciju, učinio je to na nivou da ne treba trošiti reči na to. Do diplomatskog bojkota je došlo zbog “tretmana Ujgura i drugih većinom muslimanskih manjinskih grupa u provinciji Xinjiang”. Tako je objašnjeno. Dok Rusiju boli uvo šta Zapad misli i stim u vezi i treba posmatrati boravak Vladimira Putina Kini, predsednik Srbije se baš trudi da Srbija trpi na svom evropskom putu.

Vučić je otišao korak dalje, sem da iskoristi ovu priliku za predizborno slikanje. On je predsedniku SI Đi Pingu rekao da je Srbija “uvek čvrsto uz kineski narod po pitanjima koja se tiču suštinskih interesa Kine, kao što su Xinjiang i region Tajvana”. Ono što moderne demokratije kritikuju, Vučić, koji stremi Evropskoj uniji, podržava. On je, prema navodima kineske agencije, istakao i da je Srbija iskreni prijatelj Kine i da poštuje Kinu i „divi se snažnom kineskom vođstvu“, a da prijateljstvo između dve zemlje neće biti promenjeno bilo kakvim pritiskom ili poteškoćom. Za razliku od Vučića, Si Đi Ping, ako je verovati medijima koji su izveštavali sa ovog sastanka, nije nijednom rečju pomenuo – Kosovo.

Kako prijatelji iz EU gledaju na ovu “kinesku epizodu” predsednika Srbije, videćemo. Nije isključeno da su i oni svesni da je sve to obična farsa zbog izbora. Da se radi o izborima govori i to da je Vučić u Pekingu najavio već novi put u Rusiju i susret sa Putinom, iako je nedavno bio u Kremlju. Vučić je takav, naučili smo do sada. Ne možete da otvorite iz Srbije ijedan YouTube klip, a da vam ne iskoči naprednjački propagandni uradak sa “apolitičnim” Đokovićem i Vučićem, koji taj susret, kako je rekao, neće da koristi u predizborne svrhe. Koristi ga verovatno da obavesti svet da se video sa prvim reketom sveta. Uskoro ćemo uz Đokovića, videti i kineskog predsednika, a verovatno i Putina.

Kineski krediti

Mnogi učesnici predsedničkih izbora širom sveta, u tu trku ulaze sa idejom da pobede, ali Vučić želi sve da obezbedi ubedljivu pobedu i to u prvom krugu. Ništa ga drugo ne zanima. Zato trči po svetu, ulizuje se Si Đi Pingu, Putinu, Orbanu. Od njih očekuje podršku, za razliku od Vašingtona i Brisela. I ne samo to, zato i krade na izborima gde god i kako god stigne.

Ima Vučić još jedan jak razlog da bude na ZOI u Pekingu. Radi se o kineskim kreditima. Možemo slobodno da kažemo – skupim kreditima. Srbija će uskoro zvanično da duguje Kini čak 15 milijardi evra ako se krene u realizaciju projekta izgradnje pogona za prečišćavanje otpadnih voda širom Srbije. Da li je normalno toliko zaduženje, naravno da nije, ali situacija u Srbiji odavno nije normalna. Vučić ne razmišlja o tome šta će biti sa Srbijom ako nekada u budućnosti ne bude mogla da servisira te skupe kredite. Kina jeste socijalistička država, ali funkcioniše po mnogo surovijim principima nego što možemo da zamislimo. Naravno da EU tada neće da pomogne Srbiji, kao što nije pomogla ni Crnoj Gori, a i zašto bi. Vučić gde god i kada god to može, Briselu i Vašingtonu stavi do znanja da je njemu Peking najbliži, pa onda Moskva. Zašto Zapad toleriše takvo ponašanje, pitanje je za njih. Pored navodno prijateljskih odnosa Beograda sa Pekingom, to sve više postaje vazalni odnos koji konkretno mogu na svojoj koži da osete građani Bora i Smedereva, a uskoro će, ako nisu do sada, osetiti i u Zrenjaninu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.