Novinarstvo u Srbiji: Između Charlie Hebdo i pravosuđa

Za objavljenu misao ekstremisti prijete rafalima, a za prenošenje vesti koju svi čuju pravosuđe izriče novčane kazne u korist zvaničnika režima.

Epilog prvog dana prijetnje su reakcije javnosti, udruženja, medija i pojedinaca koji osuđuju prijetnje uredništvu Danasa Foto: Al Jazeera

Još jednom su pretnje novinarima u Srbiji obeležile dan: u nedelju (6. novembar) ujutru, kao i mnogo puta dosad, redakciji Danasa stigla je elektronskim putem pretnja, ovoga puta, međutim najozbiljnija i opskurno maštovita. Novinarima i uredništvu Danasa, posebno kolumnistima, zaprećeno je da će doživeti sudbinu kolega iz pariskog Šarli Ebdoa (Charlie hebdo). Deset novinara ovog lista ubijeno je u januaru 2015, u terorističkom napadu na redakciju u centru Pariza.

Novinarski vikend počeo je, međutim, dva dana ranije. Pred Višim sudom u Beogradu u petak 4. novembra sudija Nataša Petričević Milisavljević osudila je istraživački portal KRIK, po tužbi tadašnjeg (maj ove godine) direktora Bezbednosno informativne agencije Bratislava Gašića, sada ministra policije, zbog toga što je objavio vest sa suđenja kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke u kojoj je preneo ono što se dešavalo u sudnici. Novinarka koja je izveštavala za KRIK citirala je prisluškivani razgovor članova kriminalne grupe, emitovan u sudnici, u kojem se čulo da je prvi srbijanski udbaš Gašić kod Jotića “na kazanu“. Odnosno na platnom spisku.

Kakva god je srbijanska politička dijagnoza, ova dva suštinski povezana događaja nagoveštavaju još teže dane za nevladine medije i nerežimske novinare, krhotine demokratije, uopšte, ali i ukazuju na to da se, možda, režimskim podsticanjem ili ignorisanjem uznapredovalog, nekontrolisanog nacionalističkog besa, stvara istinski nova ekstremna desnica.

Bez obzira na to što se oglasio srbijanski predsednik Aleksandar Vučić spasilac, poput akrobate Dragoljuba Aleksića iz filma “Nevinost bez zaštite” (“Sramota, da napadaate devojku!”). On je na režimskom kanalu Pink kazao da “najžešće osuđuje pretnje koje je danas dobila redakcija Danasa i da to ne sme da se desi”.

Ekstremisti imaju svoju verziju. “I ne, ovo nije šešeljevsko-radikalska retorika, njihovo vreme je odavno prošlo. Iz senke obitava nova generacija srpskih nacionalista koja je nepotkupljiva, nekorumpirana i nadasve časna. Dobar deo neimenovanih desno orijentisanih zajednica nisu povezani ni sa jednom desničarskom organizacijom iz Srbije i Evrope, što ih čini nevidljivim za organe reda i obaveštajne službe, jer su po prirodi decentralizovane“, pišu nevešto desni ilegalci u pretnji Danasu.

Dikcija pravoslavnih talibana

U slučaju Danasa, očito mladi i vaspitno zapušteni desničari kao da se unekoliko predstavljaju, ispipavaju teren, pokazuju, debituju. “Kao glavnom i odgovornom uredniku dnevnog lista Danas, osećam potrebu da vas obavestim da se vi i vaši novinari i kolumnisti nalazite u smrtnoj opasnosti od strane pojedinih krajnje desno orijentisanih struktura koje obitavaju iz senke, i tu pritom ne mislim na ‘mejnstrim’ desničare pod kontrolom SNS-a ili one desničare koji su vas nedavno presreli na ulici kod fontane na Slaviji prilikom davanja intervjua za hrvatski odeljak N1. Ti ljudi su mahom benigni, i najgora stvar koju bi od njih dobili je nanošenje lakših telesnih povreda”, piše na početku tog pisma naslovljenog kao “Beogradski Šarli Ebdo”, objavio je Danas pretnju na svom sajtu.

Dobro su, dakle, mladi ekstremisti obavešteni, poslovično hramlju s gramatikom (hramlju i nezavisni mediji, pa šta) i pravopisom, markirali su kad je bilo dosadno: “Elem, imajući u vidu rastuće tenzije na okupiranoj teritoriji Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, vi i vaše kolege iz N1 i Nova S ste se načinom na koji izveštavate javnost pod plaštom ‘objektivnog i nepristrasnog informisanja’, jasno i otvoreno stavili na stranu albanskih separatista, podržavajući Aljbina Kurtija i ostale separatiste albanske nacionalnosti iz Opština Preševo i Bujanovac o kojima govorite u superlativima, a ponajviše vaša kolumnistkinja Snežana Čongradin za koju se stiče utisak da to radi strastveno. Da ne napomenem i vređanje srpskog stanovništva iz Republike Srpske koje nazivate ‘genocidnim narodom’, a samu Republiku Srpsku genocidnom tvorevinom. Srbe u Crnoj Gori nazivate krezubim četnicima, a Srbe pravoslavne veroispovesti koji su organizovali litije uoči takozvanog Europrajda nazivali ‘pravoslavnim talibanima'”, stoji u pismu.

Pucaće do smrti, u novinare, ako treba i u sebe

Glavni urednik Dragoljub Petrović kaže da je reč o pažljivim čitaocima Danasa, negirajući izmišljotinu da je Danas objavio pripisane mu sintagme. “Ova ekipa koja sad preti je, rekao bih, duboka desnica koja, ruku na srce, nema veze sa Srpskom naprednom strankom. To su desničarske ekipe, slobodni strelci koje ohrabruje odnos vlasti prema medijima. Jer, najmanje šest – sedam godina vlast nas doživljava kao političke protivnike, a mi njima to nismo”, kaže Petrović.

U pretećem pismu se, uz Snežanu Čongradin, kao glavni Danasovi antisrpski eksponenti pominju Teofil Pančić, Aleksej Kišjuhas, Nikola Samardžić, Nenad Kulačin, Marko Vidojković, ali i “oni koji su su u vređanju svega srpskog najekstremniji”, a ne pišu za Danas,”poput Dragana Bursaća, i radijskog voditelja Daška Milinovića koji su vaši istomišljenici vredni pomena“.

Epilog prvog dana pretnje su reakcije javnosti, udruženja, medija i pojedinaca koji osuđuju pretnje uredništvu Danasa, kao i to da je novinarima ove kuće odobreno da rade od kuće. Policija do večernjih sati nije postavila obezbeđenje u redakciju (možda ima više slučajnih prolaznika oko ulaza nakon Vučićevog zaštitničkog nastupa), a MUP je zvanično saopštio da “preduzima mere da se pronađe počinilac”.

Preteće pismo stiglo je sa adrese threateningaccount@proton.me, sa koje je, inače, kako kaže urednik Danasa, redakcija dobijala “obaveštenja” o tome gde će u Beogradu i Srbiji eksplodirati “podmetnute” bombe.

Autor može da uživa, videćemo koliko dugo, u svom sputanom talentu (mada je, možda, već i objavljivao u nekim tabloidima): “Samo, kada jednog jutra budete krenuli na posao uputivši se ka vašoj redakciji, i dok sebi pravite jutarnju kaficu, i dok nonšalantno ćaskate sa vašim kolegama o vašim porodicama, sportu, vremenu, ili pak nekom traču, i kada najednom salva metaka krene da lomi prozore i rikošetira iznad vaših glava krenuće odmotavanje u vašim glavama gde ćete se setiti svega, od vaših prvih koraka, polaska u prvi razred osnovne, prvog poljupca, prvog seksa, prve plate, venčanja, rađanja vaše dece, pa sve do ovih reči koje se nalaze u ovom mejlu koje će biti poslednja stvar koju ćete videti pre nego što će neki metak proći kroz vaše lobanje i poslati vas u limbo“, piše neostvareni autor.

Nagoveštavajući, stilski i pravopisno neuredno, i to da ubice novinara neće pred sud, “jer i oni neće preživeti tako što će sami sebi presuditi ili pak poginuti u razmeni vatre sa organima reda“. U svakom slučaju, naslućujemo da će poginuti za svete srpske stvari, likvidaciju novinara i suprotnog mišljenja, i, ma koliko sve dosad bilo na nivou pretnji, valja se setiti hiljada izmanipulisanih vlasnika poslovne sposobnosti na srbijanskim ulicama koji su krajem osamdesetih godina prošloga veka samo “tražili pravdu”. Ili pogledati ka svetoj srpskoj zemlji sa koje taoci oficijelnog Beograda traže samo mir.

Bata Gašić ne gubi parnice

Prvi čovek BIA Bratislav Gašić tražio je od KRIK-a pet hiljada evra zbog toga što je ovaj portal preneo razgovor kriminalaca dostupan svakom u sudnici. Pa i drugim prisutnim novinarima.

Ne zna se koliko je novca kao kazna KRIK-u i nadoknada Gašiću dosuđeno, ali je, kako kaže urednik Stevan Dojčinović, suština u nameri da se uvede praksa kažnjavanja novinara i za objavljivanje vesti koje režimu ne odgovaraju. U tom se kontekstu, kao i u činjenici da proces kratko traje, pominje i prepoznatljiva i utemeljena čaršijska mantra po kojoj “Bata Gašić ne gubi parnice”.

U ovom slučaju ministru policije u prilog ide i činjenica da je sudija Nataša Petričević Milisavljević koja je osudila KRIK po tužbi Bratislava Gašića supruga profesora Pravnog fakulteta Bojana Milisavljevića, dugogodišnjeg prijatelja istaknutog člana Srpske napredne stranke i novog ministra rada Nikole Selakovića (jednom je zbog toga tražila izuzeće).

Presuda KRIK-u doneta je u neobično brzom roku za domaća suđenja – posle samo dva održana ročišta; sudija je zabranila većinu pitanja koja su Gašiću postavljali urednik KRIK-a i njegova zastupnica, a Gašić je odbio da kaže li je ikada bio u Jotićevom društvu i u kontaktu sa njegovim saradnicima, kao i da li je veče pred Jotićevo hapšenje bio u istom restoranu u kojem je bio i poznati kriminalac.

Stevan Dojčinović smatra da je presuda opasan presedan koji može pogubno da utiče na budućnost medija u Srbiji i novinarstva uopšte. “Postavlja se pitanje da li novinari u Srbiji smeju i dalje da izveštavaju iz sudnica. Mi smo tačno preneli ono što se desilo u sudnici i to nijednog trenutka tokom ove parnice nije dovedeno u pitanje. Ne postoji nijedan opravdan razlog da budemo osuđeni pošto smo Gašića pozvali, a čak smo i odložili objavljivanje vesti za sutradan da bismo mu dali dovoljno vremena da odgovori. On do danas nije odgovorio na pitanje o svojim potencijalnim vezama sa Jotkom, iako kao funkcioner javnosti duguje objašnjenje”, kazao je Dojčinović.

Presuda je prvostepena, nekad u procesima protiv medija drugostepena sadrži zrnce razuma. Ostaje pitanje može li iole racionalna osoba u Srbiji da veruje u pravosuđe. I u pronalaženje mladih ekstremnih desničara koje treba da realizuje policija.

Izvor: Al Jazeera