Srbija sve više liči na kinesku provinciju

Srbija nastavlja sa politikom neprilagođavanja ostatku svijeta.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić (desno) i kineski ministar vanjskih poslova Wang Yi (lijevo) nakon sastanka u Beogradu, 28. oktobra 2021. (EPA)

U vremenima kada je pažnja svetske javnosti usmerena rat u Ukrajini i osudu Rusije zbog agresije, Srbija tiho, ali više nego učinkovito, nastavlja sa svojom politikom neprilagođavanja ostatku sveta. I to ne samo po pitanju neuvođenja sankcija Rusiji.

Dok svi razmišljamo upravo o tim sankcijama, u Srbiji se dešava nešto što, potencijalno, može da izazove mnogo više problema, kako građanima Srbije, tako i samoj državi. U pitanju je odnos Srbije prema Kini.

Za Kinu se ne može reći da direktno, poput Rusije, utiče na srpsku spoljnu i unutrašnju politiku. Ako to i radi, ona svoj uticaj širi mnogo tiše od Rusije. Međutim, tiha voda breg roni. Jedna od informacija govori o tome da je nivo kineskih investicija u Srbiji premašio nivo investiranja članica Evropske unije. Problem nije samo u tome što postoji realna opasnost od vazalskog odnosa Srbije prema Kini, već u snishodljivosti vlasti prema Kinezima na terenu.

Dva velika incidenta

Dva velika incidenta, koja i dalje traju, mnogo govore o tome. Najpre onaj u Majdanpeku, a zatim i onaj u Šordošu na teritoriji Novog Sada. U oba su uključeni Kinezi. Kada je reč o Majdanpeku, kineska kompanija Zi Đin, vlasnik nekadašnjeg giganta Rudarsko-topioničarskog basena Bor, namerila se na simbol male varoši na istoku Srbije – planinu Staricu. Navodno zbog sanacije. Da li sanacija podrazumeva i svakodnevna miniranja tog područja, teško, ali vlast je poput zapete puške spremna da podrži kinesku kompaniju i na žitelje Majdanpeka pošalje silu koja je neophodna da bi Zi Đin sproveo svoju nameru kakva god ona bila.

S tim u vezi, uhapšeni su i pretučeni aktivisti koji su logorovali na toj planini u cilju odbrane Starice. Danima i noćima su boravili na Starici i pokušali svojim telima da odbrane kinesti atak na planinu. Država je apsolutno i u punom kapacitetu stala na stranu Zi Đina. Nije pomoglo ni to što je ekološki aktivista, narodni poslanik i predsednik skupštinskog odbora za ekologiju Aleksandar Jovanović Ćuta organizovao sednicu tog Odbora u Majdanpeku. Sila na strani Kineza bila je jača i Starca, simbol ovog grada i planina koja je prirodni štit Majdanpeka od rudnika, pod svakodnevnim je naletima kineskih mašina i mina.

U sred ove situacija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se nije oglašavao po ovom pitanju. Mudro je ćutao, a onda se, u pauzi između dva miniranja zahvalio kineskoj kompaniji Zi Đin što je nagradila srpske odbojkašice zbog osvojenog svetskog zlata sa 300.000 evra. Tog trenutka je sve postalo jasno i da ne postoji spremnost da ova kompanija bude ukanalisana u srpske zakone. Jednostavno, sve joj je dozvoljeno.

Da ne pominjemo da je bez ikakve posledice prošao incident u kome je upravnik borske topionice dobio šut u zadnjicu od kineskog nadređenog menadžera. On se pravdao time da nije znao da u duhu srpskog naroda nije takvo ponašanje, a vlasti u Beogradu nisu našle zashodno da se o ovom incidentu oglase ili osude šutiranje srpskog radnika.

Nešto je drugačija situacija kada je u pitanju Šordoš. Kinezi nisu vlasnici ničega na Šordošu, već su samo izvršioci radova na izgradnji novog mosta. Pojedini građani Novog Sada se protive uništavanju prirodne oaze na ovom delu grada i pokušali su, takođe, da spreče početak radova. Vlast je, naravno, nije podržala svoje građane, već je krenula u akciju rasturanja protesta i hapšenja svih koji su ometali početak radova. U tu svrhu su čak nastradali i narodni poslanici, ali ni to nije preterano uzbudilo vlasti u Beogradu. Važno je da kineski investitori i izvođači radova neometano rade bez obzira koliko to bilo štetno po građane Srbije.

Na sve ovo valja dodati i podsećanje na probleme sa izgradnjom kineske kompanije Ling Long u Zrenjaninu. Država nije imala razumevanje za robovlasnički odnos prema inostranim radnicima koji su angažovani na izgradnji te fabrike, kao ni prema svojim građanima koji su tim povodom protestovali.

Sve više Kineza u Srbiji

Broj Kineza koji su došli u Srbiju da žive i rade nije mali i svakodnevno je sve veći. Prema nekim informacija, samo na teritoriji Bora i Majdanpeka Kinezi čine više od 20 odsto od ukupne populacije u ova dva grada. Na taj broj treba dodati i onaj u Smederevu, kao i dolazak Kineza u Zrenjanin u Ling Long. Ima ih u svih gradovima u kojima su kineske kompanije otvorile fabrike. Zbog sve većeg broja Kineza u Srbiji, vlasti u Beogradu su donele odluku o zajedničkim patrolama srpske i kineske policije, još 2018. godine. Te patrole su bile vidljive u Beogradu, Novom Sadu i Smederevu. Očekuju se i u ostalim gradovima u Srbiji.

Ovakvu vrstu saradnje i spremnosti vlasti da pomognu, za sada, imaju samo Kinezi. Vučić je, očigledno, izuzetno zahvalan Kinezima zbog toga što su preuzeli železaru u Smederevu i rudnik u Boru. Država nije bila spremna da se suoči sa problemima u ova dva giganta i rešenje je pronađeno u Kini. Da li je ovako ponašanje izraz te zahvalnosti ili obaveza iz potpisanih ugovora, to se ne zna, ali je jasno vidljiva snishodljivost prema kineskim kompanijama.

Srbija nikada, na primer, nije imala takav odnos prema EU koja je ogromna nepovratna sredstva dala za sve i svašta. Ponekada se pomene činjenica da su zemlje članice, pre svega Nemačka i Italija, uložile ogromna sredstva u srpsku privredu, da je Srbija zahvalna zbog toga i tu se završava svaka priča.

Kada je reč o Kini, to je, videli smo sasvim druga priča. Jasno je da Srbija juri za investicijama i da se time hvali. Kineske kompanije su prihvatile mnogo toga što Srbija nudi i u ovoj zemlji uživaju status kao da su domaće kompanije. Tako se i ponašaju, jer im Vučić to upravo i omogućava i ne treba da čude komentari da Srbija postaje kineska provincija.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Reklama