Serija ‘atentata’ na Vučića, čovjeka koji ‘sve radi sam’

Država koja je imala iskustva sa ubistvom, ne samo predsednika vlade, već i kraljeva, ne bi smela olako da se igra sa pričama o atentatu. Upravo to rade Aleksandar Vučić i njegovi slepi poslušnici. Iz dana u dan, iz emisije u emisiju, iz sednice u sednicu, megafoni, svako glasniji od prethodnog, govore o tome kako kriminalci hoće da izvrše atentat na predsednika Srbije. U tu priču o silnim “atentatima” bez pardona ubacuju i opoziciju, sa idejom da ih predstave kao političku pozadinu svakog atentata.

Normalnost odavno ne postoji u državi poput Srbije i nerealno je očekivati tako nešto. Iz nekog, samo njemu znanog razloga, Vučić ima potrebu i ogromnu želju da sebe predstavi kao žrtvu. On ne spava, a u Briselu se odmara na podu. Ne jede, naročito ne po evropskim centrima prilikom mnogobrojnih poseta. Sam piše zapisnike sa sednica Saveta za nacionalnu bezbednost. Nedavno se na nekom skupu u Pragu sam borio protiv 43 predsednika i premijera evropskih država. Svi su protiv njega – lažna elita, levica i desnica, sve mora sam da radi, jer Srbija nema ni vladu, ni Skupštinu, ni ministre, ni direktore javnih preduzeća. Upućen je u život svakog pojedinca te zna da građani Srbije šetaju u gaćama i u majicama sa kratkim rukavima u svojim stanovima, jer im je on obezbedio da imaju grejanja. I na sve to, preživeo je na desetine atentata, i ko zna koliko će još.

‘Kriminalci imaju pravo lagati kad se brane’

Ne treba mnogo ponavljati mantre o Vučićevom ponašanju u trenucima pada rejtinga, ali to je svakako povezano sa pričom o atentatima. Neko uporno savetuje predsednika Srbije da igra na tu kartu žrtve i atentata za njega i da mu to “drži glavu iznad vode”. Poslednja priča o atentatu usko je povezana sa nezvaničnim informacijama prema kojima je, prvi put posle dužeg vremena, popularnost Vučića pala na ispod 40 odsto. Bukvalno dan posle tih rezultata, koji su mu predočeni u Predsedništvu Srbije, Srđan Lalić, okrivljeni na suđenju kriminalnoj grupi Veljka Belivuka, pričao je tome da je ta grupa planirala atentat na predsednika Srbije i da je u tu svrhu šef kavačkog klana Radoje Zvicer dao pet miliona evra.

Za vlast je to bio okidač posle kojeg su se prosto utrkivali ko će više i snažnije da odbrani Vučića od tog atentata. “Smejali ste nam se kada smo govorili o atentatu”, bila je opšta poruka koju su prenosili. Ranije su pognute glave ćutali na pomen svedočenja prvooptuženih u tom procesu o svojim vezama sa naprednjacima i predsednikom Vučićem lično. Branili su se da “brutalni kriminalci” imaju pravo da lažu u svojoj odbrani. Zato je Lalićevo svedočenje uzeto kao vrhunska istina. Taj Lalić je najkrvoločniji ubica u tom klanu.

Nije se bura od tog atentata ni stišala, uhapšena je nova kriminalna organizacija, koja je nazvana – Vračarci. Zanimljivo je da su i oni planirali atentat na predsednika Srbije, ili na njegovog sina Danila. Usledilo je nekoliko dana teške drama i zbog ovog atentata sve do trenutka kada je zvanično saopšteno da ne postoje dokazi da su ti kriminalci stvarno planirali atentat na predsednika i njegovog sina.

Nije lako kad te čuvaju Vulin, Stefanović i Gašić

Prvi atentat koji je Vučić preživeo, kako tvrde njegovi klimoglavci, bio je onaj u Potočarima kod Srebrenice. Usledila je priča o pronađenom oružju u blizini vikendice koju poseduju Vučićevi roditelji u Jajincima koje je trebalo da bude iskorišćeno u atentatu na njega. Zvicerov atentat je preživeo prilikom otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji kod bivše Železničke stanice u Beogradu. Detalji poslednjeg atentata Vračaraca još se “istražuju”. I, ono što je najvažnije, nijedan od ovih znanih i neznanih atentata nikada nije dobio epilog pred pravosudnim organima Srbije.

Niko ne kaže da ne postoje pretnje, ali Vučić mora malo i sam da se preispita s obzirom ko su ljudi koji se nalaze na čelu bezbednosnih struktura u Srbiji. Ministar policije je bio Aleksandar Vulin, odbrane Nebojša Stefanović, a šef Bezbednosno-informativne agencije Bratislav Gašić. Sa takvim ljudima na čelu bezbednosnih organa retko ko može da bude siguran. Bez obzira na sve ovo, Vučić je sigurno dovoljno zaštićen i tako treba da ostane. Sigurno će i ostati, jer je labava verodostojnost takvih priča, a jasno je da služe u dnevno-političke svrhe, sa ciljem daljeg opstanka na vlasti aktuelne garniture.

Takva lakoća igranja sa atentatima je svojstvena samo ovoj vlasti. Nijedna druga nikada se sa tim stvarima nije igrala na način na koji to radi Vučićeva. Tačno je da se pričom o atentatu na neki način pokrila priča o polaganju zakletve srpskih poslanika u Skupštini Kosova, kojoj su se obavezali da će da služe državi Kosovo, i to posle odluke da svi Srbi napuste sve institucije Kosova. I ko zna šta je sve još skrenuto u stranu pričama o konstantnim atentatima.

‘Žrtvovanjem se ne mogu popraviti politički minusi’

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da je i on dobijao na desetine ozbiljnih pretnji ubistvom i da su ga službe redovno obaveštavale o detaljima vezanih za moguće atentate, ali da se sa time nikada nije izlazilo u javnost. U Srbiji se, danas, stvara takva atmosfera verovatno da bi se narod pripremio za teške odluke koje Vučić mora da donese. Predsednik Srbije se, očigledno, nada da će, uz te silne atentate i žrtvovanje, narod u Srbiji lakše podneti te odluke sa kojima će se uskoro suočiti svi.

Svima bi, međutim, bilo mnogo lakše, a srpska politička scena bi bila mnogo podnošljivija, kada bi se konačno shvatilo da se pričom o atentatima i navodnim žrtvovanjem nikako ne mogu popraviti politički minusi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.