Vučić i Kurti: Igrači koji će donijeti konačni dogovor

Odlukom da se iz institucija Kosova povuku svi Srbi sa severa Kosova, situacija na terenu je vraćena na dan pre potpisivanja Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine. Od tog dana, godinu od dolaska Srpske napredne stranke na vlast u Srbiji, mnogo toga više nije bilo isto. Nestale su sve one paralelne institucije vlasti Srbije na teritoriji Kosova. Tim sporazumom je Evropska unija postigla sve ono što nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić nije hteo da uradi, a to je nestanak države Srbije sa teritorije Kosova. Zahvaljujući potpisima na tom sporazumu, Srbi na Kosovu su izgubili veliki deo države Srbije, a institucije Kosova su postale sastavni deo života svakog pojedinca srpske nacionalnosti.

I ono što nije zgoreg podsetiti, taj sporazum sa srpske strane nije potpisao čovek koji se u Srbiji pita za sve i svja, već Ivica Dačić. Činjenica je i to da je Srbija ispunila sve obaveze iz tog sporazuma, a da Kosovo nikada od te 2013. godine nije formiralo zajednicu srpskih opština, što je bila obaveza Kosova po tom međunarodno-pravnom dokumentu. Činom povlačenja iz institucija Kosova, Srbi, između ostalog, upravo insistiraju na tome.

Niko ništa ne pita Srbe sa juga Kosova

U sred problema sa tablicama i početkom opominjanja Srba sa Severa, premijer Kosova Albin Kurti je dodatno razjario kako kosovske Srbije, tako i zvaničan Beograd, izjavom da Srbija ne može da traži od Kosova da uvede zajednicu srpskih opština ako nije spremna da na svojoj teritoriji organizuje slične zajednice u onim sredinama gde su pripadnici mađarske, hrvatske, bošnjačke i albanske nacionalnosti u većini. Ova Kurtijeva izjava je svakako pogrešna, jer ni u jednom međunarodnom dokumentu se tako nešto ne traži od Srbije, a o šteti koju je napravila ne treba trošiti reči.

I vlasti Srbije, pre svega predsednik Aleksandar Vučić, iskoristile su ovaj svojevrsni Kurtijev autogol za pokretanje još jedne šarade, u kojoj će se tenzije dići do maksimuma, gde se on na kraju pojavljuje kao spasilac, i tako u krug. Ovoga puta je situacija malo izmakla kontroli, jer postoje i Srbi na Kosovu, koliko god to neverovatno zvučalo, koji ne veruju i ne podržavaju Vučića i koji, zbog raznoraznih situacija, više nisu hteli da budu u tim institucijama. Vučić je priznao da je pokušao da još jednom ubedi kosovske Srbe da ne preduzimaju takav čin, ali je na kraju shvatio – kada će ako ne sada. Ili je glumio, svejedno. Uostalom, politički predstavnici Srba, članovi te Srpske liste, ne mogu ništa da urade bez amina iz Beograda.

Napuštanje institucija Kosova svakako nije jednostavan potez za običan svet. Ostaće bez primanja i po nekih sitnih privilegija koje na Kosovu umeju da sačuvaju glavu. Srbi sa juga Kosova, bez obzira na Vučićevu priču da podržavaju napuštanje institucija, taj potez ne razmatraju. Utisak je da je ovim korakom lopta ipak prebačena na deo terena koji pripada Kurtiju. Od njega se sada očekuje da uradi nešto.

Nema pobjednika, svi su pritjerani uza zid

Dva su glavna pritiska na Kurtija. Prvi je da se prolongira odluka o preregistraciji, a druga je da Vlada Kosova mora da ispuni svoje obaveze iz Briselskog sporazuma koje se tiču osnivanja zajednice srpskih opština. Ispunjenje ova dva zahteva su međunarodnoj zajednici neophodni kako bi pokazala Vučiću da je sada trenutak da se na kosovsku priču stavi tačka. Prolongirali smo tablice i osnovali smo zajednicu srpskih opština, sada je red na tebe.

U ovoj igri nema pobednika i zato na novonastalu situaciju treba gledati sa umerenom dozom optimizma. Jednostavno, sada su svi priterani uza zid. Vučiću je jasno da je došao trenutak odluke i ovo što se dešava je njegov adut iz rukava. Kurti mora da “olabavi” sa svojim maksimalističkim zahtevima i posveti se realnom i stvarnom životu. Međunarodna zajednica više ne sme da odugovlači i mora da se prema Kosovu i Srbiji postavi podjednako, jer, istini za volju, malo tu ima normalnog sveta.

Vučićeva politika vrdanja polako gubi smisao, jer više nema manevarskog prostora. Očigledno je došlo vreme za one krupne i prave odluke. Mnogi govore o tome da su u pitanju nedelje kada će morati da se reši taj kosovski Gordijev čvor. Dosta je bilo, deset godina raznoraznih opstrukcija iz Srbije i Kosova. I dobro je da nije samo Srbija kriva. Sve su glasnije kritike političkih struktura na Kosovu na ponašanje premijera Kurtija, tako da sve ovo dobija novu dimenziju, u kojoj će biti moguće pregovarati o konkretnim stvarima.

Susret sa stvarnošću će biti isuviše bolan

Vučić će verovatno imati više problema sada da vrati Srbe u institucije Kosova nego kada ih je naterao 2013. godine da postanu njihov deo. Ne treba sumnjati da će u tome uspeti, jer je kosovske Srbe, veliki deo njih, uspeo da ubedi da je on njihov Mesija i da njegov opstanak na vlasti garantuje njihov opstanak na Kosovu. Predsedniku Srbije nije lako, jer je godinama vladao uz pomoć nacionalističkih floskula, ratno-huškaških politika svoji saradnika, lažnog patriotizma.

Njegov susret sa stvarnošću biće isuviše bolan, kako za njega, tako i za njegove verne sledbenike. Izlaz iz toga naći će u “nacionalnom interesu”, na koji će se pozivati kada god to bude bilo potrebno. Ostaje nada da Srbi sa Kosova neće i dalje biti taoci loše i besmislene politike vlasti u Beogradu, koja je spremna i vojskom da preti zbog saobraćajnih tablica.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.