Kad crkva i desničari cenzurišu udžbenike biologije

Srpska pravoslavna crkva uspela je da interveniše u sferi obrazovanja, i to po hitnom postupku, uz nesebičnu saradnju državnih organa i nacionalističke inteligencije.

Patrijarh je zatražio od nadležnih organa da po hitnom postupku sve inkriminisane udžbenike povuku iz upotrebe. piše autor (Zoran Žestić / Tanjug)

Početkom osamdesetih godina prošlog veka Dragoslav Andrić, naš veliki prevodilac i čovek mnogih talenata, objavio je humorističku knjigu Svaštara sa podnaslovom “Udžbenik nonsensa”. Jedna od lekcija tog šaljivog udžbenika nosila je naziv “Najkraće knjige na svetu”, a među tim izmaštanim knjigama koje nikad nisu napisane našao se i naslov “O hranljivosti Koka-kole” (izdanje Pepsi-kole).

Ono što je pre četrdeset godina bilo duhovita Andrićeva dosetka, danas je postalo princip po kojem deluje Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Evo kako to izgleda u praksi koja je Srbiju odavno pretvorila u zemlju nonsensa i apsurda, bez imalo humora.

Protivnici Evroprajda održali su nekoliko protestnih šetnji koje su nazvali blagočestivim imenom litije. Na kraju jedne septembarske litije na kojoj je razvijena džinovska zastava Rusije duga nekih 500-600 metara, patrijarh Porfirije je služio moleban za spas tradicionalne porodice od nevidljivih neprijatelja, te održao prigodnu besedu. U toj govoranciji patrijarh se požalio kako se naš vekovni način života našao na udaru raznih belosvetskih pošasti koje dolaze iz tuđine, a tu prednjači LGBT ideologija.

Porfirije je obavestio naivnu pastvu da neprijatelj radi podmuklo, pa je ispod žita u udžbenike za osnovnu školu ubacio “lekcije koje propagiraju rodnu ideologiju”. Potom je patrijarh tonom koji ne trpi pogovore i prigovore zatražio od nadležnih organa da po hitnom postupku sve inkriminisane udžbenike povuku iz upotrebe.

Kud patrijarh okom, tu ministar skokom

Šta je to toliko zasmetalo patrijarhu Porfiriju, poznatom stručnjaku za pravoslavnu zoologiju i bogoslovsku botaniku? U udžbenicima biologije za 8. razred osnovne škole u lekciji o polnim karakteristikama stoji da se polni i rodni identitet ne poklapaju uvek, da ima ljudi kod kojih se biološki pol ne podudara sa onim kako se lično osećaju, te da medicina danas rešava taj problem operacijom promene pola i hormonalnom terapijom. Dakle, elementarne činjenice.

Međutim, koga briga za nauku, činjenice i slične zaludice kad crkva ima drugačije mišljenje? Kud patrijarh okom, tu ministar prosvete Branko Ružić skokom. Čim je patrijarh zatražio cenzuru udžbenika, ministar je izdao naredbu Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) da malo preispita inkriminisane lekcije. Predsednik NPS-a najavio je formiranje radne grupe u koju će “pozvati najeminentnije profesore biologije i predstavnike Srpskog biološkog društva”, i rekao da će to “biti najuže stručna rasprava”.

Brzo su se oglasila i sva stručna udruženja, Srpsko biološko društvo, sve biološke katedre sa univerziteta u Srbiji, kao i Institut za biološka istraživanja, zastupajući zajednički stav da je program biologije u pomenutim udžbenicima zasnovan na naučnim činjenicama, a ne na nekakvoj ideologiji. To je malo pokvarilo planove prosvetnih vlasti, očigledno spremnih da udovolje crkvi, najvernijoj saveznici naprednjačkog režima, čime bi još jednom potvrdili večni savez trona i oltara. Zaista nezgodna situacija: ministar i njegova posluga bi da menjaju udžbenike biologije, ali se biolozi tome ljuto opiru. Šta činiti u takvom škripcu? Kako razvezati ovu prosvetnu mrtvouzicu?

Specijalna inkvizitorska operacija

A onda se neko od Ružićevih savetnika dosetio navedenog Andrićevog naslova i stvar se rešila sama od sebe. Po nalogu prosvetnih vlasti, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja formirao je radnu grupu i u nju uvrstio sledeća lica, od ranije poznata svim desničarima, nacionalistima, konzervativcima i ostalim putinoljupcima: Slobodan Antonić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Časlav Koprivica, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Zoran Avramović, naučni savetnik Instituta za pedagoška istraživanja i profesor u penziji Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, Uroš Šuvaković, profesor Učiteljskog fakulteta u Beogradu, Miša Đurković, naučni saradnik Instituta za evropske studije i Jovan Mirić, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji. Radna grupa je donela očekivani zaključak da udžbenike bilogije treba menjati, što je odmah naloženo izdavačima inkriminisanih knjiga, sve sa direktnim intervencijama u tekstu, brisanjem i menjanjem pojedinih delova, ukratko – cenzura na delu.

Dakle, u Radnoj grupi koja je odlučivala o sadržaju udžbenika biologije nije bilo nijednog biologa, uglavnom su to sociolozi, filozofi, psiholozi, politikolozi. Savršeniju ekipu za ovu specijalnu inkvizitorsku operaciju izvršenu nad udžbenicima nije bilo moguće pronaći, osobi zaduženoj za kadriranje treba odati sve počasti. Svi članovi su listom desničari, konzervativci, klerikalci, svima je LGBT populacija trn u oku, a neki od njih su i potpisivali peticije protiv Evroprajda. Ko god je birao članove Radne grupe, ništa nije želeo da prepušta slučaju. Mogli su da ubace u Radnu grupu bar jednog biologa ili nekog profesora društvenih nauka koji nije šovenska zadribalda, ionako bi ga ostali preglasali, ali bi postojao bar neki privid objektivnosti, pa makar i providan.

Međutim, prosvetne vlasti stoje pred patrijarhom u stavu mirno, pokorno salutiraju i na sve zahteve odgovaraju jednostavno: “Razumem! I nije mi teško!” Porfirijev cenzorski zahtev valjalo je ispuniti po hitnom postupku, bez nepotrebnog dijaloga, polemike, naučne rasprave, nesuglasica, različitih mišljenja i sličnih izmislica stranih našem homogenom nacionalnom biću i pravoslavnoj sabornosti. Kod nas se uobičajilo da svi mislimo kao jedan, a da on zebe od mnogo mišljenja. Do jednomislija se najbrže stiže ako je taj jedini ovlašćeni mislilac vođa crkve, patrijarh, što znači da je prerogative za tu čudnu radnju mišljenja dobio sa najvišeg mesta, od tvorca vaseljene, lično i personalno. Stoga se njegove ideje o svemu na svetu, uključujući i nastavu biologije, ne smeju dovoditi u pitanje, jer je dotični samo puki provodnik volje Božje na ovom svetu.

Kremaljski megafon

Doduše, ideje u pogledu bioloških nauka koje propoveda patrijarh Porfirije jesu prijehale sa najvišeg mesta, samo se taj istureni položaj ne nalazi na onostranim nebesima, u rajskom naselju, već na mnogo bližoj, ovozemaljskoj poziciji. Konkretno – u Kremlju. Patrijarhove ideje nisu baš bogonadahnute, kao što bi bio red i običaj za ovlašćenog predstavnika Svete Trojice u ovoj dolini plača, već su više Putinom nadahnute. Tekst koji izgovara patrijarh već smo čuli od silnih kremaljskih propagandista, takoreći doslovce. Čak je i Putin u svom nedavnom obraćanju vascelom svetu izgovorio neke slične rečenice.

I ruski hazjajin veli da je naš tradicionalni, pravoslavni način života ugrožen od zapadnjačkih đavola. “Krajnji cilj zapada, konkretno Sjedinjenih Država i Velike Britanije, jeste da potčini ljude širom sveta i prinudi ih da se odreknu svojih tradicionalnih vrednosti”, rekao je Putin. A cilj zapadnih demona je da decu u školama uče da „postoje još neki rodovi osim muškaraca i žena i ponude im operacije promene pola”. Potom je više puta ponovio da jedino Rusija može spasiti čovečanstvo od ove pošasti, sa čim se slaže celokupni Sabor Srpske pravoslavne crkve sa Porfirijem na čelu. Kad slušamo srpskog patrijarha imamo utisak da nam baš on govori o pošastima koje vrebaju sa zlog zapada, ali to je samo vešta opsena. Zapravo nam se obraća Putin, kao trbuhozborac, a Porfirije je samo jedna od njegovih mnogobrojnih lutaka koje otvaraju usta i služe kao kremaljski megafon.

Srpska pravoslavna crkva uspela je da interveniše u sferi obrazovanja i to po hitnom postupku, uz nesebičnu saradnju državnih organa i nacionalističke inteligencije. Od sekularnosti u ovoj zemlji očigledno nije ostao ni kamen na kamenu. Patrijarh se nameračio samo na biologiju, i to na jedan segment nastavnih sadržaja. Bar za sad. Ali, ako patrijarhu ili nekom episkopu bude sutra zasmetao udžbenik iz nekog drugog predmeta, ili ako iz Kremlja jave šta je još u školi nepodobno, jasno je šta će se dogoditi. Prosvetni organi sad imaju i razrađen mehanizam za cenzuru nastavnih jedinica, kao i za zaobilaženje i bagatelisanje mišljenja stručnih tela i naučnih radnika.

Udžbenici nonsensa

Ako sutra nekom crkvenom velikodostojniku padne na pamet da je kleta teorija evolucije u suprotnosti sa crkvenim učenjem, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja mogao bi da formira Radnu grupu sačinjenu od raznih konzervativnih teologa koji bukvalno tumače Bibliju, pa će udžbenici biologije opet morati na doradu. Moglo bi neko crkveno lice da se doseti kako je crkva priznala da je Zemlja okrugla pod velikim pritiskom naučne javnosti, i to jedva, te da bi tu istorijsku nepravdu valjalo ispraviti, kad je već došlo vreme da patrijarhova reč vredi više od svih naučnih saznanja.

U tom slučaju idealni član potencijalne Radne grupbe bio bi raščinjeni monah i bivši arhimandrit dr Nikodim Bogosavljević koji tvrdi da je Zemlja nepokretna, da ne postoje nikakve galaksije, ukrako – “Ipak se ne okreće”, kako glasi naslov njegove knjige. Predugo su udžbenici geografije bili prepušteni geografima, vreme je da se to iz korena promeni.

Kad je već zvanično počelo uvođenje teokratije u srpsko društvo, nema smisla da se crkva zaustavlja na izmeni samo jedne nastavne jedinice u udžbenicima iz biologije. Uz ovako čvrst savez države i crkve, samo je nebo granica. Kad se ujedine crkveni, državni i desničarski ideolozi nema te školske knjige koja ne može da postane udžbenik nonsensa.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Reklama