Belivuk se ‘nudi’, ali tužilaštvo ništa ne poduzima

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu se na suđenju kriminalnoj organizaciji Veljka Belivuka oglušuje čak i kada optuženi tvrde da su počinili krivično djelo.

Tužilaštvo uglavnom ne radi ništa po pitanju najvećih afera u zemlji, piše autor (Antonio Ahel / ATAImages / PIXSELL)

Početak suđenja kriminalnoj organizaciji Veljka Belivuka u Beogradu izazvalo je veliku pažnju javnosti. Iako su delovi iskaza prvooptuženih Belivuka i Marka Miljkovića iz istrage već ranije ugledali svetlost dana, stvari koje su njih dvojica izneli na početku suđenja su, u najmanju ruku, frapantni. Ako bismo ostavili po strani sve ono što su pričali o ličnim odnosima sa najvišim srpskim državnicima, gde su se i kako sretali, što i može da se stavi pod teret sumnje i neistine, i dalje su u opticaju neke situacije koje bi svakako morale da, barem, budu proverene.

Vlast u Beogradu veštom manipulacijom diskredituje njihove izjave tvrdnjom da optuženi za najteža krivična dela imaju pravo da lažu tokom svoje odbrane i uopšte ne dozvoljavaju polemiku po tom pitanju. Opoziciji prebacuju svaki citat iz sudnice, prozivaju ih da su im Belivuk i Miljković šefovi, a zaboravljaju da postoje fizički dokazi da u upravo ova dvojica radili prljave poslove za Srpsku naprednu stranku.

Javno priznao da je bio član SNS-a

Belivuk je javno priznao da je bio član SNS-a i pri tom naveo mesnu organizaciju kojoj je pripadao. Članovi njegove grupe su “disciplinovali” novinare i građane prilikom prve inauguracije Aleksandra Vučića za predsednika Srbije, o čemu postoje snimci i fotografije. Pripadnici ove kriminalne organizacije su učestvovali i u razbijanju demonstracija protiv korona mera leta 2020. godine. Kamere su, takođe, to zabeležile. Na ove pomene se u SNS-u prave ludi.

Belivuk se kalio kao navijač Rada sa Banjice. Poznanstvo sa ubijenim Aleksandrom Stankovićem, zvanim Sale Mutavi, dovodi ga na Partizanov stadion. Da apsurd bude veći, Stanković je navijačku karijeru počeo kao pristalica Crvene zvezde, a ubijen je kao vođa navijača Partizana. Sve ovo navodimo zbog činjenice da se ova dvojica navijača nisu mogla tek tako da se pojave na Partizanovom “jugu”. Postoje službene beleške koje u direktnu vezu dovode upravo Stankovića i Belivuka sa tadašnjim generalnim sekretarom Vlade Srbije i članom uprave Partizana Novakom Nedićem. Sumnja se da ih je upravo on “instalirao” na Partizanovom “jugu”.

Ono što je poražavajuće u ovom slučaju je to što tužilaštvo u Srbiji ćuti i ne oglašava se. Nije se oglasilo ni povodom priznanja Belivuka da je on lično, zajedno sa svojim sledbenicima, rušio građevine u beogradskom naselju Savamala krajem aprila 2016. godine. Ovaj predmet je, kako to pravnici vole da kažu, otvoren i živ, ali tužilaštvo se, po ugledu na SNS, pravi ludo. Najmanje što bi moglo jeste da ispita i proveri sve ono što je Belivuk rekao, a nije bez osnova. Na kraju, nije ni nelogično da je ova kriminalna grupa, čiji je šef u to vreme bio član SNS-a, mogla tako nešto da uradi.

U sudnici tvrdio da je rušio je Savamalu, ali…

Kada bi tužilaštvo, koje je ubedljivo najlošiji i najslabiji deo srpskog pravosuđa i koje uglavnom ne radi ništa po pitanju najvećih afera u zemlji, krenulo u proveru Belivukovih navoda, pitanje je šta bi sve moglo da se otkrije i do čega bi sve to dovelo. Zato tužilaštvo ćuti dok neko u sred suda sam sebe optužuje da je počinio to krivično delo.

“Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu za sada neće ispitivati Veljka Belivuka povodom tvrdnji koje je izneo, a koje se odnose na rušenje objekata u beogradskom naselju Savamala. Predmet se vodi protiv N.N. lica, što znači da je i dalje u predistražnoj fazi i nalazi se u policiji koja postupa po zahtevu tužilaštva za prikupljanjem potrebnih obaveštenja”, saopštilo je Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu.

Nešto ranije se oglasilo i Više tužilaštvo, koje je saopštilo da, “imajući u vidu napred navedeno, odbrana okrivljenog Belivuka, kao i bilo kog drugog okrivljenog, ne povlači automatski reakcije državnih organa, naročito ukoliko se radi o optužbama koje nisu potkrepljene materijalnim dokazima, odnosno koje okrivljeni može da iznosi bez ikakvih ograničenja, a sve u sklopu strategije odbrane i procesne pozicije u kojoj se okrivljeni nalazi”.

Dupli aršini – ništa neobično za vlast u Srbiji

Sud pred kojim se sudi Belivuku i Miljkoviću nije mesto za tu vrstu istrage, jer se na njemu iznose činjenice koji se tiču optužnice, a ovaj klan niko još nije optužio za rušenje u Savamali. Tužilaštvo je, međutim, obavezno da postupi. Kada bi bilo koji pojedinac, uključujući potpisnika ovih redova, izašao u javnost i rekao “Ja sam rušio u Hercegovačkoj ulici u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine”, Tužilaštvo bi odmah reagovala. Ovo ćutanje i nezainteresovanost govori dve stvari. Prva je da Tužilaštvo u Srbiji nije nezavisno i da je pod ogromnom kontrolom izvršne vlasti, a drugo je da postoji veliki strah od toga da tužioci rade svoj posao. I to je jedna od rak-rana srpskog društva.

Zanimljiv je slučaj Predraga Koluvije iz predmeta “Jovanjica”. Njegovi iskazi i nastupi u javnosti, kao prvooptuženog, nisu u SNS-u dočekani kao “laži i neistine koje sme da koristi u odbrani”, već kao aksiomi. U ovom predmetu se na stub srama stavlja policajac koji je otkrio najveću plantažu marihuane u Evropi, na primer. Čak je i Vučić uzeo u odbranu Koluviju. Dupli aršini, ništa neobično za aktuelnu vlast u Srbiji. Niko ne poriče težinu monstruoznih krivičnih dela za koje su optuženi Belivuk i Miljković, ali nečinjenje Tužilaštva je sramotno i deluje krajnje deprimirajuće na mogućnost da na neke od afera u Srbiji konačno budu stavljene tačke.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera