Albanci u srpskim tabloidima: Teroristi i nepoželjni uljezi
U srpskim tabloidima ‘Šiptari’ su često glavni protagonisti, oni koji prijete ratom, teroristi, zveckaju oružjem te spremaju razne pobune i ustanke.
Koja je razlika između opozicije u Srbiji i Albanaca koji žive u ovoj zemlji? Sudeći prema srpskim tabloidima i prorežimskim medijima – gotovo nikakva.
I jedni i drugi sinonim su za zlo, strani plaćenici ujedinjeni u sinergiji da “dođu glave” aktuelnom režimu i njegovoj personifikaciji lično – predsedniku države Aleksandru Vučiću.
Albanci koji žive na jugu Srbije u Preševskoj dolini uz to nose i hipoteku Kosova sa kojim se graniči ovaj region, pa im se svako malo sa naslovnica tabloida pripisuju rasparčavanje države, zveckanje oružjem i težnje da se pripoje Kosovu koje je 2008. proglasilo nezavisnost koju zvanični Beograd ne priznaje.
Uz podršku pojedinih državnih funkcionera iz vrha centralne vlasti, u javnom govoru sve se češće čuje termin “Šiptar”, pogrdan naziv za Albance, jedini kojim ovu etničku zajednicu titulišu tabloidi.
Svojevrstan legitimitet vređanja Albanaca dao je krajem prošle godine i Apelacioni sud odbijanjem žalbe Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) na presudu Višeg suda koji je ranije utvrdio da aktuelni ministar Aleksandar Vulin nije uvredio i diskriminisao Albance nazivajući ih u više navrata “Šiptari”.
Vulin i dan danas Albance ne naziva nikako drukčije, i u parlamentu i u javnim obraćanjima, pravdajući se da, eto, i Albanci sami sebe tako zovu, iako svi zakoni u Srbiji govore suprotno.
Pa, ako može jedan ministar, i to jedan od najvernijih šefu države, zašto onda ne bi mogli i tabloidi, bez obzira na kontekst.
Na Albance se gleda kao na ‘remetilački faktor’
A kontekst je, kada se izveštava o Albancima ili prenose izjave njihovih političara, bez izuzetka negativan, prepun mržnje i sa nedvosmislenom sugestijom da se radi o neprijateljima koji, eto, u ovoj zemlji uživaju sva prava, a oni su vazda nezadovoljni.
Specijalizovani portal Raskrinkavanje godinama unazad beleži na hiljade lažnih vesti i naslovnih strana u srpskim tabloidima, gde prednjače Informer, Srpski telegraf i Alo, Pravda, Večernje novosti, a “Šiptari” su često u njima glavni protagonisti, oni koji prete ratom, teroritsti, zveckaju oružjem te spremaju razne pobune i ustanke.
“Vulin: Sve što se dozvoli Šiptarima ne može se uskratiti Srbima”
“Ministar Vulin: Kurti je kukavica, Šiptari nikada nisu dobili rat protiv Srbije!”
“Albanski teroristi organizuju ‘protestni marš’ u Preševu: Traže da se jug Srbije pripoji Kosovu”
“ALBANSKA PROVOKACIJA U BUJANOVCU: Istakli crne orlove na državnim zdanjima, na zgradi Saveta nema srpske trobojke”
“Nova provokacija Albanaca iz Bujanovca”
“Poslanik u Skupštini Srbije ponovo provocira: Želi da rasparča Srbiju, opet pominje ‘Preševsku dolinu”
“Kamberi opet provocira: Kosovo mora da pokrene pitanje Preševske doline”
“Provokacije u Bujanovcu – Albanci opet slave teroristu Lešija: Manifestacija posvećena koljačima ovpbm”.
Ovo su samo neki od naslova ne samo iz tabloida, već i medija koji sebe vole da zovu tim imenom, što je bio povod da reaguje Šaip Kamberi, narodni poslanik u Skupštini Srbije, koji smatra da se u Srbiji na Albance gleda kao na remetilački faktor, nepoželjne i uljeze. Dodaje da srpska vlast ima drugačiji odnos prema Albancima u Albaniji, drugačiji prema Albancima sa Kosova, a drugačiji prema Albancima iz Preševske doline.
“U Albaniji su Albanci, a na Kosovu su Šiptari – to je pokušaj cepanja jednog naroda koji ima istu kulturu. Albanci i u Albaniji i u Crnoj Gori, i na Kosovu i u Severnoj Makedoniji su pripadnici istog naroda”, izjavio je Kamberi.
Na nišanu srpskih tabloida
Dodao je kako veruje da opozija u Srbiji ne sarađuje sa Albancima upravo iz straha od stigmatizacije i odmazde tabloida.
Tome u prilog govore i česte naslovne strane, prema kojima su Albanci i opozicija ujedinjeni u rušilačkim namerama.
Borko i Šaip su, javio je Alo, “složni kao braća” i na “istom zadatku” kada, prema ovom tabloidu, kažu da su “Srbi zli kolonizatori”.
Kamberi je tako, prema Informeru, “heroj Đilasove opozicije i Marinikin drugar”, ili pak neko ko “ponavlja reči Borka Stefanovića”.
A šta zapravo piše u tekstu?
“Narodni poslanik Šaip Kamberi u Skupštini je citirao reči Dimitrija Tucovića koje se tiču odnosa Srba i Albanaca. Kamberi je tom prilikom rekao da je Srbija htela izlaz na more preko Albanaca, a da je onda ostala i bez mora i bez dobrih komšija, od kojih je stvorila neprijatelje. Žalosnije od svega je što je ove reči na gotovo identičan način izgovorio i zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović. Ako je neko dosad i pomišljao kakve su namere predstavnika tajkunskog dela opozicije, sad je valjda više nego očigledno da imaju iste stavove kao i Albanci koji žive u Srbiji.”
Ako znamo da su tabloidi u stvari trbuhozborci vladajuće elite, ovde treba obratiti pažnju na poslednju rečenicu citiranog teksta, koji najbolje oslikava tretman Albanaca u Srbiji.
Smrtni je greh, dakle, imati isto mišljenje kao bilo koji Albanac, a analogno tome koliko li je opasno imati prijatelje Albance, živeti i raditi zajedno.
Nema opasnijeg crtanja mete na čelo ljudima nego ako vas srpski tabloidi uzmu na nišan.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.