Beogradska roto istina: Litijum između tenisa i genocida

Jeziva rečenica Milorada Dodika na naslovnici ‘Večernjih novosti’: “RS će biti nezavisna i u federaciji sa Srbijom”.

'A zna se da je Đoković kriv, osim zbog srpskog porekla, i zbog ekološkog angažmana' (EPA)

Istraživačko novinarstvo ne poznaje granice, ali to smo već znali, no, u sadejstvu sa pronicljivošću srbijanskih novinara – analitičara izvesno je da se konzumenti istraživanja mogu suočiti sa naoko neshvatljivim, a tako jednostavnim saznanjima; proverimo dovode kiseonika i ventile, zaranjamo u svet beogradskih profašističkih (svi!) tabloida i saznajemo, na svoju odgovornost, čitajući naslovnice, kao i ovaj napis, uostalom, da se Australija preko Novaka Đokovića sveti Srbima za Rio Tinto. Nek’ je i prva rečenica poduža, teško je odoleti (i Borges je verovao u takvu ekspoziciju); ali da se podsetimo kako smo dovde – ne samo do zaključka koji nas proždire sa naslovnice Srpskog telegrafa (9. januar 2022.) – dospeli. U trenucima afekta i iznuđene autokratske mudrosti, a nema dokaza kako se ta dva stanja isključuju,  Aleksandar je Vučić odlučio da poništi sve ugovore sa australijsko – britanskom korporacijom kojoj je režim koji personifikuje, u kapitulantsko – korupcionaškom poduhvatu, odlučio da ustupi prirodu gornjeg Jadra (predeo kod grada Loznice u Zapadnoj Srbiji) za rudnik litijuma i pripadajuće mu jalovište. Nakon protesta po gradovima i drumovima Srbije, Vučić odlučuje da ne ignoriše glas naroda i najavljuje ispunjenje svih zahteva pobunjenika. Rio Tinto će, kako stvari stoje, dobiti otkaz, svi će ugovori biti poništeni, platiće narod “ceh” (to je, inače reč koju režimski eksponenti u slučaju Jadar najradije koriste), a ugovora, inače, saznajemo od zvaničnika, nije ni bilo.

Nema odgovora na pitanje šta je u Srbiji realnost, zapravo, apsurd je došao dotle da se to pitanje retko postavlja.

Preteško je ovo za svariti, da usporimo. Premijerka Srbije Ana Brnabić kazaće (8. januar), kao odluku nekih ministara i svoju, da je njen kabinet “blizu odluke da poništi sve ugovore sa kompanijom Rio Tinto”. A već je, najpre stidljivo, a potom i kao glavni propagandni narativ, plasirana teza da su Rio Tinto u Srbiju doveli opozicionari koji ga sad izbacuju. “Niti smo ih doveli, niti smo obećali, niti smo uradili nešto što narod nije znao, sve što smo radili, radili smo transparentno, slušamo naš narod”, izustiće premijerka.

Samo jedan propagandni autoritet

Predsednik je već kazao da to košta milijardu evra, a Ana Brnabić da, sad sledi ona reč, “treba samo videti koliki je ceh” za Rio Tinto, i koliko i kako treba platiti prekide sporazuma. Platiti sporazume, a nema ni dogovora.

Jeste, kontradiktorno je, zato treba ubaciti špijune: “Nismo za to da predsednik Aleksandar Vučić bude protiv naših odluka. Mi smo jedan tim. A on nije za to, ne voli kada ispunjavamo zahteve stranaca, stranih službi i agenture plaćene iz inostranstva”. Reče to predsednica Vlade, i obznani kako “nema nikakav problem da se zahtevi ispune, a ugovori sa Rio Tintom raskinu”.

Nezavisno od premijerkine nakane, istraživači i analitičari Srpskog telegrafa udarnički i patriotski rade svoj posao, tekst potpisuju samo poznati/e “M.J. i KI”, ali je očito rezultat nastojanja brojne ekipe. Ili je neko solirao, kao u stara vremena utemeljenja propagande kakvu poznajemo (naslućujemo): “Propagandu mora da planira i sprovodi samo jedan autoritet” (drugi princip, autor Joseph Paul Goebbels, ministar javnog obrazovanja i propagande u Vladi nacističke Nemačke). Tek, ona procena štete i raskid saradnje sa Rio Tintom u Srpskom telegrafu (ST) dobijaju, zapravo, istinsko značenje. Nema u tekstu, ali ima u podnaslovu: “Ana Brnabić: Blizu smo odluke da im poništimo sve dozvole”.

Sad, logično je pitanje kakve sve to veze ima sa Novakom Đokovićem, najboljim teniserom na svetu. To saznajemo već na naslovnici: “Ova prebogata kompanija je u australijskom i britanskom vlasništvu”. Tu je i razotkrivanje razloga zbog kojeg Đoković ne može da uđe u Australiju: “Šef kabineta premijera Australije dve godine radio za njih (Rio Tinto, prim, aut.)”. I konačno: “Naš as na meti i zato što je objavljivao postove o ekologiji”.

Poništićemo im dozvole, sugerišu nam Autoritet i ST, zato što našem Novaku ne daju da igra na njihovom turniru, imamo i mi čime da odgovorimo. Ili nam oni hapse Novaka zato što smo im najavili izbacivanje iz Srbije. Ima nešto i u ST što ne treba zanemariti: “Naravno, ne treba zanemariti činjenicu da je Novak deklarisani antivakser, da je Australija jedna od zemalja sa najrigoriznijim merama u borbi protiv korone i da je srpski teniser trebalo da posluži kao primer da nema izuzetaka, ma o kome se radilo”. I to se uklapa.

A zna se da je Đoković kriv, osim zbog srpskog porekla, i zbog ekološkog angažmana. I zbog opozicije, videćemo.

Kad najbolji laže

Mala intervencija, Đoković je 4.decembra prošle godine na instagram nalogu objavio fotografiju sa blokade mosta Gazela i poruku “Čist vazduh, voda i hrana su ključevi zdravlja. Bez toga, svaka reč o ‘zdravlju’ je suvišna”. Prošlo je otprilike pet sati do juriša na njega – tabloidi su objavili tobožnje licemerje njegove žene Jelene Đoković, čija majka (Novakova tašta/punica) je navodno bila šef i direktor firme koja je nameravala da gradi mini hidrolelektrane, odnosno da “šefuje energetskoj mafiji” (Alo!). A nacionalna veličina je, pred moćnom roto giljotinom, ustuknula bez mnogo premišljanja (ko se ne boji tašte): “Želim da se ogradim od ‘pozicije’ i ‘opozicije’, političkih struja bilo koje vrste. Uvek sam se trudio da budem APOLITIČAN” (velika slova i “pozicija” njegova), napisaće u post-ispričnici. Laž, naravno, jer nije bio apolitičan kada je pružio podršku mantijaško-četničkom rušenju Mila Đukanovića. “Pozdrav i podrška za bratski narod u Crnoj Gori“, napisao je pored fotografije litija 5. marta 2020.

Dolazimo i do ključnog otkrića ST: “Da je reč o osveti Noletu lično, ali i državi Srbiji zbog toga što je zapeo projekat u Jadru, govori i činjenica da je Džon Kankel, šef Morisonovog kabineta, radio baš za Rio Tinto. Naime, on je od 2016. do 2018. bio šef odseka za saradnju sa vladom Australije, da bi se 2018. preselio u kabinet premijera”. Kao ključni dokaz istraživači i uredništvo ST objavljuju neke faksimile, ili CV, možda memorandume na kojima piše da je Kankel šef kabineta premijera, ali i to da je od 2016. do 2018. neko bio šef departmana za odnose sa Vladom. Krunski dokaz je u roto verziji teško razaznati, a tek je malo čitljiviji u elektronskoj formi. Podseća – ovo je baš zlonamerno – na montažu u kojoj dominira logo Rio Tinta.

Znači, ako sve povežemo, vođeni verom u Autoritet, Vlada Australije čula je da Vlada Srbije uskraćuje gostoprimstvo njenoj “prebogatoj” kompaniji, pa rešila da se preko Đokovića osveti Srbima. I nije to jedini zaključak: ko je blokirao drumove – izbacio je Noleta sa Australian Opena. Opozicija, naravno. Deluje nategnuto? Ne, ništa ne deluje nategnuto.

Ko je sve zakuhao

Proglašavamo ovde mali predah. Izlazio svojedobno u Novom Sadu nedeljnik Svet, pričalo se u novinarskim krugovima da ekipa autora tu tiskovinu priprema dobrano naduvana. U jednom su broju, neposredno po okončanju intervencije NATO u Srbiji, objavili da je “dunavska Nesi snimljena kod ostataka Varadinskog mosta”. Novi Sad je dobio svoje čudovište, snimio ga je u ranim jutarnjim satima ribar koji je sa obale, videvši uzburkani Dunav, skoknuo do bicikla po fotoaparat (poznato je da ribari nigde ne kreću bez blinkera i fotoaparata). Objavljen je i taj pecaroški life podvig, dečji crtež delfina ili rad naduvanog istraživača, na kojem se u pozadini prepoznaje konstrukcija srušenog mosta koja se promalja iz Dunava. Jeste zlonamerna komparacija, ali od dunavske Nesi nije bilo štete.

Vratimo se u sadašnjost bez čudovišta (nacrtanih), premijerka vrišti iz antrfilea ST, da je opozicija bila vlast koja je “sve zakuvala”, sporazumom sa Rio Tintom (koji niko nije video) i izmenama Zakona o rudarstvu. A to će možda morati da bude predmet arbitraže. Dok je, kaže Ana Brnabić, naprednjačka vlast odobrila samo vađenje nečeg drugog, novootkrivenog minerala jadarita, pa je jasno poručeno Rio Tintu da, ukoliko mu se dozvoli iskopavanje, neće moći “ni gram da izveze”, “jer, to je naše bogatstvo i mora biti u Srbiji”.

Konfuzno malo, je l? Zbog čega onda opozicija blokira saobraćaj, ko se zbog čega buni, zašto prebogata kompanija buši po Jadru i otkupljuje imanja poljoprivrednika. I postoji li uopšte taj Rio Tinto. I šta je litijum.

Jozef Gebels možda nije do detalja razradio sve aspekte konfuzije u glavama (iza njega je ostalo 6.800 strana rukopisa, dnevnika i teorije), ali se i brojni drugi autori i docniji istraživači javnog mnjenja pozivaju na izvesnost rezultata koji kreator i realizatori ostvaruju kontradikcijama koje zbunjuju i podstiču nesigurnost. Tek, jedini autoritet Aleksandar Vučić pripremio je teren za nastup, za donošenje presude kakva god bila.

Zapadno od Beograda

Na zgradi Gradske uprave Banjaluka u nedelju uveče projektovan je lik Novaka Đokovića uz poruku: “Banjaluka je uz Noleta”. Čime je, treba li naglasiti, potvrđeno jedinstvo svih Srba u dobru i zlu. Dok se naizgled stišavalo četničko divljanje po Gacku, Prijedoru, Janji, Foči i Brčkom povodom proslave tridesetogodišnjice Republike Srpske. Kojim je samo produženo verbalno iživljavanje o neustavnom prazniku negenocidne (strašnozločinačke) tvorevine. Srbijanska premijerka izusti u Banjaluci da je RS “stvorena na genocidu, ali na genocidu nad srpskim narodom koji je planski osmišljen i detaljno sprovođen četrdesetih godina prošlog veka, sa jasnom namerom da se nastavi i završi 50 godina kasnije”. Još malo neljudskosti nikad ne škodi.

I to nije najstrašnije što se u vezi sa obljetnicom moglo čuti i pročitati. Večernje novosti objavile su intervju sa Miloradom Dodikom i na naslovnoj strani odštampale jezivu rečenicu ovog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine: “RS će biti nezavisna i u federaciji sa Srbijom”. Poručuje Dodik da “ako nas sada skrše, nikada više nećemo imati šansu da bilo šta uradimo”. I u pravu je, na robiji neće biti prilike ni za šta.

Ima još, autorski tekst za Novosti ispisuje robijaš Radovan Karadžić. I zaključuje da “vernost narodu i njegovim pravednim težnjama nema cenu, i daje dobre rezultate”. “Republika Srpska je jedan od tih dobrih rezultata”, piše prvi, genocidni predsednik RS. I još svašta piše, i Bećkovića citira, i Njegoša. Ali, bilo bi previše.

I autorski rizik je veliki, šta ako Đoković osvoji Australian Open (kad-tad), a Rio Tinto Jadar. Novi dokazi da su Srbi u pravu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera