‘Junak’ iz autobusa slika histerije u Srbiji

Koji je trenutak kada se u čoveku desi nešto kada prestane da bude čovek? Šta je to šta ga natera na zlo? Teško je odgonetnuti, ali se tako nešto redovno dešava naročito na Balkanu. Srbija je zemlja koja dobro poznaje izbegličku patnju, ali jedan deo nje priznaje samo onu svoju. Neka druga i nekog drugog ga ne zanima. Nije mu u sferi interesovanja, niti budi empatiju.

Na desetine slučajeva je zabeleženo u Srbiji da se bes i nerazum iskalio na migrantima koji su našli trenutno utočište pod njenim nebom. Niko, ali bukvalno niko od tih migrante ne želi da ostane u Srbiji, i ne samo u Srbiji. Njihov cilj je Evropska unija – Nemačka, Austrija, Skandinavija. Srbija je silom prilika, i voljom domaćih vlasti postala transfer zemlja na njihovom putu. Doduše taj status transfera traje mnogo duže nego što bi želela i Srbija, ali i sami migranti. Nerazumevanje za sudbinu tih migranata je ogromno, a stav o njima uglavnom negativan. Kao da se Srbi nikada nisu našli u sličnoj situaciji.

Tako se desilo da je neki „čistunac“, vozivši se u autobusu na relaciji Beograd – Obrenovac, primetio izvestan broj „nesrpskih“ likova u tom prevozu, migranata, Bog te pita odakle. Zaustavio je autobus i jednog po jednog izbacio uz povik – Napolje! Naravno da im je i poručio da bi ih sve pobio, i to odmah, samo da je imao uz sebe “m70”. Kada je autobus očistio od „neželjenih“, rekao je da se on zakleo Srbiji i da joj služi gde god stigne.

Mržnja prema različitosti

Jadna je i bedna Srbija ako ovakvi treba da je čuvaju i da su upravo takvi oni koji su jo se zakleli na vernost. To je taj srpski domaćin koji će sutra da Srbiju spasava od migranata, homoseksualaca, nesrba i mnogih drugih koji ima se nađu na spisku.

Ono što se na snimku ne vidi, to je povod i da li je ovom činu prethodila neka provokacija, ali šta god da se desilo, u eri modernih tehnologija se pozove policija koja se tu stvori za nekoliko minuta i reši problem. Možda je i najspornije to što niko iz autobusa nije ni pokušao da reaguje. Neko je stidljivo, onako, više za sebe dobacio – Tako je. Verovatno je u ovakvim situacija i bolje ćutati, jer nikada se ne zna sa kakvim osobama možete imati posla. Naročito treba držati jezik za zubima u situaciji kada se različitost baš i ne toleriše.

Jedan od glavnih argumenata antimigrantske histerije u Srbiji jeste što su izbeglice uglavnom, kako je to definisano, vojnosposobni, i da među njima nema žena i dece. A, možda žene i deca samo nisu toliko vidljivi poput vojnosposobnih muškara. Možda sede u kampovima i ne izlaze napolje, a možda su stvarno i ostali u svojim kućama. Važno je da oni koji na takav način vide situaciju, vojnosposobne muškarce doživljavaju kao potencijalne teroriste. Prema takvim tumačenjima, svi oni su verovatno trenirani u vojnim kampovima Al Kaide koje će se u jednom trenutku opasati eksplozivom i napraviti haos tamo negde u Evropi. Srbiju neće da diraju, jer im nije zanimljiva, tako barem pričaju. Na kraju, ta Evropi bi, po njima, trebalo da bude srećna što ima njih, čistunce, koji će, ako treba i kontinent sačuvati od tih i takvih.

Iskustva srpskih izbjeglica

Ono što je problem jeste činjenica da je patnja uvek patnja i da bez razumevanja i pomoći nikada ne može biti manja. Dobro znaju to i srpske izbeglice iz Krajine. Tog jezivog avgusta, mnogi su se obogatili na srpskoj muci, jer su običnu flašicu vode prodavali tom narodu po jezivim deviznim cenama. Da ne pričamo o tome kako im nije bilo dozvoljeno da uđu u Beograd. Bilo je to u vreme kada je Srbe branio mlađani radikal, a danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nekada je lakše pomiriti se sa time da u zemlji imate i takve ljude koji će migrante izbaciti iz autobusa, nego verovati u ljudskost. Ti isti što teraju izbeglice iz autobusa, teraće i Srbe samo zato što nisu po volji onih pravih, čistokrvnih Srba. Za sada ih teraju sa pristojne udaljenosti, uglavnom na društvenim mrežama.

Nije, međutim, daleko dan kada će mnogobrojni branioci srpstva, okupljeni u mnoge organizacije koja za cilj imaju upravo to, krenuti po ulicama da maltretiraju svakoga ko ih pogleda onako kako oni to ne bi voleli. Ministar policije im je i značke spremio, ali ga je zeznula Viola Fon Kramon koja je u ime Evropske unije insistirala da se nacrt zakona o policiji ukloni.

Takva je atmosfera u srpskom društvu. Nju potpaljuje vlast Aleksandra Vučića na raznorazne načine, a najviše nekažnjavanjem, odnosno primenom postojećih Zakona. Kada neko sa strane pogleda Srbiju, može da bude prijatno iznenađen brojem zakona i njihovim kvalitetom. Suština je što te zakone niko ne primenjuje, ili ih rabi onda kada njemu to odgovara. “Junak” iz autobusa, slika i prilika današnje Srbije, još nije osetio svu snagu zakona, niti će. Ima Vučić i njegovi jurišnici pametnija posla. Ne, ne radi se o Kosovu i gužvi na prelazima, već psovkama u tamo nekom podcastu.

Ta osoba iz autobusa je bruka i sramota Srbije, a još je gore država i nadležne institucije ćute i prave se lude. Jednoga dana, kada svako bude bio radio svoj posao, i bude tačno tamo gde treba da bude, Srbija će možda imati priliku da konačno postane ono što bi trebalo odavno da jeste. Ovako, bolje je pripremiti se i čuvati se od budala.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.