Simo Spasić – borac za ujedinjenje Srba

Simo Spasić je simbol karakterističnog dijaloga u kojem je važno megafonom spriječiti ljude da govore.

Spasić je dežurni je ometač svih opozicionih i nevladinih protesta, na kojima, uz uredne dozvole za demonstriranje koje izdaje policija, preko megafona (prozvan je i Sima Megafon), uzvikuje uvedljive poruke i režimske difamatorske smernice (Antonio Ahel/ATAImages/PIXSELL)
Spasić je dežurni je ometač svih opozicionih i nevladinih protesta, na kojima, uz uredne dozvole za demonstriranje koje izdaje policija, preko megafona (prozvan je i Sima Megafon), uzvikuje uvedljive poruke i režimske difamatorske smernice (Antonio Ahel/ATAImages/PIXSELL)

Simo Spasić, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih, ubijenih i nestalih sa prostora Kosova, smešta se udobno u ovaj napis povodom prošlonedeljnih pretnji koje je uputio novinaru Južnih vesti; povod za pretnje i nije od presudnog značaja (dodela prostorija niškoj ispostavi Udruženja), budući da je reč o SMS refrenu preuzetom od srbijanskog predsednika Vučića i glavnih eksponenata režimske Srpske napredne stranke. U Srbiji ovakav vokabular, blago rečeno, ne zvuči neuobičajeno, iako bi u iole normalnijoj sredini bio tretiran kao dijagnoza. “Vas iz dosovske i đilasovske bagre treba na kolac. Ma, tako mi je krivo što svima vama nije neko od porodice ubijen, znali bi jezik srpskih žrtava. Ovako, Zapad vas plaća da rušite državu. Da bog da, ko prima pare od Zapada, da kupuje sanduke svojoj porodici”, napisao je Sima (velikim slovima, bez suvišnih znakova interpunkcije, naravno). U drugoj, pak, poruci otkriva, uz šarmantne gramatičke greške, i svoja politička uverenja, konstatujući da “žuta bagra više nije na vlast, neće vam pomoći, sada su patriote, vas iz Južne vesti treba zabraniti, jer ste nacisti (interpunkcijska pomoć autora)”.

Simo Spasić dokazao se kao najgrlatiji borac za prava ugroženih Srba, pod zaštitom je Aleksandra Vučića na čiju je intervenciju njegovo udruženje dobilo prostor u strogom centru Beograda. Dežurni je ometač svih opozicionih i nevladinih protesta, na kojima, uz uredne dozvole za demonstriranje koje izdaje policija, preko megafona (prozvan je i Sima Megafon), uzvikuje uvedljive poruke i režimske difamatorske smernice. Dugačak je spisak toponima na kojima je potanko obrazlagao smisao vlastitog angažmana; predvodio je, recimo, o godišnjici Oluje pre dve godine, kolonu krajiških izbeglica do Konzulata Hrvatske, noseći transparent sa nedvosmislenim zahtevom “Priznajte Republiku Srpsku Krajinu (seća li se iko te odmetničke balvan – tvorevine), a ukazao se i u Podgorici, da protestuje protiv crnogorskog priznanja Kosova (oteran nimalo nežno). U svakom slučaju, bio je i ostao odan ideji ujedinjenja svih srpskih zemalja.

Glas naroda, reklo bi se (o tome kasnije).

Avanture odlikovanog silovatelja

Uz takve stavove neodvojivo je apsolutno negiranje ratnih zločina koje su počinili Srbi, pa će, tako, Spasić u vojvođanskom selu Hrtkovci, iz koga su prognane sve hrvatske porodice, zaurlavati protiv predsednika Lige socijaldemokrata Nenada Čanka i građana okupljenih da obeleže datum kada je počela hajka na nesrbe (Vojislav Šešelj je u Hagu osuđen za “podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci,1992.”). Redovno vređa Žene u crnom i druge građane na obeležavanju godišnjice genocida u Srebrenici (“Nemate vi pravo da podsećate, ko ste vi, niste nikog izgubili, ja jesam. Ne pominjete mrtve Srbe, vi podsećate samo na tuđe mrtve, jer za to dobijate novac!”).

Poslednjih meseci najsnažnije viče kad konferencije za novinare na otvorenom drži potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić koja otkriva korupcionaške i druge afere čelnika Vučićeve stranke.

Da li je nasilan? Jeste, ali se uzdržava, dosad se nije potukao, iako je bio diskretno udaljavan. Privatno je monstrum koji je silovao bivšu ženu i nožem joj odsekao kosu, zbog čega je 2009. osuđen na četiri i po godine zatvora. Ima i državno priznanje, odlikovao ga je bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, sudski proglašen nevinim za zločine Vojske na Kosovu.

Široka je lepeza tema na koje Spasić ima svoje mišljenje i predlog za akciju, baš kao i Aleksandar Vučić. Njegovu je upotrebnu vrednost režimski vrh odavno pozitivno ocenio, baš kao i sposobnosti i znanje, pa je Sima dogurao i do Skupštine Srbije. U junu ove godine govorio je na sednici parlamentarnog Odbora za Kosovo i Metohiju kojoj su prisustvovali predstavnici Evropske unije i diplomate. To je bilo iskrena, reprezentativna  prezentacija Srbije pod Vučićem. I dokaz koliko Vučić uvažava evropske partnere.

Omiljeno TV lice

Medijski atraktivan za režimske televizije, Spasić je rado viđen gost u opskurnim emisijama poput Ćirilice Milomira Marića (na TV Happy sa nacionalnom frekvencijom), ali i u političkim debatama u kojima treba pokazati nacionalnu svest. Često je i na televiziji ugašene agencije Tanjug (koja i dalje radi, za režim, naravno), a na beogradskom Studiju B prelistava štampu i izriče hvalospeve ministrima i omiljenom prekodrinskom političaru Miloradu Dodiku.

Ko je, dakle, Simo Spasić. Autopsijski isečak obolelog tkiva u poodmakloj fazi truljenja, autentična personifikacija režima Aleksandra Vučića, ali i srbijanskog društva, pogubljenog u sveopštoj konfuziji koja preseca svaku vezu sa moralom. Pojavni oblik života koji bi, njegov skupštinski nastup pokazuje, bio ugledni član režimske SNS, ali i velike većine opozicionih partija. Stavovi su im uglavnom, uz suptilne, ornamentalne specifičnosti, identični. I Sima i opozicija, naime, smatraju da je susedno Kosovo deo Srbije, negiraju genocid u Srebrenici i druge ratne zločine Srba, mrze ekologe i aktiviste i aktivistkinje nevladinih organizacija, opozicione prvake i bicikliste.

Spasić je simbol karakterističnog dijaloga u kojem je važno nadglasavanjem sprečiti ljude da govore. Vučićevske razbojničke vizije Hajd-parka, autoritarne demokratije i demonstracije moći. Istina, da je opozicionar – zamislimo i to – Sima ne bi mogao da nosi megafon, da se odeva sportski, neke bi svoje animozitete morao ozbiljnije da kontroliše, o Vučiću bi mogao da kaže kako je “izdao Kosovo” i to da sarađuje sa neprijateljima, Hrvatima, Bošnjacima, “Šiptarima”. I da dozvoljava pederske šetnje i koješta još. Fakat bi zvučao kao relevantni opozicionar.

Da li Sima Spasić smeta građanima Srbije retorsko je pitanje, jer su oni, suštinski, glasali i glasaće većinski upravo za Simu. Za beskompromisni obračun sa pristojnošću, za silovatelja inaugurisanog u zastupnika prava žrtava, zaštićenog nacionalnog radnika. Smetaće Spasićev angažman onima za koje ima nade, nemaju ništa protiv antievropski nastrojeni čuvari šljivovice i hegemonističke tradicije, srpski domaćini i porodični ljudi, koji ove sintagme vezuju uglavnom za umereno nasilje nad ženama, poznavaoci novije istorije, prepune nepravde prema Srbima, te njihovim blistavim ratnim pobedama, čuvari Kosovskog mita i pogibije do poslednjeg (uglavnom u kafani).

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO