Atentati na Vučiće, gospodin ‘Snajper’ i narikanje na suho

U Srbiji je od dolaska Aleksandra Vučića na vlast najavljeno (možda i provedeno, ko zna) više državnih udara nego što ih je ukupno zabilježeno u cijelom svijetu u 20. i 21. vijeku.

Aleksandar Vučić je omađijan takvim pričama i uživio se u ulogu žrtve, piše autor (EPA)
Aleksandar Vučić je omađijan takvim pričama i uživio se u ulogu žrtve, piše autor (EPA)

Treba imati posebno napregnutu pamet i zabludelom narodu, pored višegodišnje kampanje 24/7, dodatno zamutiti mozak pričom kako je tamo neki tviteraš pretio ubistvom predsednikovom rođenom bratu Andreju Vučiću, i to – snajperom. Tačno da čovek uzme da se prekrsti i levom i desnom rukom istovremeno, sa sve dnevnim listom Danas, koji je proglašen za – čist fašizam.

E, to se upravo desilo u Srbiji. Od premijera, preko medijskih megafona i precizno spinovane akcije, tom istom narodu je servirano kako se nastavlja prljava kampanja lidera opozicije, koja za cilj ima fizičku likvidaciju predsednika i njegove porodice.

Povod sa kompletnu medijsku, ali (moramo naglasiti) i policijsku akciju bilo je pojavljivanje brata predsednika Srbije u sred izbora za mesne zajednice u Novom Sadu. Tom prilikom, kako su objavili pojedini mediji, dok se predsednikov brat skromno slikao iz trećeg i četvrtog reda sa aktivistima Srpske napredne stranke po Novom Sadu, neki drugi ljudi, na čelu sa izvesnim Slobodanom Milutinovićem, zvanim “Snajper”, “ubeđivali” su građane, nekim drugim metodama, da glasaju za listu Andrejevog brata.

Zašto je ‘Danas’ za Vučića ‘čisti fašizam’

Gospodin “Snajper”, pored sve priznatije titule vođe navijača, poznat je srpskoj javnosti kao neko iza kog stoje višestruka krivična dela, tri pokušaja atentata i tri godine robije, kao i činjenica da je svojevremeno lično dočekao gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića i pozdravio na prijemu u Gradskoj kući organizovanog za istaknute “sportske radnike”. Gradonačelnik se baš nešto i ne seća da su ga novinari usnimili sa njim, ali to, u krajnoj liniji, nije mnogo ni bitno ni važno za ovu priču.

Problem je nastao kada je premijerka Srbije Ana Brnabić povezala naslovnu stranu jedinih dnevnih novina, koje nisu pod kontrolom predsednika, sa opsednutošću Aleksandra Vućića i kompletnog njegovog okruženja sa teorijom zavere po kojoj neko želi da ubije predsednika i njegovu porodicu zato što je osvanula naslovna strana sa fotografijom na kojoj je zaokružen predsednikov brat. Ta fotografija je, istine radi, sa sve tim kružićem, skinuta sa neke SNS Facebook strane. Vučić je otišao korak dalje i toj novini prišio da je u pitanju čist fašizam. I lavina je pokrenuta.

Sasvim slučajno je u celu priču uleteo i jedan od poznatijih srpskih tviteraša i jedan od nekadašnjih osnivača čuvene Jugoslovenske levice Zoran Čičak, koji je na ovoj društvenoj mreži napisao: “Svaka mesna zajednica da zaduži snajper, da bi utakmica bila fer.” Uz ovu rečenicu, okačio je i naslovnu stranu lista Danas, na kojoj je pisalo da je Andrej Vučić imao zadatak da opominje i disciplinuje. U podnaslovu teksta koji je Čičak podelio piše da se sumnja da je i Slobodan Milutinović “Snajper” bio zadužen za navodnu kupovinu glasova i pritisak na birače.

Premijerka je sve to lepo uklopila u svoju teoriju, u stvari davno razrađenu naprednjačku mantru, a onda je policija zakucala na vrata Čička i sa lisicama na rukama ga privela u policijsku stanicu, gde je proveo 17 sati. Ni Čičak, ni policija nisu znali čija je bezbednost ugrožena, ali ceo slučaj je dobio takav epilog. Naprednjacima nije dovoljno što nepotrebno mesecima prizivaju smrt svom predsedniku, već su to sada učinili i sa njegovim bratom, koji je skromno i bez džipova i nabudženih satova, koje u Srbiji, prema rečima njegovog starijeg brata i predsednika Srbije, ima samo jedan čovek – Dragan Đilas, pokušava da svom bratu pomogne da ostane na vlasti.

Šta bi tek rekao za šamar Emmanuelu Macronu…

Pomenuti tviteraš je, doduše, napravio samo jednu grešku i verovatno mu je ona stavila lisice na ruke i držala u stanici policije 17 sati. Reč “snajper” je napisao malim slovom “s”. Da je to učinio sa velikim “S”, policija, a ko zna, možda i premijerka, ukapirali bi da se radi o nadimku, a ne o oružju koje služi za likvidaciju posebno zaštićenih osoba.

Potpuno je nejasno kako naprednjački kadrovi u svemu vide napad, pokušaj ubistva, atentat na predsednika… U Srbiji je od dolaska Vučića na vlast najavljeno ili, ko zna, možda i sprovedeno, više državnih udara nego što ih je zabeleženo u celom svetu u 20. i 21. veku ukupno. U Francuskoj teško da je nekome palo na pamet da onaj šamar, iskreno rečeno – šamarčinu, predsedniku Emmanuelu Macronu neko zavede kao pokušaj atentata ili ubistva.

Neke stvari ne treba da se pominju ni u najvećoj ludosti, a situacija u Srbiji nije daleko od takve. Tako nešto, kada bi bilo elemenata za pomen takvih mogućnosti, ne bi smelo da se pominje u javnosti, naročito iz rakursa vodećih državnika. Takve stvari se sprečavaju, onemogućavaju preventivnim dejstvom nadležnih službi.

A Vučić je omađijan takvim pričama. Uživeo se u ulogu žrtve. On ne spava, ne jede, u Skupštini sedi satima, ima na desetine teških sastanaka, na sve to treba dodati sva prisluškivanja kojima je obuhvaćen, svim državnim udarima kojima je podložan te potencijalnim atentatima i napada kojima je izložen. Čovek koji se žrtvuje da bi svima nama bilo bolje zaslužuje dodatne empatije ako se uz njega veže i nešto od navedenog, plus se u centrifugu ubaci kompletna familija.

Uzalud sve, SNS nije pobijedio u Novom Sadu

I kako osuditi te sve silne pretnje predsedniku i njegovom bratu kada ih, u stvari, najčešće javnosti predstavljaju upravo on, premijerka, ministri, narodni poslanici u Skupštini Srbije i medijski plaćenici? Da je zdrave pameti i razuma u tim redovima, neko bi se našao i rekao da se sa ovakvim stvarima pod hitno prekine i da se prestane sa dozivanjem nečije smrti. Deluju poput onih narikača koje zakukaju do neba kada se pokojniku na sahrani približi neko kako bi porodici izrazio saučešće. U ovom slučaju se radi o narikačama na suvo.

Svi znaju da se predsednik Srbije pradstavlja kao jedan i jedini, kao neko ko je Srbiju spasio od bankrota, učinio je međunarodnom najpoštovanijom u svojoj istoriji, a neki u to i veruju. Nema potrebe da se jedna takva veličanstvena ličnost prlja sa raznim teorijama zavere, naročito kada Srbiji, po predsednikovim rečima, nikada nije išlo bolje. Nema mesta mračenju i narikanju.

Na, kraju, najmanje važno u celoj ovoj priči jeste to da SNS, i pored prisustva i agitacije predsednikovog brata i svih tih “snajpera”, nije uspela da pobedi u centralnim gradskim mesnim zajednicama u Novom Sadu. Nije valjda to razlog za ovoliko mračenje i narikanje?

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO