Premijerka Srbije nije sposobna da osjeti bol i poštovanje prema žrtvi

A, šefu Ane Brnabić, nije ni mjesto u Potočarima; nisu žrtve ni Srebrenice niti bilo koje druge, zaslužile da im se neko poput Vučića pokloni.

Vučić je izjavio da su aktualnu predsjednicu vlade Srbije Anu Brnabić članovi SO SNS-a aklamacijom prihvatili za članicu predsjedništva stranke (Tanjug)
Vučić je izjavio da su aktualnu predsjednicu vlade Srbije Anu Brnabić članovi SO SNS-a aklamacijom prihvatili za članicu predsjedništva stranke (Tanjug)

Srbija je jedina zemlja iz regiona koja zvanično nije bila prisutna na obeležavanju 26 godina od Genocida u Srebrenici.

U svoje ime i ime partija čiji su predsednici, u Potočarima su bili Čedomir Jovanović i Nenad Čanak.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je 11. jula da u njenom kabinetu niko nije ni razmišljao o odlasku u Potočare, niti da su dobili poziv. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, što je potpuno atipično za njega, nije se pojavio u javnosti od 9. do 13. jula.

Vučić je, dakle, elegantno izbegao temu Srebrenice po ko zna koji put. Vruć krompir je, po običaju, “uvalio” Ani Brnabić koja je uradila nešto neverovatno. U svom obrazloženju, zašto niko od zvaničnika Srbije nije bio u Srebrenici, ona je otišla korak dalje od toga da nisu razmišljali i da nisu dobili poziv.

Bezobrazluk i nelogičnost Ane Brnabić

Ona je naglasila da nijednom zvaničniku Srbije nije mesto u Srebrenici sve dok se ne otkriju i ne kazne napadači na tadašnjeg premijera Srbije Vučića 2015. godine u Potočarima. Ona je u istu ravan, dakle, dovela stradanje više hiljada ljudi sa napadom na Vučića.

Brnabić postaje sve bezobraznija i nelogičnija u svojim nastupima. Čini se da njen život nema smisla ako tokom dana ne izrekne na desetine hvalospeva svom, kako ga zove – šefu. Tako ga je ubacila i u priču o Srebrenici.

Premijerka Srbije jednostavno nije sposobna da oseti bol i poštovanje prema bilo kojoj žrtvi, izuzev prema Vučiću, naročito onda kada to ne treba. I ona, poput svih iz okruženja predsednika Srbije, čini to iz konformne zone. Nema tu pitanja novinara, konstatacija, pitanja i potpitanja. Njoj i njima je sve dozvoljeno da kažu, pa čak i da izjednače Srebrenicu i Vučića.

Istini za volju, nije lako biti danas ni Vučić ni Brnabić. Naročito kada je Srebrenica u pitanju. Oni pokušavaju da brane nešto što se ne može braniti. Oni nikako da se pomire da svuda gde su branili Srbiju i Srbe, njih tamo više nema, ili ih ima u izuzecima. Republika Srpska je jedino nešto zašta se mogu uhvatiti, i sada i to pokušavaju da „odbrane“.

Vučić je toliko prepreden da ne sme da kaže da je njegova porodica žrtva genocida u Drugom svetskom ratu. Ne sme da kaže da je u Jasenovcu bilo genocida, niti da je ustaška Hrvatska počinila genocid, kao što ne sme da kaže da je Oluja tipično genocidna akcija. I to ne radi zbog toga što, kako kaže, ne želi da ima problema sa susednom Hrvatskom, već zato što analogno tome bi morao da se izjasni o genocidu u Srebrenici. On kada bi se na taj način izjasnio, u Srbiji bi mnoge stvari bile jasnije, čak i da to uradi neiskreno.

Prerušeni radikal

Srbije u Potočarima nije bilo zato što Srbija ne priznaje da je u Srebrenici bilo genocida. Kratko i jasno. To neće da učini iz prostog razloga što uporno izjednačava narod sa zločincima. Vlast u Srbiji i dalje gusla o tome kako ne pristaje da Srbija bude proglašena za genocidnom.

Više puta, upravo i na ovom mestu, bilo je reči o tome da je to najobičnije opravdanje kako bi se oprali svi oni koji su na bilo kakav način podržavali rat na teritoriji bivše Jugoslavije. Jasno je svim dokumentima i presudama stavljeno do znanja da su pojedinci krivi za genocid, a ne država ili narod. Ali, džaba sve to kada je u Srbiji na vlasti prerušeni radikal.

Neko se lepo setio da u Potočarima okači transparent sa rečenicom koju je Vučić izjavio u Skupštini Srbije, kao narodni poslanik, kojom je poručio da će za jednog Srbina ubiti 100 muslimana.

Brnabić se toga ne seća. Zato to treba stalno ponavljati. Svi moramo da se pomirimo sa time da u Srbiji na vlasti 2021. godine imamo istu vlast kao i devedesetih godina prošlog veka, samo sa skromnijim potencijalom i bitno drugačijom geografijom. Ne možemo od tih ljudi da očekujemo da imaju drugačiji stav od onoga koji su imali tada. Ovi su sada, možda i gori, jer oni pate što Srbi nisu naplatili sve dugove iz Drugog svetskog rata. Njima nije žao što je narod sa svih strana ginuo, žao im je žao što je Slobodan Milošević te ratove izgubio.

Vučiću nije mesto u Potočarima. Nisu žrtve ni Srebrenice, niti bilo koje druge, zaslužile da im se neko poput Vučića pokloni. Vučić je bio ono najgore, radikalsko krilo vlasti Slobodana Miloševića, koje je pravdalo svaki zločin počinjen od srpske ruke. Nije njegovo da se pokloni i izvinjava. Da je pravde, na koju se često poziva, neko takav nikada više ne bio mogao i smeo da se bavi politikom, a kamoli da bude na vlasti.

Vučić priprema svoju ‘Srebrenicu’

On, za to vreme, priprema svoju „Srebrenicu“ početkom avgusta i zato nema potrebe da ponovo ide u Potočare. Radi se o obeležavanju proterivanja srpskog naroda iz Hrvatske 1995. godine. Predsednik Srbije je naredio da svi ministri budu na obeležavanju srpskog stradanja u Oluji, objavili su srpski tabloidi pod kontrolom vlasti. Vučić je navodno rekao “kome more bude preče od obeležavanja stradanja srpskog naroda, nema potrebe ni da se vraća sa odmora”. Ministri su se, naravno, povinovali ovom naređenju. Njemu je tako nešto neophodno, jer bez toga ne može da živi.

Za razliku od Brnabić, on nije nesposoban.

Beograd mora jednom da se dobro zamisli i vidi gde je i šta je. Očigledno da Deklaracija koju je Skupština Srbije usvojila 2010. godine i u kojoj se “osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde”, nije dovoljna. Problem što je danas svako onaj ko se javno izjasni o postojanju genocida u Srebrenici izložen najgorim uvredama i pretnjama. To govori o tome koliko smo još daleko od svega.

Države u regionu moraju da shvate da nema istinskog pomirenja i napretka svih nas zajedno dok na vlasti imamo ideologije iz devedesetih. I moramo da se složimo da to nije situacija samo u Srbiji. Nisu samo Srbi loši momci. Ima ih na svim stranama i toga moraju da budu svesni svi. Srbi nisu ni jedini koji su pretrpeli žrtvu, niti jedini koji su činili zločine. Ali su, jedini koji su ratove gubili devedesetih godina prošlog veka. Koliko god to bilo teško, ko god bio na vlasti, mora da se i ponaša u skladu sa tim.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO