Korona – vrijeme je za normalnost, a ne zvona i fanfare

Epidemiološko stanje u Srbiji je dobro, ali ono što ne valja jeste činjenica da se mjera u borbi protiv ove bolesti više niko ne pridržava.

Situacija sa korona vrusom u Srbiji nije više zabrinjavajuća (EPA)
Situacija sa korona vrusom u Srbiji nije više zabrinjavajuća (EPA)

Vlast u Srbiji se sprema da proglasi još jednu pobedu nad korona virusom, ali ovoga puta onu sa kojom se stavlja tačka na ovu epidemiju koja godinu i po dana “teroriše” zemljinu kuglu.

U tu svrhu, spremljeni su spotovi, zakupljeni gotovo svi bilbordi po Srbiji, a kao datumi se pominju 21. ili 28. jun.

Ovaj prvi datum nije nešto specifičan, sem što je to Svetski dan muzike, dan kada je 1881. počela izgradnja prve železničke pruge u Srbiji Beograd – Niš, a na svetskom nivou je to dan kada je 1948. godine objavljena prva longplej ploča od vinila. Ovaj drugi datum ima mnogo više simbolike. U pitanju je Vidovdan, dan kada je 1389. godina bila čuvena bitka na Kosovu, atentat na princa Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine, a na taj dan 2001. godine Srbija je izručila Slobodana Miloševića Haškom tribunalu. Kako je jedan iz čitave plejade mladih i svršenih kadrova stranačke SNS akademije to primetio, vreme je da se na Vidovdan obeleži neka pobeda, a ne samo porazi.

Situacija sa korona vrusom u Srbiji nije više zabrinjavajuća. Bolnice su konačno rasterećene prijema velikog broja novozaraženih, sve je manje ljudi na respiratoru, kao i broj preminulih. Nema ni najavljenih izbora tokom letnjih meseci, pa objektivno ne preti opasnost slična onoj od  prošle godine kada je posle glasanja na parlamentarnim i lokalnim izborima Srbija bila jedina evropska država sa drugim talasom korona virusa.

Otvaranje pojedinih turističkih atrakcija

Ono što ne valja, jeste činjenica da se mere u borbi protiv ove bolesti više niko ne pridržava. Bez obzira na činjenicu da je i dalje na snazi zabrana okupljanja više od deset ljudi, sportske dvorane su proteklih dana krcate sa hiljadama navijača. Počeli su i nastupi estradnih zvezdi po popularnim splavovima od kojih je jedan nedavno skoro potonuo, a uveliko se zakazuju maturske proslave. Otvaranje pojedinih turističkih destinacija dovelo je do toga da građani Srbije gotovo pohrle na grčku i egipatsku obalu.

Ljudi su se uželeli normalnog života, i to nije sporno. Država je po ko zna koji put, međutim, pokazala da je slabija od navijača, klubova, estrade… Premijerka Srbije Ana Brnabić mrtva-hladna je saopštila da policija nije znala da će Košarkaški klub Crvena Zvezda širom da otvori kapije svoje dvorane za navijače i da zato nije reagovala, iako je to znala cela Srbija. Nekoliko dana kasnije se isto desilo i sa KK Partizan.

Srbija ima dovoljne količine vakcina, ali njih nema ko da primi, pa su ponovo granice otvorene za imunizaciju stranih državljana. Vakcine su sigurno doprinele smirivanju situacije sa ovim virusom, ali realno, zabrinjava da i pored toliko vremena i toliko nabavljenih vakcina, u Srbiji i dalje ni polovina stanovništva nije pelcovana.

Zašto Srbija ne može iz ove vanredne situacije da izađe normalno i mirno, već mora to uradi na sva zvona, fanfare i sa puno potrošenog državnog novca? Naravno da mora, jer za razliku od drugih država koje su uspele da se izbore sa koronavirusom samo je u Srbiji jedan čovek odgovoran za to – predsednik Aleksandar Vučić.

Ni u jednoj drugoj zemlji ne postoji kult ličnosti koji je svoj marketing u tolikoj meri naslonio na epidemiju kao što je to uradio Vučić. On je pobedio virus, on je nabavio respiratore kada to niko nije mogao, on deli pare iz helikoptera koje niko drugi ne deli, on je nabavio vakcine prvi u svetu, on i pravi vakcine… I sve to u još jednoj predizbornoj godini. Naravno da mora da se napravi spektakl i od činjenice da se korona smiruje na celoj severnoj polovini zemljine kugle.

Vakcine su, koliko toliko, počele da djeluju

Pobednik je Vučić, a ne Srbija, pošto su i mnoge druge zemlje uspele da se izbore sa Kovidom 19. Možda svi zajedno imamo sreću da se i virus malo umorio, oslabio, da su vakcine, koliko toliko, počele da deluju. Ono što i dalje treba da nas drži trezvene u celoj priči, jeste činjenica da na južnoj polulopti situacija nije idealna i da bi analogno tome, koronavirus mogao ponovo da zavlada našim životima već na jesen.

Uzimajući epidemiološke kriterijume za suzbijanje epidemije, koronavirus bi konačno trebalo da bude pobeđen kada bi se desila situacija da dva meseca neka država ne zabeleži nijedan slučaj novog zaražavanja. Svetska zdravstvena organizacija će morati da promeni te kriterijume, jer teško da će Kovid 19 uskoro da bude pobeđen. Sem u Srbiji.

Umesto pobede, Srbija bi trebalo da se presabere, napravi plan i program za eventualni novi talas, da izvuče sve pozitivne aspekte kojih je bilo u borbi i da se otvara u dogovoru sa ostatkom Evrope. I taj predsednik je samo običan smrtnik, nikakav superheroj sa natprirodnim moćima. Nije sve u životu borba za opstanak na vlasti. Borba za život je mnogo važnija i bitnija.

Okačeni bilbordi, video spotovi, pune tribine, koncerti i javna okupljanja, neće nas spasiti ako korona ponovo zakuca na vrata, a zakucaće ako ne budemo svi zajedno stigli do kolektivnog imuniteta i zajedno ne dođemo do odgovora kako smo se našli u ovakvoj situaciji. Neće sve pomenuto pomoći ni Vučiću ako se ponovo nađemo u situaciji da na dnevnom nivou oboli više hiljada ljudi. Marketingom se ne pobeđuje bolest, naročito u situaciji kada smo svi iscrpljeni i željni normalnosti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO