Vučićevi kadrovi za sramotu Srbije

Ovakvi kadrovi pokazuju bezrezervno divljenje prema vođi, vječnu snishodljivost i zahvalnost njemu i još veću nesposobnost za bilo kakvu kreativnu djelatnost od koje bi korist trebalo da ima kompletno društvo.

Da ima pametne i cijenjene ljude na pravim funkcijama, Vučić ne bi mogao da vlada na način na koji vlada. (EPA)
Da ima pametne i cijenjene ljude na pravim funkcijama, Vučić ne bi mogao da vlada na način na koji vlada. (EPA)

Vlast Srpske napredne stranke ulazi polako u desetu godinu. Tokom te, skoro pa cele decenije, promenio se veliki broj ljudi na važnim državnim pozicijama – od mesta premijera Vlade, do direktora javnih preduzeća. Kada se sve sabere i oduzme, Srbija nikada nije imala lošija kadrovska rešenja.

Slobodno se može reči da takav izbor predstavlja poniženje građana Srbije i još veću sramotu za zemlju. Ali krenimo redom.

Prvi premijer u eri SNS, bio je Ivica Dačić. Nekada mlada perjanica Slobodana Miloševića i Socijalističke partije Srbije avanzovao je sa položaja ministra policije, doduše kratko, na mesto premijera.

Bio je to sam početak nove vlasti u kojoj se kao prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić već nametao kao vrhovni vođa i autoritet. Dačić se skromno bavio svojim poslom, nije smetao, a potpisivanjem Briselskog sporazuma, nije ni ometao funkcionisanje cele priče.

To što je u bliskoj prošlosti “uhvaćen“ sa koferom punog evra, nikom ništa, ali za svaki slučaj u eter je pušten video snimak, bez tona, na kojem se vidi kako bivši ministar policije uživa u društvu Rodoljuba Radulovića, poznatijeg kao Miša Banana, istaknutog člana klana Darka Šarića.

Od tada nije talasao i film nikako nije dobio audio epilog. Kasnije je prepustio premijersku funkciju Vučiću, a on postao, verovatno, jedini šef diplomatije u istoriji Srbije, koji nije znao da bekne nijedan jedini strani jezik.

Zbog nepostojanja znanja stranih jezika, ostale su zapamćene njegove bravure kada čita tekst na engleskom što je bilo smešnije od Tarzanove varijante.

Dačić, doduše, nije bio bez važne uloge, jer iako ne zna strane jezike, pevao je stranim diplomatama na njihovom jeziku – od ruske Kaljinke, preko italijanskog O, sole mio, pa sve do turskog Osman Age.

Brnabić, neiscrpan izvor gafova

Kada je Vučić odlučio da više ne bude premijer i uprkos čvrstog obećanja datog pred kamerama i narodnim poslanicima da se neće kandidovati na predsedničkim izborima, postao je predsednik Srbije, ustoličena je prva žena premijer – Ana Brnabić.

Na stranu njena seksualna orijentacija, ali Srbija ima premijerku koja ni ne ume pošteno da priča svoj maternji jezik. Engleski joj, za razliku od Dačića, ide od ruke, ali kako treba da kaže bilo kakvu prošireniju rečenicu zapetlja se, krene da muca, što bi mladi rekli da baguje.

Često upotrebljava neke potpuno nove kovanice, a u poslednje vreme će ostati upamćena po tome da je rekla da će joj „mozak biti sa predsednikom na pregovorima u Briselu“.

I dalje je nejasno ko je u tome bolje prošao, da li Brnabić koja je na kratko ostala bez mozga, ili predsednik koji je svom dodao i njen. Šalu na stranu, premijerkini nastupi su neiscrpan izvor takvih gafova da bi ih se mnogi školarci stideli.

Finansije vodi Siniša Mali kome je oduzet doktorat zbog plagijata, prepisivanja. Sud kojem se Mali žalio, uvideo je neke formalne greške zbog kojeg je doktorat vratio na prethodni stepen odlučivanja.

Za akademskog građanina nema veće sramote nego ga uhvatiti u prepisivanju i oduzeti mu titulu. Mali ima isuviše debeo obraz, nije se ni osvrnuo na odluku Rektorata koji mu je oduzeo titulu doktora nauka.

Ministrica pravde i smrtna kazna

Ministarka pravde Maja Popović pred kamerama, u jutarnjem programu, kaže da će Veljko Belivuk i pripadnici njegovog klana možda biti osuđeni i na smrtnu kaznu zbog zločina koje su počinili.

To je izjavila ministarka pravde koja je to ponovila nekoliko puta na opšte zaprepašćenje voditeljke. Srpska ministarka pravde pojma nema da je Srbija još 2002. godine ukinula smrtnu kaznu.

Dotična se nešto kasnije ipak dosetila da Srbija nema smrtnu kaznu i rekla da je mislila na kaznu doživotnog zatvora. Verovatno joj je javljeno u međuvremenu.

Ministar zdravlja je Zlatibor Lončar koga su mediji još posle ubistva Zorana Đinđića nazvali doktor Smrt. On je, prema rečima Dejana Milenkovića Bagzija, nekadašnjeg pripadnika Zemunskog klana, bio zadužen da u bolnici overi one koje klan nije dokrajčio na ulici.

Zanimljivo je da je Lončar kupio stan, sasvim slučajno, od supruge najpoznatijeg ubice Zemunskog klana Sretka Kalinića. Lončar je početkom prošle godine, uživo u programu, pre nego što je korona došla zvanično u Srbiju, građanima poručio da budu mirni, jer ako treba Srbija će napraviti vakcinu protiv Kovida 19.

Ministar odbrane je bio Aleksandar Vulin koji je bežao od vojske i, navodno, oslobođen od služenja vojnog roka zbog ravnih tabana.

Nije obavezno da je ministar odbrane u bilo kojoj zemlji bio i vojnik. U nekim državama EU su i žene na čelu ovog ministarstva, ali Srbija je dočekala da na čelo vojske dođe eto i Vulin. U međuvremenu je avanzovao u ministra policije gde je nastavio i više nego neskromno da gaji svoju ljubav prema uniformi.

Funkciju je zamenio sa Nebojšom Stefanovićem koji i dan danas ima muku da objasni kako je stekao akademsko obrazovanje. Nije mu bilo dovoljno što je završio fakultet, već je isto tako i doktorirao.

Slična je priča i sa nekadašnjim ministrom za rad Zoranom Đorđevićem, koji se proslavio kao šofer aktuelne guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković.

Možda je i najapsurdnija situacija vezana za ministarku za evrointegracije Jadranku Joksimović koja kao jednu od najvažnijih stavki u svom CV ima i to da je bila glodur Velike Srbije, časopisa Srpske radikalne stranke, dok je ministar bez portfelja za brigu o porodici nekadašnji novinar i jedan od najglasnijih ratnih huškača Ratko Dmitrović.

Direktor Elektroprivrede nekad vlasnik pečenjare

I ovako možemo u nedogled. Postavlja se pitanje kako to sve ne smeta takvoj intelektualnoj gromadi, kako sebe neretko predstavlja upravo Vučić. Odgovor je jednostavan.

Da ima pametne i cenjene ljude na pravim funkcijama, ne bi mogao da vlada na način na koji vlada. Svima redovno poručuje da niko sem njega nije nezamenljiv, a i mnogo se lakše vlada i manipuliše ljudima koji su nesposobniji od njega.

Ovo je upravo jedan od razloga zbog kojeg Srbija ne može da ide dalje. Jednostavno je osuđena na propast.

Ovakvi kadrovi pokazuju bezrezervno divljenje prema vođi, večnu snishodljivost i zahvalnost njemu i još veću nesposobnost za bilo kakvu kreativnu delatnost od koje bi korist trebalo da ima kompletno društvo.

Situacija je gora kada se uđe dublje u sistem u kojem je, primera radi, direktor Elektro-privrede Srbije nekadašnji vlasnik pečenjare, ali moramo da priznamo veoma dobre pečenjare, a državni sekretar u Ministarstvu privrede nekadašnji kelner u kafeu na autobuskoj stanici u Surdulici. O keramičaru Bratislavu Gašiću na čelu BIA da i ne govorimo.

Ono što je Vučić u pravu, jeste kada postavi kontrapitanje – a, kako to da smo mi ovakvi kakve nas vi opisujete, bolji, vredniji i uspešniji od svih prethodnih.

Biće da je ovo – bolji, vredniji i uspešniji, poput lepote, ipak u očima posmatrača.

Krivica za ovakvu situaciju nije, međutim, samo na Vučiću i naprednjacima, već i na onima koji su svojom vlašću doveli do toga da ih naslede ljudi sa plagijatima, kupljenim diplomama, i svi oni koji ni u jednom sistemu vrednosti ne bi mogli da budu tu gde jesu da nisu u SNS i uz Vučića.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO