Vu Ći Či – ljubav ili traktor na kineski način

Nedavno su zabeležena dva čuda koja su bila vredna pomena u mnogim medijima, kako u regionu, tako i malo dalje. Prvo čudo je zabeleženo u Meksiku i tiče se situacije u kojoj je, posle nekoliko decenija, “izronila” crkva Bogorodice Dolores iz centralnog meksičkog jezera. Nekoliko dana ranije jedan mlađani narodni poslanik Skupštine Srbije Luka Kebara rešio je da zaseni sve dotadašnje govore u najvišem domu, naročito kada je reč o hlavospevima koji se svakodnevno upućuju predsedniku Srbije – progovorio je na kineskom.

Za čudo u Meksiku postoji logično objašnjenje. Crkva se nalazila na prostoru koji je potopljen zajedno sa celim naseljem zbog izgradnje brane i usled suše nekako se pojavila na površini vode. Za potrebu mladog poslanika Srpske napredne stranke da se na ovaj način istakne teško je pronaći reči objašnjenja. Kebara je, nema sumnje, svoje idolopoklonstvo jednom čoveku iskazao na veoma originalan način. Učinio je to, što je za pohvalu, bez čitanja i zamuckivanja, što je veoma prisutno kod poslanika ove stranke. Rekli bismo da je to uradio bukvalno bez greške.

Simbolika broja 577 i nedokučiva pamet

Do ovog poteza je došlo, što je i uobičajeno, tokom skupštinske rasprave kojom je trebalo da se govori o nekoj potpuno desetoj temi. Mladi lavovi naprednjačkog korpusa i zvezde u usponu, željni dokazivanja, brzo su ušli u taj skupštinski štos. Napadaj opoziciju koja nije ni prisutna u parlamentu, udri po Draganu Đilasu, glumcima, novinarima i svima koji ne razumeju viziju Aleksandra Vučića, ali i da do bogovskih razmera veličaju lik i delo dotičnog. Tako danas izgleda skupštinska rasprava u Srbiji o rebalansu budžeta, izboru predsednice Apelacionog suda, predlogu bilo kojeg zakona koji se nađe pred poslanicima…

Prema Kebarinom kazivanju, Vučić nije samo obožavan u Srbiji, među poslanicima SNS-a, već i u Kini. Predsednik Srbije je u najmnogoljudnijoj zemlji poznat pod imenom Vu Ći Ći, što, po Kebarinoj interpretaciji, znači 577. Zašto je to bitno, nismo upoznati. Kebara nije objasnio simboliku tog broja, ali ono što je poznato jeste da je nekadašnja fabrika traktora u Beogradu IMT imala jedan od modela koji je imao oznaku 577. Kažu da je to bio dobar traktor. Možda je i izvožen u Kinu, pa je Kebara poveza Kinu, Vučića i traktor, nije nemoguće. Pamet je to nedokučiva mnogima.

Traktor, svakako, nije nešto što treba povezivati uz ime Vu Ći Ći. Predsednik Srbije nije spor. On hita brzinom munje i sa sobom vodi svoj narod u svetlu budućnost. Pomenuti subjekat – traktor, nije brz, ali nije bez vrlina, samo, složićemo se svi, takvu veličinu upoređivati sa traktorom IMT 577 nije baš primereno.

Od lavice do traktora velika razdaljina

Šalu na stranu, osnovni problem sa veličanjem predsednika Srbije na kineskom jeziku u Skupštini Srbije je u tome što je to šlihtanje postalo model ponašanja koji je opšte prihvaćen. Šta običan čovek da pomisli kada vidi ministre kako u redu stoje i čekaju da se dokopaju glavne govornice, scene za dokazivanje odanosti i privrženosti jednom čoveku kako bi mu iskazali divljenje. Poslanici su još gori u toj “patološkoj” ljubavi, jer su oni, relativno na nižem nivou vlasti. Taj običan čovek, kada sve to vidi, spreman je da poklekne pred svakim državnim činovnikom ili stranačkim aktivistom da bi završio sebi neki važan posao. Učiniće i gore od Kebare, ako bude morao, da bi dobio ono što mu pripada ili što mu je neophodno. Tako je u opštini, u policiji, bolnici, školi…

Šta je to što nekog mladog čoveka, punog života, natera na iskazivanje ljubavi na kineski način? Što je još gore, to nije običan partijski posao. Nije nemoguće da Kebari niko nije dojavio da uradi tako nešto, već je to učinio sam. To je tek najagresivniji stepen poniznosti. Od tog lavića nikada lav neće postati, zato što je lav drugačijeg mentalnog karaktera. On može da bude ponizan samo pred lavicom, a od lavice do traktora je velika razdaljina.

Vu Ći Ći ćuti. O čemu on misli kada sve ovo vidi šta se dešava? Šta god da misli, on je tvorac takvog sistema. Između njega i Slobodana Miloševića je bilo nekoliko predsednika i nijedan od sebe nije sebe predstavljao na način na koji to radi 577. Nedavno smo bili svedoci da je grizao sebi usnu i mrštio lice kada je, po ko zna koji put, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović osetio potrebu da mu kaže koliko je 577 veliki, uspešan, jedan jedini u istoriji. Verovatno ga nije ni slušao. Ali, sam je kriv, jer celu naciju spustio na kolena i poterao svoje podanika na idolopoklonstvo.

Zlatna kočija nikad nije bila traktor

Niko normalan u tome ne može da uživa i da mu bude drago kada razni razmetljivci i ljudi bez skrupula pristanu da budu mali i uniženi. Tako se funkcioniše samo u diktaturama, a Srbija i zvanično važi za zemlju u kojoj je demokratija na niskom stepenu. Često se pominje kao država hibridnog režima, a ne slobode i demokratije. Naravno da se niko zbog toga ne uzbuđuje, ni svet, ni 577. Svako tera svoju priču.

Država koja ulaže u vojsku, policiju, nacionalne stadione više nego u obrazovanje osuđena je na Kebare i traktore. To neće doneti budućnost nikome, pa ni onome čije prezime na kineskom znači 577.  Takav sistem vrednosti će uništiti čitave generacije u Srbiji. A, zašto bi to bilo važno kada naprednjaci žive svoj zlatni dan. Veruju da zlatne kočije prođu pored nekoga samo jednom u životu. Ako je cena tome kleknuti, povinuti se, sagnuti glavu, progovoriti kineski – ništa strašno. Zlatna kočija nije traktor.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.