Vučićeva nova zamka – vraćanje censuza

Postoji li u svijetu država koja za godinu i po najprije smanji cenzus, a onda ga vrati na početna podešavanja? Postoji – Srbija.

Aleksandar Vučić utrkivat će se za drugi predsjednički mandat u Srbiji (EPA)
Aleksandar Vučić utrkivat će se za drugi predsjednički mandat u Srbiji (EPA)

Politička scena u Srbiji je u iščekivanju početka dijaloga vlasti i opozicije o uslovima za fer i slobodne izbore. Iako od aktera tog budućeg dijaloga stižu različite najave i zahtevi za njegov početak, premijerka Srbije Ana Brnabić je zaintrigirala javnost izjavom da bi za predstojeće izbore mogao da se vrati stari cenzus od pet odsto.

Izborni cenzus je smanjen uoči prošlogodišnjih izbora sa pet na tri odsto. Suočen sa neprijatnom situacijom do koje su dovele vodeće opozicione stranke zbog njihovog bojkota izbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je smanjio izborni cenzus na tri odsto bez da je bilo ikakvog dijaloga u društvu po tom pitanju. Ovu odluku vlast je pravdala željom za reprezentativnijom slikom srpskog parlamenta, umesto činjenicom da je veliki broj opozicionih stranaka najavio bojkot. Nije jasno kako će Brnabić sada da brani nameru da se cenzus vrati na pet odsto ako je pre godinu dana pričala o tome da je tri odsto bolje za demokratiju u Srbiji, da je parlament reprezentativniji, da manje stranke imaju veću šansu da uđu u parlament…

Neke od opozicionih stranaka su se tada uhvatile na Vučićevu udicu, izašle na te izbore i u velikoj meri se izblamirale na glasanju. Retko koja je uspela da osvoji više od jednog procenta. Rezultat smanjenja tog cenzusa, a pre će biti bojkota, bio je sastav novog parlamenta, koji je bezmalo nekoliko poslanika nacionalnih manjina, koji se mogu prebrojati na prstima jedne ruke, jednodušan u podršci predsedniku Srbije.

U drugom krugu izbora sve je moguće

Nova vlada još nije bila ni formirana, a Vučić ju je oročio na nešto manje od godinu i po i najavio vanredne parlamentarne izbore, zajedno sa redovnim predsedničkim i izborima za Grad Beograd. Uz aktuelan sastav Narodne skupštine, najava vanrednih parlamentarnih izbora predstavlja najbolji rezultat prošlogodišnjeg bojkota.

Besmisao smanjenja cenzusa srpska vlast će pokušati da anulira najavom vraćanja praga za ulazak u parlament na pet odsto. I ovo dovoljno govori o tome koliko je ova vlast bezočna i nesposobna da od Srbije napravi normalnu državu. Da li u svetu postoji država koja za godinu i po dana najpre smanji cenzus, a onda ga vrati na početna podešavanja? Naravno da ne postoji. Takve odluke moraju da budu rezultat koncenzusa u svakoj zemlji. Samo u Srbiji, međutim, to zavisi od političkih kalkulacija i mahinacija jednog čoveka. Kako se njemu učini da će da mu odgovara, tako se i radi. Jedan od ranijih predsednika se nešto slično zaigrao i na kraju se preigrao.

Vučić se sigurno neće preigrati, tako se čini, jer se pred njim nalaze najvažniji izbori po njega. Radi se o predsedničkim izborima, na kojima juri drugi mandat. Nema te sile koja će njega da natera da u dijalogu sa opozicijom popusti i dozvoli slobodne i fer izbore. Time bi ugrozio sebe i omogućio da snovi o ulasku nekog protivkandidata u drugi krug učini realnijim. A u drugom krugu predsedničkih izbora sve je moguće. Birači u Srbiji su takvi. Malo im je potrebno da se oslobode, ali je potrebno da pre toga namirišu nečiji pad. Bez toga neće da ruše vlast.

Opozicije u većem problemu od vlasti

Vučiću u korist ide i to što je veći deo bojkot opozicije, izgleda, spreman da uđe u izbornu trku bez obzira na eventualne rezultate predstojećeg bojkota. Pored toga što vlast najavljuje apsurdnu promenu cenzusa uoči novih izbora, ona istovremeno čini sve kako bi obesmislila dijalog sa opozicijom. Sigurno je da vlast ovu nameru ima da ostvari u želi da onemogući aktuelnu opoziciju da ostvari dobar rezultat na predstojećim izborima. Problem po tu vlast jeste to što bi eventualno vraćanje cenzusa na pet odsto možda prinudilo i dovelo do ozbiljnijeg opozicionog udruživanja.

Opozicija je, barem u ovom trenutku, u većem problemu od vlasti. Čini se da je već pristala da izađe na predstojeće izbore bez obzira na malu verovatnoću da će njeni zahtevi za slobodne i fer izbore biti realizovani. O izlasku na izbore već javno govore Boško Obradović, lider pokreta “Dveri“, i Nebojša Zelenović, nekadašnji gradonačelnik Šapca i predsednik “Zajedno za Srbiju“. Izvesno je da i stranke okupljene oko Dragana Đilasa i njegove Stranke slobode i pravde više razmišljaju o izlasku nego o bojkotu izbora. Jedini ko se suprotstavlja izlasku na izbore, bez promene izbornih uslova, jeste Vuk Jeremić i njegova Narodna stranka.

Čak i da je jedinstvena, po bilo kom pitanju, srpska opozicija je svesna da sama ne može da ostvari neki veliki rezultat. Njoj je potreban “buster“, neko van stranaka ko će da okupi gro opozicionih birača u zemlji i da hrabro i nedvosmisleno uđe u koštac sa Vučićem i njegovim naprednjacima. Opoziciji je u ovom slučaju potrebno da pronađe dva takva kandidata – jednog za predsednika, drugog za gradonačelnika Beograda. Pri tom mora da požuri, a sa druge strane to i ne sme, jer će Vučićeva mašinerija učiniti sve da te kandidate, ko god oni bili, uništi prljavom kampanjom.

Za slobodu bori, sloboda se osvaja

Cenzus kao broj nije problem opoziciji. Ako se ujedini oko pojedinih kandidata, napravi ono što bi svi njeni potencijalni birači voleli, cenzus može da se podigne i na deset odsto. Vučić pokušava da ovako sluđene protivnike dodatno sludi. Jedan od njenih najveći problema je taj što je konstantno u defanzivi u odnosu na aktuelnu vlast. Vučić je, kaže, spreman za dijalog. Formirao je tim, spreman je i on da učestvuje u dijalogu sa onim strankama koje se protive uticaju stranog faktora, osnažuje svoju “opoziciju“, predlaže podizanje cenzusa.

Opozicija je bez jasnog stava o pregovorima, o zajedničkom pregovaračkom timu, a do sada izneti predlozi za slobodnije izbore nisu baš realni. Potrebna joj je ofanziva. Jedna od njenih grešaka je možda i to što se previše oslanja na pomoć sa strane, iz Evropske unije. Niko Srbiji neće slobodu da pokloni na tacni. Do sada je trebalo da nauče da se za slobodu bori i da se sloboda osvaja.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO