Amerika u raljama svog i brazilskog Amazona

Više nego u bilo koje vrijeme od sredine 20. stoljeća, u SAD-u postoji politička volja da se konkretno fokusira na pitanje ekonomske pravde, kao i na zaštitu životne sredine.

U toku je intenzivna diplomatija iza zatvorenih vrata: Amerika, Britanija, Njemačka i Norveška zajedno pritiskaju Brazil da promijeni politiku prema Amazoniji (EPA)
U toku je intenzivna diplomatija iza zatvorenih vrata: Amerika, Britanija, Njemačka i Norveška zajedno pritiskaju Brazil da promijeni politiku prema Amazoniji (EPA)

Isto ime vrti se oko dve različite teme sa dalekosežnim značenjem u spoljnom i unutrašnjem kursu Vašingtona. Epicentar obe drame, dešava se u Amazon(iji).

Amerika već u prvim mesecima nove administracije počinje da izranja iz Trampove ere. To je gotovo nepodeljena ocena mnogih američkih i svetskih analitičara iznenađenih sa kojom brzinom Džo Bajden preokreće zemlju. I to se dobro vidi, po odlučnom zalaganju Vašingtona za radničko samoorganizovanje u Amazonu, najvećoj  privatnoj korporaciji koja zapošljava 800 hiljada ljudi. I po rešenosti da se zaustavi uništavanje Amazonije, najprostranije prašume na svetu.

Kada je o Amazoniji reč, američka administracija iza kulisa radi mnogo više od onoga čemu mediji posvećuju najveću pažnju. Uz povratak Vašingtona u pariski sporazum o klimatskim promenama, ubrzana je priprema za Dan planete 22. aprila, koji će obeležiti virtuelni samit 40 zvanica (nijedne sa Balkana) u režiji predsednika SAD-a kome će angažman za ozdravljenje planete biti, jedan od prioriteta spoljne politike.

Ali otvaranje novog koloseka sa Brazilom mnogo je komplikovaniji posao. Na čelu južnoameričkog diva koji pokleće pred naletom korone, je Žair Bolsonaro, čija je politika doprinela rekordnom spaljivanju šuma, i kolapsu zdravstvenog sistema.

‘Tropski Trump’

Tropski Tramp još uvek žali za bivšim predsednikom SAD, u kome je imao pouzdanog saveznika. Slično “severnom Trampu”, Bolsonaro omalovažava domete zaraze od korona virusa, podruguje se zaštitnim merama, odbija da uspori epidemiju, kažnjava naučnike i političare, koji mu se suprotstavljaju.

Sve su brojniji mediji, naučni krugovi, i aktivističke organizacije koje smatraju da bi za neslavni rekord zemlje (sa manje od tri odsto svetske populacije, njeni žitelji čine četvrtinu globalnih žrtava) trebalo i krivično da odgovara. Onako kako zamišlja da “pobedi koronu”, tako Bolsonaro pobeđuje i u ratu protiv Amazonije. Šuma mu je neprijatelj, drvoseče su njegovi saveznici, vazduh je tu sporedna stvar, na mestu gde je bilo drveće šire se plantaže.

Pod naletom preduzetnika ohrabrenih brazilskim predsednikom, Amazonija (Amazon na engleskom) se ubrzano spaljuje. Nova administracija(SAD) strahuje da će milijarde dolara upućenih za lečenje “pluća sveta” imati upravo suprotan učinak. Osnažiće pogubnu vlast “Tropskog Trampa”, kome bi se ubrizgala jaka inekcija za reizbor sledeće godine u oktobru.

Nevolja za Bajdenovu diplomatiju nije mala. Jer za pregovaračkim stolom sedi dvojnik Donalda Trampa, osoba koja negira naučna saznanja i dokazane činjenice i sistemski ih proglašava za budalaštine.

Biden priprema šargarepu za susjede

Pregovori oko toga gde će milijarde završiti teku sa Bolsonarovim ministrom za životnu sredinu Rikardom Salesom, istim onim pod čijim okom se već godinama uništava Amazonija. Bajdenova administracija prinuđena je da se “pogađa sa svojim najgorim neprijateljem”, kako to u kolumni konstatuje londonski Guardian.

Ministar iz Brazilije postavlja uslove: Traži da im se svakih 12 meseci isporuči po milijarda dolara, a da će za uzvrat krčenje šuma neće biti zaustavljeno već umanjeno za 30 do 40 posto. Samo trećina sredstava ide na zaštitu flore i faune, dok će ostatak biti usmeren na “ekonomski razvoj” kako bi se omogućio “alternativni prihod” onim koji se bave sečom drveća, rudarstvom i poljoprivredom u Amazoniji. Novac će dakle biti usmeren najposvećenijim glasačima aktuelnog predsednika. Oni koji od Amazonije otimaju zemlju biće nagrađeni što spaljuju šume.

Odavno se rone suze nad sudbinom amazonske prašume. Postoje podaci, da plakanje nad sudbinom planete nije iskreno ni na Zapadu. Tako je na primer, izašlo na videlo, kako ogromne količine uvozne soje u Britaniji potiču sa plantaža nastalih spaljivanjem amazonski šuma. Štaviše piletina koja se prodaje u velikim korporativnim lancima Lidlu, Tesku ili MekDonaldsu, uglavnom se prehranjuje sojom uzgajanom tamo gde se uz sliv reke Amazona, umesto sasečenih šuma, nikle plantaže.

U toku je, međutim, intenzivna diplomatija iza zatvorenih vrata: Amerika, Britanija, Nemačka i Norveška zajedno pritiskaju Brazil da promeni politiku prema Amazoniji, ako želi da u svetu popravi svoju reputaciju. Uporedo teku bilateralni američko brazilski razgovori. Iz izvora bliskih vašingtonskim diplomatama, pojedini mediji saznaju da Bajden sprema plan B – ukoliko sa tropskim Trampom ne postigne povoljan dogovor, Vašington će podstaći druge amazonske zemlje da se takmiče za američke dolare. Desetine milijardi biće upućene onima koji u najvećem procentu za kratko vreme smanje uništavanje šuma. Kolumbija, Bolivija ili Peru, mogli bi tako da izvuku tu američku šargarepu, dok bi Brazil ostao kratkih rukava.

Prava bitka radničke klase u američkom Amazonu

U američkoj  kompaniji Amazon, prva ozbiljnija bitka za  radnička prava i sindikalno organizovanje završena je porazom.

Glasanje za prvi sindikat u okviru Amazona, odigralo se početkom aprila u ogromnom skladištu ove kompanije u Alabami na jugu Amerike, tamo gde većinu radne snage čine crne žene. Demokratija je u Amazonu pod budnim okom poslodavca. Radnici su ucenjivani, pozivani da odustanu od glasanja, mnogima od njih se pretilo da će izgubiti posao, drugima je predočavano da su plaćeni bolje od većine zaposlenih u industriji dostave i skladištenja, te radi čega će im onda sindikat.

Očevici čak tvrde da je jedna verzija “bugarskog voza”, onakva kakva se na izborima u Vučićevoj Srbiji redovno primenjuje, mogla videti i u tom skladištu na jugu Amerike. Snimanje već popunjenog listića kojim se šefu dokazuje lojalnost, uzimanje novog koji se popunjava na očigled centrale…Tek i ovaj voz za organizovanje radnika je propustio da se zaustavi u Alabami. Deonice Amazona su oskočile za 0,8 odsto, na vest da su uposleni u Amazonovom skladištu glasali protiv uspostavljanja prvog sindikata radnika u ovoj kompaniji.

Osnivač Amazona, Džef Bezos, smatra se jednim od najbogatijih ljudi u modernoj istoriji najbogatije zemlje na svetu, a tokom pandemije njegovo je bogatstvo uvećano za još 70 milijardi dolara kako se navodi u američkim medijima, dok su se prihodi njegove kompanije uvećali za 40 odsto.

Borbu za sindikat u ovako sveprisutnoj gorostasnoj tehnološkoj kompaniji kakav je Amazon bodrili su levičarski senatori Elizabet Voren, Berni Sanders, pa i sam predsednik. Priklonio im se predsednik Bajden koji je pred glasanje u Alabami upozorio poslodavce da ne ometaju sindikalne izbore i podsetio na zakon o radnim odnosima kojim se “ne samo dozvoljava već se i podstiče sindikalni rad”.

Od Ruzvelta do Bajdena

No, najveća prepreka sindikatu u privatnom sektoru, je što tekst i sadržaj zakona i propisa o radu potiče još iz Ruzveltovog vremena, i teško ga je primeniti na sadašnje vreme. Kako piše kolumnista New York Timesa “pobeda na izborima za sindikat u privatnom sektoru postala je gotovo nemoguća”.

Amazon se, dodaje njujorški list, poslužio istim priručnikom, kakav veliki i moćni poslodavci upotrebljavaju još od osamdesetih godina prošlog veka. Unajmljuju skupu antisindikalnu advokatsku firmu, zasipaju uposlenike literaturom o jalovosti organizovanja i bespotrebnim trošenjem novca na sindikalne članarine. Prisiljavaju ih da sede na antisindikalnim sastancima, ubeđuju ih da će njihovo organizovanje usporiti prosperitet firme, pa tako i rast njihovog ličnog dohotka.

Po mišljenju profesora Erika Lumisa (Erik Loomis), autora knjige Istorija Amerike u deset štrajkova (A History of America in Ten Strikes), “sindikalni pokret treba da se organizuje za ekonomiju 2021. godine”. Ono što su pedesetih godina bili Ford ili General Motors, to su danas Amazon, Google, Target…Reforma zakona mora da sindikate i poslodavca postavi u ravnopravniji položaj. Po Lumisu, reforme u radnom pravu obezbedile bi put ka ublažavanju nejednakosti, čime bi se otpočelo novo drugačije definisanje savremene Amerike.

Među progresivnim američkim misliocima dominira teza da velika kriza izazvana pandemijom korona virusa pruža priliku za velike i ključne promene. I čini se da se nova administracija ima nameru da se uhvati u koštac, sa onim što simbolizuje svaki od dva Amazona.

Više nego u bilo koje vreme od sredine 20. veka, postoji u SAD politička volja da se odlučnije usredsredi na pitanje ekonomske pravde, kao i na zaštitu životne sredine. Neka su to ciljevi i brige Prvog sveta, kako ih je premijerka Srbije naopako nazvala, komentarišući proteste zbog ubrzanog zagađivanja vazduha, voda i zemlje. Zar bi smeli da zagubimo kartu za taj jedino prihvatljiv pravac?

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Druga najmnogoljudnija zemlja na svijetu doživjela je nagli porast slučajeva nakon nekoliko sedmica vjerskih festivala, predizbornih skupova i opuštenom pristupu nošenju maski.

12 Apr 2021
Više iz rubrike Piše
POPULARNO