“Štablije” sa sve manje povjerenja i poštovanja u narodu

Čim je u subotu otvoren Beogradski manifest na Kalemegdanu počela su masovna okupljanja. Svečano otvaranje bilo je zakazano u podne, a u festivalskom prostoru mnogo ranije bilo je šest puta više ljudskih duša od dozvoljenog broja. Prema pisanju dnevnog lista Blic, posetioce na početku dočekuju veliki konj Labud i poni Linda. Manifest ima deset zona i u svakoj deca i odrasli mogu da se zaraze korona virusom. U planu je nastup više od četrdeset muzičkih grupa tokom trodnevne manifestacije Radno vreme od 10 do ponoći.

Na drugom kraju beogradske varoši, u Rakovici, u lokalu “Kenedi” više od sto ljudi bilo je “na žurkata” što bi rekli Makedonci. Lokal je bio zabravljen a kada je “moćna” Turistička inspekcija Sekretarijata za inspekcijske poslove nameravala da interveniše “poljubila” je vrata. Vlasnik je smekšao tek kad je stigao befel dežurnog tužioca. Uhićenima su ispisane kazne zbog nenošenja zaštitnih maski na licu, a odgovorno lice privedeno u policijsku stanicu.

Istog dana policija je ušla u zabran Studentskog grada na Novom Beogradu i razjurila akademce. Policija je sinoć upala u dvorišni prostor Studentskog grada na Novom Beogradu i razjurila studentariju koja se okupilada na otvorenom, da putem video-bima gleda utakmicu kvalifikacija za svetsko fudbalsko prvenstvo između Srbije i Portugalije. Da su (od)gledali do kraja možda bi Kristijanu Ronaldu gol bio priznat. Izvesna dama koja se na tviteru skriva pod imenom slavne italijanske glumice Đine Lolobriđide, povodom upada velikog broja policajaca među studente napisala je: Na pogrešnoj ste adresi, pohapsite prvo “kovid elitu”.

Ali, elita se ne hapsi, poštovana “Đina”, ona hapsi druge.

Ministarku nije sramota

Ljubodrag Stojadinović pod naslovom Večera sa idiotom piše u Peščaniku da je pre nekoliko dana, ministarka Darija Kisić Tepavčević na posebno odabranom mestu izuzetom od zatvaranja, večerala sa svojim policajnim kolegom. Tamo se posebnim gostima, koji su izolovani od puka, donosi jedino ono što je najbolje i najskuplje. Ovaj tekst ne dovodi u sumnju pravo tako izuzetnih ljudi da dobiju ono što požele. Niti autor postavlja pitanje ko to plaća.

Neko je, piše Stojadinović, otkrio šta je i koliko je koštalo na tom šarmantnom pirovanju, i neovlašćeno se dokopao ministarkinog broja. Poslao (joj, p.a.) je ličnu poruku i pozvao je na skromnost, uz pouku: Kako vas nije sramota! Zašto bi je bilo sramota? Ona uzima samo ono što joj pripada, zbog toga je bila tamo.

Nisam sklon da bilo šta zamerim ministarki. Takav je red stvari. I čovek koji je pozvao na skromnost imao je dobre namere. Ali, takve namere vode u pakao, njegov je apel otišao u prazno, i još uznemirio posebno osetljivu članicu vlade. Onda su agenti BIA došli po njega i uhapsili ga, napisao je Stojadinović.

Dojavljivač je očito zaboravio staru narodnu koja kaže da šut teško može da nadbode rogatog!

Ako narod zašuti

Svojevremeno je srpski Knez Miloš Obrenović pitao svog popečitelja (u rangu današnjeg ministra policije) unutrašnjih dela:  – Šta radi narod? – Buni se! – odgovorio je. – Steži – naredi Miloš.  Kasnije na isto pitanje popečitelj knezu kaže da narod – ćuti. – Popuštaj! – reče Obrenović, nekad najveći švercer svinjama na Balkanu.

Za razliku od Obrenovića (1780-1860) sadašnji srpski “knez” ne haje što se narod buni (a i ne buni se, pravo govoreći) i steže li steže. Svetina je u Srbiji čudna sorta. Voli lidere, još ako su rđavi i rade protiv naroda i države ona ih obožava. No, možda jednog dana, ipak, zaćuti.

U krugu “dvojke” (deo centra grada koji opasuje najpoznatija tramvajska linija) govorka se da bi famozni Krizni štab i manipulacije s narodom (brojem testiranih, zaraženih i umrlih…) moglo da “dođe glave” sadašnjem režimu odnosno njegovom glavnom protagonisti, vrhovnom tamničaru narodnom Aleksandru Vučiću. Manjina, lakoverni koji veruju u to zatomljavaju da ovdašnji svet neprestano, vekovima očekuje da im to što bi hteli “donese” (izbori se) neko drugi ili da padne s neba iako znaju da odozgo nika ništa nije stiglo.

Bolest je tu, ali…

Poodavno već u narodu slovi mišljenje da je u javnosti mnogo veći značaj izmamio Krizni štab i pojedini njegovi mislioci nego pandemija korona virusa. Sednice “štablija” najavljuju se tako da neki misle da Predrag Kon i Darija Kisić Tepavčević (najomraženiji) mogu da zaustave boleštinu, samo ako kažu: nema više, adio korona. Čak ni onaj neuki deo sveta misli da bolesti ima, da je tu, ali kao da svima nešto “smrdi” (niko u Srbiji već godinu i nešto nije preminuo od raka, srčanog infarkta… sve se trpa u kovid cifre)  u njihovim izjavama koje su najmanje vaspitne i upozoravajuće a više (isključivo) zastrašujuće i namenjene nekim dalekim nevidljivim još uvek ciljevima.

Jedna ko zna koja i nizu sednica biće sutra. Epidemiološka situacija je, kažu, alarmantna. Potvrđuju i podaci koji su, možebit, frizirani . Svakodnevno broj zaraženih se kreće oko pet hiljada, umrlih nekoliko desetina…  To zvuči kako NJIMA treba. Srpska premijerka Ane Brnabić osokolila je privatne i malobrojne državne ugostitelje mogućnošću da skinu katance sa svojih objekata. Štablije su odavno podeljene na medicinski i ekonomski deo. Prvi se šatro brine o zdravlju naroda, a drugi o parama (profitu) i pored toga što je u ovoj zemlji odavno sve stalo i samo se životari te je korona odličan izgovor za gubitke i propast srpskog društva.

Bašte od sutra?

Medicinski (vajni) deo tima ubeđen je da nije vreme za popuštanje. Izuzetak je profesor dr Branislav Tiodorović Jedini koji ostavilja mogućnost da se barem popusti (ide proleće) na otvaranje restoranskih bašta. On se, istina, ograđuje i kaže da trenutno u Srbiji “imamo visok broj pozitivnih, obolelih, hospitalizovanih i umrlih, što je argument u prilog tezi lekara da još nije vreme da se mere popuste”. Tiodorović je ubeđen da je moguće da nedelju dana posle katoličkog Uskrsa “možemo očekivati još jedan talas korone”.

Epidemiolog dr Predrag Kon ne najavljuje “ublažavanje mera” i  da bi razgovori o ublažavanju mogli da počnu “kada počnu da opadaju brojevi, pre svega procenat pozitivnih u odnosu na broj testiranih”. Kon upozorava da i dalje “imamo veći priliv pacijenata u bolnice nego odliv” i da je aktivnost virusa veoma visoka.

Doktor Srđa Janković je pre nekoliko dana rekao da će na narednoj sednici “sigurno razmatrati o popuštanju”, ali upozorio da bi i oštrije mere bile opravdane jer je epidemiološka situacija u Srbiji u ovom trenutku teška.  “Mi smo predlagali još oštrije mere. Na kraju smo dobili ove, koje su sprečile katastrofu. Ne mogu da naglasim koliko je situacija ozbiljna. Sada je teža nego u decembru, preopterećenje sistema je došlo na alarmantan nivo”, kazao je Janković.

“Ekonomisti” bi da olabave

Ekonomski deo Kriznog štaba se poduže već  zalaže da bi trebalo olabaviti mere, bar kada je reč o ugostiteljima. Njihov argument je jasan – korona nije samo zdravstvena, već i ekonomska kriza.  “Predložiću u ponedeljak na Kriznom štabu da ugostitelji rade do 22 sata, jer je bolje da rade duže. Bolje da ljudi budu u ugostiteljskim objektima gde postoje mere i gde ih kontrolišu inspekcije, nego na kućnim žurkama, rekao je juče zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Bivši blizak saradnik Zorana Đinđića (Demokratska stranka), sada naprednjak Aleksandra Vučića otišao je u svojim filozofskim razmišljanjima korak dalje i rekao: “Zamislite koliko ljudi radi u nekoj fabrici ili državnoj upravi. Prema tome, nije pošteno reći da se korona širi samo u restoranima ili kafićima i donositi mere koje su samo medijski atraktivne. Priče da će kafići raditi samo do 14 sati su gluposti i bolje da ne rade uopšte, jer svi znamo da se glavni promet u njima dešava posle 17 časova. Drugo, pitanje je koliko njih će uopšte želeti da se otvori. Moramo da radimo i to ne do 20 nego do 22 časa, uz striktno poštovanje mera” rekao je Vesić.

Bilo kako bilo za sada je najrealnije da ukoliko dođe do bilo kakvog popuštanja mera, to bude otvaranje bašta ugostiteljskih objekata. Članovi kriznog štaba trenutno su saglasni samo da je jedino trajno rešenje kolektivna imunizacija. Prema jučerašnjim podacima, ukupnan broj vakcinacija građana Srbije iznosi 2.300.436, od čega se 918.905 knjiži na revakcinacije.

Branislav Lečić iznad korone

Beogradska čaršija (naročito) se zabavljala ovih dana  “slučajem Lečić”, glumca i bivšeg politčara, čak ministra za kulturu. On je u policiji saslušavan više od sedam sati povodom optužbe koleginice Danijele Štajnfed da ju je pre devet godina silovao. Prošao je poligraf, a detektoru laži se podvrgao na sopstveni zahtev.  Višesatnu izjavu u policiji dao je u svojstvu građanina, čemu je prisustvovao i zamenik javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Lečić je u policiji u potpunosti negirao navode Danijele Štajnfeld.

Više javno tužilaštvo saopštilo je da nastavlja sa prikupljanjem dokaza, kako bi se donela odluka o daljem toku postupka. Lečić je nakon informativog razgovora izjavio fantomskoj agenciji Tanjug da je zadovoljan profesionalnim pristupom koji su pokazali službenici policijske uprave i postupajući zamenik javnog tužioca. “Moja izjava je data tamo gde treba. Poligrafsko ispitivanje je obavljeno na moj izričit zahtev i sve informacije za koje je javnost zainteresovana u vezi ovog slučaja, nalaze se na tim adresama – policija i tužilaštvo”. Tanjug prenosi da je Lečić pozvao medije da ga više ne kontaktiraju na ovu temu, jer neće davati izjave.

Lično, pamtim ga dok sam iz najlepšeg grada na svetu (Dubrovnika) izveštavao za Borbu, kada je na Terazijskoj česmi, marta 1991. studentima poručio: “Samo mir, samo mir. Politika je carstvo strasti. Ne dozvolite da strast obuzme ikoga od vas”. Ne branim, ne optužujem, samo kažem na što imam pravo, kako reče glumica Mirjana Karanović.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.