Užičko kod Stefana Nemanje

Razmišljanje o ovom prilogu sećanje me je odvuklo do “… sitno kolo do kola…”, ne znajući da ovo pripada veoma poznatoj Igrale se delije, a asocijacija na delije odavno me vuče na (pretežno) huligane i navijače sportskih klubova beogradske Crvene zvezde, posebno nakon raspada Jugoslavije. Kako je pesma kratka i pošto se u njoj sedam puta pominje Stambol evo je u celosti:

Igrale se delije nasred zemlje Srbije,
igrale se delije na sred zemlje Srbije
sitno kolo do kola čulo se do Stambola,
sitno kolo do kola čulo se do Stambola

Svira frula iz dola frula moga sokola
svira frula iz dola frula moga sokola
sitno kolo do kola čulo se do Stambola

Hvata jeza Stambola carskog grada ohola,
hvata jeza Stambola carskog grada ohola
sitno kolo do kola čulo se do Stambola,
sitno kolo do kola čulo se do Stambola.

Gornja pesma me je podsetila na poodavni već vakat kada se, kako tvrde zatucani antikomunisti, nije smela zapevati i bila opasna skoro kao i jedna mnogo opasnija Marš na Drinu. Pevalo se, slavilo se, govorio mi je otac (partizan i nosilac Partizanske spomenice 1941) uz napomenu da su, kad je došlo vreme za prevrtljivce, upravo oni koji su to pevali tvrdili da se – nije smelo.  Svet na ovim našim prostorima, Srbi izgleda nešto više od ostalih, vole da se “pohase”, daju sebi značaj bez pokrića,  da drugima pokažu junaštvo i pored toga što je kukavičluk očit i bezbroj puta potvrđen. Nekako su često skloni da primene onu što se pripisuje Marku Kraljeviću (- Pošto bi se Marko poturčio? – Ni za kakve pare – reče Marko. – A za inat? – Odmah – odgovorio je mitski srpski junak i harambaša koji je to pred kraj života i učinio).

Kolce kod Nemanje

Kolovođa okreće glavu na sve strane, čas je podigne, čas spusti, na “kecu” (repu) isto, na devojačkim leđima klate se rančići ispod “konjskih repova”, poneka sisata snajka podvriskuje… Pre nekoliko dana (20. marta) poveća grupa ljudi okupila se na Savskom trgu u Beogradu (plato ispred Železničke stanice) i igrala užičko kolo i pored preporuke/naredbe vlasti i medicinske struke famoznog Kriznog štaba da su masovna okupljanja zabranjena. Snimak tancovanja kod nedavno postavljenog spomenika Stefanu Nemanji (1113. Ribnica, današnja Podgorica – 1199. Hilandar, Grčka) velikom županu Raške i rodonačelniku vladarske dinastije Nemanjića koja je u jednom trenutku vladala delom ondašnje Srbije.

Kraći video snimak ljudi koji kod spomenika koji je mesecima već predmet najstrašnijih pohvala i pokuda, a koji je postavljen na društvene mreže, izazvao je brojne komentare i negodovanja. Gotovo većina folkloraca nije nosila zaštitne maske na licu a izostala je i distanca. Igrači u kolu se drže za ruke koje su daleko od dvometarskog naloženog razmaka. Predstava nije prošla bez ikonografije, mnogi su nosili zastave Srbije, jedino su nedostajale slike Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Vladimira Vladimiroviča Putina, okorelih srpskih neprijatelja u sadejstvu s domaćim vlastodršcima.

Lekar Hitne pomoći Aleksandar Stijačić blagoizjavio je za RTS da je situacija sa epidemijom korona virusa tragična i da bi svi koji krše mere trebalo da vide pune bolnice i COVID ambulante. “To je tragična situacija gde se gubi mogućnost za rešenje. Moramo da se smirimo, nije dobro ako na ovaj način teramo inat“, rekao je Stijačić komentarišući okupljanje na Savskom trgu. Stijačić je dodao da su scene iz kovid bolnica i ambulanti kao ratni film i da su druge intervencije Hitne pomoći zanemarljive u odnosu na kovid slučajeve kojih je sve više i imaju sve teže komplikacije.  Pomenuti doktor je prevideo da su organizatori patriotskog folklora ispred bivše štajge Beograd oni (OOUR Vučićeve Srpske napredne stranke Novi Beograd) koji bi  iz Hitne pomoći mogli da ga ekspedituju, recimo,  u dom zdravlja u Pambukovici (ako tamo postoji) smeštenoj između Uba, Valjeva i Koceljeva.

U vreme Nemanje, čoveka ovekovečenog umešnšću  kontroverznog Rusa Aleksandra Julijanoviča Rukavišnjikova, člana Ruske akademije nauka nije se igralo kolo, najmanje užičko, ali ako zbog homogenizacije ustreba naprednjacima  – jeste. Nije valjda folklor organizovala opozicija, jer da jeste bili bi rasterani vodenim topovima.

‘Antikonovci’ na Trgu republike

Istovremeno je na centralnom gradskom trgu održan  protest protiv novih mera Vlade Srbije i Kriznog štaba, grupacije u kojoj dominira dr. Predrag Kon, epidemiolog kojeg je, neka se zna, srpski predsednik Aleksandar Vučić od majora ekspresno unapredio u potpukovnika i malo ga častio (pominju se stan, džip…), a ovajdili su se i drugi članovi ove etički sumnjive grupacije. Reporter Radija Slobodna Evropa (RSE) izvestio je da se na protestu okupilo nekoliko stotina ljudi, uglavnom bez zaštitnih maski na licu. Organizatori ovog kontraprotesta nisu poznati (građani su pozivani preko društvenih mreža, preko Vibera i WhatsAppa), a svoju žurku su nazvali “protestom protiv globalizma i koronadoktature”.

Na Trgu republike  čulo se: “Nećemo migrante”, “Ne damo svetinje”, “Živela Sloboda”, “Uaaaaa krizni štab”, ali su se videli i transparenti “Nema predaje” sa zastavom Srbije preko mape Kosova, zatim transparente sa porukama “Dok sa migrantima gradi se Beograd na vodi, mi nećemo živeti u sobodi”, “Stop kovid teroru, ispisanom na špricu vakcine. Bilo je i zastava susedne države Crne Gore… Nekoliko govornika je negiralo činjenice o virusu i vakcinaciji, a čule su se i uvrede na račun medija i LGBT populacije. Neki su predstavljeni  kao ekološki aktivisti. Oni su pozvali na “odbranu zemlje” od kompanije RioTinto, koja bi u okolini Loznice trebalo da izgradi rudnik litijuma. Kao glavne krivce za stanje u zemlji označili su srpskog predsednika Aleksandra Vučića i premijerku Anu Brnabić.

Sa Trga republike demonstranti su pošli u protestnu šetnju centralnim ulicama, prošli pored Vlade Srbije, do spomenika srednjevekovnom vladaru Stefanu Nemanji kod glavne autobuske stanice. Građani su se okupili i pored toga što zvanično nije dozvoljeno okupljanje više od pet ljudi, kako na otvorenom tako i na zatvorenom prostoru. Prema onome što je moglo da se iščita na društvenim mrežama, ovaj protest je deo globalne akcije bunta protiv novih mera zatvaranja, a slični događaji su održani i u više zemalja sveta.

Kako javlja Indeks.hr, protesti građana protiv epidemioloških mera uvedenih zbog pandemije korona virusa održali su se u četrdesetak zemalja sveta, a u Hrvatskoj u pet gradova,( u organizaciji Građanske inicijative “Prava i slobode”), u Osijeku, Zagrebu, Splitu, Šibeniku i Dubrovniku. Sličan protest (sa oko 100 građana okupilo se na Trgu nezavisnosti u Podgorici koji smatraju da nove mere štete ekonomiji a ne doprinose poboljšanju zdravstvene situacije) organizovan je i u Podgorici, javila je Radio Televizija Crne Gore.

Kozaračko kolo na Kalemegdanu?

Oj, Kozaro, joj, oj, Kozaro, moja gusta šumo. Dok  Beograd okupa sunce i temperatura prevali deset speteni/stupnjeva na Kalemegdanu se mogu čuti stihovi ove narodne pesme praćeni melodijom čuvenog kozaračkog kola. Na platou iznad Save, na  vidikovcu, vremešni gospodin, prstima kao ćevapčići razapne “dalapu”, svira na harmonici. Oko njega vremešni ljudi, pretežno iz nekadašnjih jugoslovenskih krajina i Crne Gore hvataju se za ruke i počinje kozaračko kolo.

“Ide Mladen, vodi partizane, / razveo ih na sve četiri strane. / Koliko je na Kozari grana,/ Još je više mladih partizana. / Oj Kozaro ne treba ti kiše, / heroji te krvlju natopiše. / Poznaju se braća Kozarčani / po pjevanju i po ratovanju./ Mi smo braća ispod Kozarice,/ gdje ne rađa majka izdajice. / Nas dva brata oba ratujemo / ne plač majko ako poginemo… /Nemoj mala da te ljube djeca / već ti čekaj svoga mitraljesca. / Oj Hitleru ‘bem li ti nanu /ostaće ti kosti na Balkanu”.

Prema dostupnim zapisima, najstarije verzije kola (moravac i kukunješ) na teritoriji centralne Srbije zabeležene su u drugoj polovini 19. veka. Stil igranja vezan je za geografsko područje i etničku zajednicu. Tako postoje igre iz Šumadije, zapadne Srbije, vlaške igre, kosovsko metohijske igre itd. Svako ovo područje karakteriše jedinstven stil igranja, drukčije narodne nošnje, muzika i pesme.

Zašto se igralo kod Stefana Nemanje? Zašto u vreme covid pandemije! Kome i kakva poruka je htela da se pošalje? I zašto baš užičko, a ne, recimo moravac. Istoričar Nikola Samadržić, koji studentima godinama predaje isoriju kaže da u njegovo (Stefana Nemanje) vreme nije postojalo užičko, a njegova koleginica Dubravka Stojanović  da “Ima zapisa iz 19. veka da se kolo igralo. Koliko znam starijih od toga nema. U srednji vek vrlo sumnjam, jer mi to izgleda vrlo osmanski, posebno što sličnih igre imamo u Grčkoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni, Bugarskoj…”, kaže profesorka Stojanović.

“To što ga igraju kod Nemanje je definitivni udarac sirotom Nemanji. Hteli su da bude velelepan i junački monah sa mačem (što nikako ne sme), a sad ga je sam narod folklorizovao, a istoriju pretvorio u pučku zabavu”, rekla je Stojanović.

Evo i stava izvesnog Petra Janjića na Facebooku ili Twitteru. On veruje da je spomenik Stefanu Nemanji “zapravo naučni projekat Univerziteta Lomonosov. Naredne dve godine istraživaće se da li su Srbi pametniji od šimpanzi, i da se u žiru nalazi specijalan magnet donesen iz Sibira, dizajniran da privlači idiote”.

Igrajte, Srbi, i prkosite, jedino vam je to preostalo!

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.