Ćutanje, za sada, spasilo ministra Stefanovića

Ministar vojni i do skora najbliži saradnik predsednika Srbije Nebojša Stefanović, posle nekoliko nedelja ćutanja, konačno se – glasnuo. Informativna služba vladajuće Srpske napredne stranke prenela je izjavu nekadašnjeg ministra policije u kojoj je on poručio da je uveren da će svi oni iz države koji su sarađivali sa mafijašima završiti u zatvoru.

Stefanović nema sumnju da je „krajnji cilj zavere protiv predsednika Aleksandra Vučića bilo nasilno preuzimanje vlasti i države“.

– Кriminalna operacija tog obima ne bi bila moguća bez podrške nekoga iz vrha države i verujem da će svi umešani završiti u zatvoru – rekao je Stefanović koji je, takođe, naveo da je „osujećen pokušaj ugrožavanja života predsednika Srbije i njegove porodice.

Mnogo pre nego što je uhapšen glavni trofej Aleksandra Vučića u borbi protiv organizovanog kriminala u Srbi – Veljko Belovuk, pominjale su se manjkavosti u radu Stefanovića. Njegovo kooptiranje dužnosti sa Aleksandrom Vulinom, kada je sa mesta ministra unutrašnjih poslova prešao na mesto ministra odbrane, shvaćeno je kao neka vrsta kazne. Upravo je Stefanović označen kao taj ministar koji je „zabio nož u leđa Vučiću“. O tome su govorile naslovne strane svih Vučićevih tabloida i sati i sati živih programa na njegovim televizijama.

Svaka afera

Stefanović je direktno prozivan i dovođen u vezu sa svojom nekadašnjom „desnom rukom“ Dijanom Hrkalović za koju se zna da je u direktnim vezama sa navijačima Partizana koji su bili ekipa Velje Nevolje. Ne treba zaboraviti da je ona „uklonjena“ iz MUP-a kada se Stefanović vratio iz službene posete Sjedinjenim Američkim Državama sredinom maja 2019. godina. Od tada i kreće priča o Stefanoviću kao nekome na koga Zapad računa i koga je uspeo da „obrlati“.

Upravo se Stefanović pominje u svakoj aferi koja je pretila da žestoko udari na vlast sve ove godine. Od rušenja u Savamali, preko afere Krušik u kojoj je njegov pokojni otak kupovao oružje po ispodfabričkim cenama a onda ga izvozio po znatno višim, afere Jovanjica, pa sve do Velje Nevolje i pomenutog prisluškivanja.

Činjenica je da se Stefanović prilično komforno ponašao sve ove nedelje. Obavljao je svoju dužnost ministra vojnog. Umesto odgovora na sve napade, ili možda uključivanje u kakofoniju naprednjačkih funkcionera, javnosti je nudio saopštenja sa svojih sastanaka. Čak je jednom zajedno bio i sa predsednikom Srbije na nekom događaju. Sedeo je prvi do Vučića sa leve strane na nedavnoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost posle koje je predsednik Srbije stavio tačku na priču o Velji Nevolji bez ikakvog epiloga. Sve vreme, dok je Srbija gorela od ove afere, ministar se, kako se to u narodu kaže – češao.

Iritantna šutnja

Iritantno je bilo ćutanje Stefanovića na sve prozivke i napade kojima je bio izložen proteklih nedelja, i to od istih onih medija u kojima je godinama bio više nego drago viđen gost. Kako je bilo njemu sve ovo vreme, to verovatno samo on zna, ali branio se upornim ćutanjem. Sigurno je da Stefanović mnogo toga zna i to mu je verovatno prednost u ovom slučaju. Zna ko je, kada i kako je. Bio je na čelu policije. Da li je on mozak operacije u kojoj je Vučić prisluškivan 1.572 puta, za sada se na zna, a sudeći prema saopštenju SNS, i da jeste, sve se smirilo. Znati mnogo toga, a ćutati, može nekada da bude od pomoći.

Možda je Stefanović stvarno pod zaštitom FBI, CIA, DEA i ko zna koga sve i Vučić ne sme tek tako da ga pusti niz vodu. Ne treba zaboraviti da je u Srbiji nedavno počeo da izlazi novi dnevni list, tabloid, pod nazivom „Objektiv“ za koji se zna da je vlasnik njegov kum Aleksandar Papić, pa se s pravom sumnja da je upravo aktuelni ministar vojni stoji iza tog lista i svakodnevno je u prilici da spinuje na svoju stranu u ovom tabloidnom rvanju u blatu.

Zanimljivo je da je brat Stefanovićevog kuma – Goran Papić, nekadašnji zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, uhapšen odmah po objavljivanju pomenutog saopštenja SNS. A, upravo je Stefanović, kako su to napisali beogradski mediji, direktno iz očeve kafane Gorana Papića doveo na mesto zamenika načelnika SBPOK. Takva vrsta napredovanja je, po svoj prilici, moguća samo u Vučićevoj Srbiji. Na sve ovo treba dodati i to da je u svojstvu građana saslušana Stefanovićeva „desna ruka“ Dijana Hrkalović koja je vešto izbegla poligraf, vrhovno naprednjačko sredstvo za dokazivanje vernosti predsedniku Srbije.

Duboko kriminalizovana država

Suština cele priče je da je Srbija duboko kriminalizovana država i da je sprega kriminala i vlasti neraskidiva. Zašto je pukla tikva u ovom slučaju, za sada je tajna. Mnogih odgovora nema. Kada god je slobodarski deo srpske društvene scene vapio da se kriminalci tipa Velje Nevolje uhapse i procesuiraju, svi oni su imali najboljeg advokata u zemlji – Aleksandra Vučića.

I tog Gorana Papića je lično branio predsednik Srbije i to od povike da je učestvovao u premlaćivanju jednog vlasnika restorana u Beogradu. Vučić je Papića proglasio za čoveka koji „našu decu brani od droge“. Papić je, istini za volju, uhapšen samo zato što je zloupotrebio svoju funkciju tako što je Velji Nevolji vratio blindirano vozilo. Tako je bilo u svakoj prozivci kriminalaca u Srbiji. Svi su oni bili fini, časni, pošteni uspešni. Čak i oni iz Veljine ekipe koji su se slikali sa njegovim sinom nisu bili kriminalci, već momci koji su imali svega nekoliko krivičnih prijava zbog tuča.

Branio je ovih dana, ali ne tako uverljivo, i Stefanovića, koji se iz svega ovoga izvukao poput mačke sa devet života. Pitanje je dokle će situacija biti ovakva. S obzirom da je Vučić sam izjavio da je završio sa ovom kriminalnom grupom, moguće je da će se i napadi na Stefanovića sada smanjiti i hajka umiriti. Ono što je sigurno, Vučić mu ništa neće oprostiti. Uskoro će u Srbiji biti novih izbora i biće veoma zanimljivo gde će posle njih da završi Stefanović.

Utišaće se uskoro, verovatno i priče o Vučićevom prisluškivanju, planiranom ubistvu u koje su navodno bili uključeni Slaviša Kokeza, Tijana Ajfon i Mimi Oro. Ozbiljna kriminalna ekipa. Šalu na stranu, sa ovakvim stvarima se ne treba zavitlavati, ali to upravo radi vlast u Beogradu. Da nije tako, do sada bi bila razrešen planirani atentat na predsednika kada je otkriveno oružje u neposrednoj blizini roditeljske kuće Aleksandra Vučića u Jajincima, ili bi epilog dobio barem jedan od mnogobrojnih planiranih državnih atentata. O svemu ovome bi mnogo toga imao šta da kaže i Stefanović, ali ga je ćutanje, ovoga puta, spasilo, a nas ostavilo bez mnogo odgovora.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.