Kada će sve više da stane?

Zašto bi vlasnici malih biznisa po Beogradu plaćali cijenu onih koji nisu poštovali mjere.

Sve vreme trajanja trećeg talasa u Srbiji kafići i restorani su, za razliku od onih u većini država Evropske unije, radili (EPA)
Sve vreme trajanja trećeg talasa u Srbiji kafići i restorani su, za razliku od onih u većini država Evropske unije, radili (EPA)

Srbija, koja je broj dva po broju vakcinisanih u Evropi, uveliko gazi četvrti talas epidemije korona virusa. Gotovo da nije bilo ni dana predaha od trećeg, a ni vakcine, za sada ne pomažu.

Kada je tokom leta prošle godine dobar deo Evrope odmarao od epidemije, lečio rane i pripremao se za novi talas koji se očekivao početkom jeseni, u Srbiji je buknuo drugi talas.

Niko taj drugi talas, barem na starom kontinentu nije imao. Izbori, parlamentarni i lokalni, potpuno otvaranje posle potpunog zatvaranja, proslava matura, rođendana, veliki derbi pred publikom, višednevni protesti u Beogradu zbog najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Beograd pred uvođenjem vikend karantina, doneli su taj drugi talas za koji su mnogi iz Kriznog štaba pokušavali da govore da se radi o produženom prvom.

Drugi talas je bio gori od prvog. Naročito su stradali, pored najvećeg Beograda, Novi Pazar, Šabac i Kraljevo.

Skupo je plaćano otvaranje Srbije. Bukvalno nisu postojale nikakve mere. U Srbiju se ulazilo bez ikakvih ograničenja, iako se iz Srbije nije moglo putovati bez negativnog PCR testa. Ili se nije ni moglo putovati. Kada je Srbija polako izlazila iz drugog pika, isti taj talas je zapljusnuo zemlje u okruženju.

Hvalili se da se virus smirio

E, tada smo se hvalili kako se kod nas korona virus smirio, a eto vidite kako je u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Nismo razmišljali da nas to isto čeka veoma brzo. Pre nego što smo se i okrenuli, treći talas, nikada jači, udario je po Srbiji. Više se nije govorili o nekoliko stotina zaraženih, već o nekoliko hiljada.

Najveći broj zaraženih građana tokom prvog talasa korona virusa u Srbiji je bio manji od 500. Srbija se u trećoj ofanzivi ovog virusa suočila sa činjenicom da je najveći broj zaraženih na dnevnom nivou prelazio 8.000. Bolnički kapaciteti su bili prepuni, a u jednom trenutku je bilo oko deset hiljada hospitalizovanih.

Valja reći da su dve novoizgrađene COVID bolnice, u Batajnici kod Beograda i u Kruševcu, mnogo pomogle, kada je reč o smeštajnim kapacitetima, ali zdravstveni sistem u Srbiji je bio u veoma teškoj situaciji.

Ono što je najnejasnije u celoj ovoj priči, Srbija nije uvodila ni vanredno stanje, niti su u gradovima bile proglašavane vanredne situacije. Sve vreme trajanja trećeg talasa u Srbiji kafići i restorani su, za razliku od onih u većini država Evropske unije, radili najpre do 18 sati, a zatim i do 20.

I šta se onda desilo. Taman kada su u Srbiju počele da stižu vakcine, od kojih je najveći broj onih iz Kine, i kada je krenula, na opšte iznenađenje, dobro organizovana masovna vakcinacija, Srbija je popustila. Broj novoobolelih se spuštao iz dana u dan i približavao se trocifrenom broju. Božićni i novogodišnji praznici, zajedno sa produženim raspustom i produženim vikendima zbog Dana državnosti ili zbog toga što se nekom tako moglo, uveli su su Srbiju u četvrti talas. I to više nije važno kako je kod drugih.

Srbija je izmorena korona virusom, a najviše lekari, medicinske sestre i ostali radnici u zdravstvenom sistemu. Prepuni skijaški centri, nekontrolisan rad kafića i noćnih klubova na Kopaoniku i Zlatiboru doveli su do porasta broja novoobolelih. Građani su se potpuno opustili, a i niko ih nije sprečavao da se skijaju, ili da čekaju svoj red za žičaru ili stojeći satima u redovima kako bi se provozali bi se provozali novoizgrađenom gondolom na Zlatiboru.

Spomenik Nemanji i ustoličenje patrijarha

Ako tome dodamo narod na otvaranju spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, gužvu u Sabornoj crkvi povodom ustoličenja novog srpskog patrijarha Porfirija, ali i 25.000 ljudi na ispraćaju od Đorđa Balaševića u Novom Sadu, potpuno je jasno zašto u Srbiji ovih dana broj zaraženih premašuje brojku od 3.000 ljudi i što je sve veći broj građana sa težom kliničkom slikom.

Država se, posle svih tih skijanja i druženja po skijaškim centrima bez ikakve kontrole, ovih dana setila i ograničila rad tokom vikenda ugostiteljskih objekata, tržnih centara i teretana do 14 sati. Svi ti objekti u Srbiji, sada, plaćaju cenu rada skijaških centara. Uzalud se trudi premijerka Ana Brnabić da pravda rad skijališta rečima da se na skijanju niko nije zarazio, već u kafićima. Nesposobna da zabrani skijanje, vlast u Srbiji je ponovo krenula da ograničava, kako je to neko već napisao na društvenim mrežama, sirotinju i ostatak Srbije.

Sada, kada su se bogataši iskijali, ‘ajmo da zatvarano sirotinju. Na to liči politika Kriznog štaba u Beogradu. Isto misli i glavni čovek u Beogradu Goran Vesić. On se više nego glasno zapitao zašto bi vlasnici malih biznisa po Beogradu sada plaćali cenu onih koji nisu poštovali mere na Kopaoniku i Zlatiboru.

Četvrti talas u Srbiji se pogodio sa obeležavanjem godišnjice od kada je ovaj virus proglašen za najsmešniji virus na svetu. Tada su se svi članovi Kriznog štaba u osnivanju smejali na ove reči prof. dr. Branimira Nestorovića, koji ni sada nije odustao od te mantre. Naročito je bio inspirativan njegov poziv da “povedemo žene na šoping u Italiju, jer je čuo da će biti velikih sniženja”. U tim trenucima u Italiji je bilo na desetine i stotine umrlih.

Umorni od priča

Zahvaljujući tom najsmešnijem virusu na svetu kojeg ima i na Facebook, u Srbiji je preminulo skoro 4.500 ljudi. Od tog broja više od 100 su lekari i niko ne zna koliko još medicinskih sestara i ostalih radnika u zdravstvu. Nestorović nastavlja da se smeška, naročito onima koji primaju vakcine, a država mu omogućava da nam se, gotovo svakodnevno, obraća sa malih ekrana. Eventualno kaže neku lepu reč za rusku vakcinu i to je sve.

Svi smo mnogo umorni od ovih priča. Verovatno se umorio i taj Krizni štab. Ljudi se nadaju da će vakcina pomoći. Ako je Srbija druga u Evropi, kako je moguće da one zemlje koje nemaju toliko vakcina imaju povoljnije rezultate, kao što je, na primer, Bugarska. Na društvenim mrežama se pojavljuju ljudi koji sa kompletnom javnošću dele rezultate svojih testova na antitela posle primljene druge doze, a rezultati onih koji su vakcinisani sa kineskom vakcinom Sinopharm, kojih je najviše i stiglo u Srbiju, nisu očekivani. O tome, možda nekom drugom prilikom pošto se eto desilo da baš na Vučićev rođendan, 5. marta, u Srbiju stiže još 500.000 vakcine Sinopharma.

Kako sada stvari stoje, korona virus u Srbiji ponovo bukti, a nadležni i dalje ubeđuju građane da je sve pod kontrolom. Daleko je to od kontrole i o tome govore svakodnevni podaci. Vlast se pravda borbom za ekonomiju, a građani sve manje imaju razumevanja za velike reči, privredni rast, prve u ovom, prve u onom.

Nikoga to više ne zanima. Jedino što ih zanima jeste – kada će sve više da stane.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor : Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO