Mišljenja

Srbija i RS proslavile Sretenje: Kićenje i šakom i kapom

Izborom praznika koje slavi država pokazuje kojih se delova istorije želi sećati, kaže historičar Milivoj Bešlin.

Oni koji su došli da uzmu priznanje, prilazili su da poljube ruku novom srpskom voždu, piše autor (Instagram / buducnostsrbijeav)
Oni koji su došli da uzmu priznanje, prilazili su da poljube ruku novom srpskom voždu, piše autor (Instagram / buducnostsrbijeav)

Ovaj bi zapis mogao da krene s onom poznatom ovdašnjom “siroma’ sam al’ sam besan”, što solidno oslikava obeležavanje/proslavu Dana državnosti Srbije, ustanovljenog u bliskoj prošlosti – 2002. godine.

Datum je bio još jedna prilika u nizu sadašnje srpske gospodarske vlasti da se nastavi sa, u svetu čuda nevišenog, osam godina stalne predizborne kampanje. Rusija, Kina, pandemija, mešanje u unutrašnja pitanja Crne Gore, drsko svojatanje dela BiH, Republike Srpske, Slavonije, Banije, Korduna i Like… sve to ide na tas srpske stvari koja bi se mogla staviti i između navoda ili pisati velikim slovom.

Jer ta maglovita poruka svim Srbima sveta, očito je zamena za “veliku Srbiju” i poruka onom (većinskom) delu stada koje još nije prebolelo što Slobodan Milošević nije – dobio i overio – ono što je započeo. Ako odete na pretraživač dobićete samo logo u čijem krugu gore stoji “srpska stvar”, a ispod “savremena misao”, pride jedna rečenica koja kaže: “Srpska stvar radi na prosvetnom, humanitarnom i društvenom polju, zalaže se na očuvanju srpskog identiteta i duhovnu obnovu srpskog naroda”. Samo to. Ni traga o obnavljanju starih težnji za uvećanjem Dušanovog carstva.

Dva vijeka neslobode

Jedan medijski naslov kaže da je Sretenje dan kad se sreću zima i leto, istorija i država, senka i medved. Prethodnih dvadeset godina Srbija kao svoj dan (ustoličenja?!) slavi datum kada je u Orašcu (1804) podignut ustanak protov Turaka, dan donošenja (1835, Kragujevac) prvog ustava, ali i na dan kada je Devica Marija (četrdeset dana po Božiću) u jerusalimski hram unela Isusa Hrista kao bebu.

Istoričar Milivoj Bešlin (Nova S TV) kaže da Srbija proslavlja Dan državnosti, a da više od 200 godina kasnije još nije došla do poštovanja osnovnih sloboda koje garantuje “Sretenjski ustav”, jer ga vlast krši svakog dana. On kaže da izborom praznika koje slavi država pokazuje kojih se delova istorije želi sećati, ali i onih koje želi da zaboravi.

“Srbija ne želi da se seća Berlinskog kongresa 1878. kad je dobila međunarodno priznanje i državnu nezavisnost zbog toga što je bila nezadovoljna opsegom teritorijalnog proširenja. Srbija danas ne želi da se seća i vlastitog antifašizma zbog toga što je to previše podseća na Jugoslaviju, na socijalizam, ali uprkos tome mislim da je Sretenje, odnosno Dan državnosti Srbije koje mi vezujemo za Prvi srpski ustanak, odnosno početak srpske revolucije i za prvi Ustav Srbije, u stvari, vrlo srećno odabran. Zbog toga što je značenje ovog praznika duboko emancipatorsko. To nam govori o dve vrste slobode koje ovo društvo želi da neguje i koje želi da se seća. Prvo je kolektivna, nacionalna sloboda države od drugoga, početak Prvog srpskog ustanka. Druga stvar je ta unutrašnja sloboda, odnosno sloboda društva zbog prvog Ustava”, kaže Bešlin.

Bešlin je mišljenja da kad je reč o Sretenju i Ustavu koji je jedan od prvih demokratskih u Evropi, da se prema tome ponašamo kao 8. marta prema ženama. Mi 364 dana kršimo Ustav, odnosno krši ga režim, što pokazuje da mi “još nismo došli do one osnovne slobode koju je garantovao Sretenjski Ustav, a to je trostruka podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku”.

Zanos premijerke Brnabić i predsjednice RS

Obraćajući se u Marićevića jaruzi kod Orašca, mestu gde je Karađorđe digao Prvi srpski ustanak, premijerka Ana Brnabić je rekla da je Sretenjskim duhom inspirisana Srbija danas primer mnogima u svetu.

U svom zanosu ona je rekla da je događaj od pre 217 godina “jedinstven u evropskoj istoriji jer je pokazao da mali ali istrajan narod, oslonjen na sopstvene snage, može da se oslobodi jarma velikih sila“.

Brnabić je naglasila de je Ustavom iz 1835. ukinut kuluk, uvedena sloboda veroispovesti, a svaki rob koji stupi na srpsku zemlju, učinjen je slobodnim čovekom. Tada je Srbija bila predvodnik demokratije na Balkanu i Evropi”, kazala je premijerka i namerno prećutala kako je predvodnica stigla na demokratsko začelje.

Ništa manje zanosa nije bilo ni u obraćanju predsednice Republike Srpske Željke Cvijanović koja je najpre pozdravila izaslanika predsjednika Republike, predsednicu Vlade Republike Srbije, predsednika Narodne skupštine, predsednika Vlade Republike Srpske, uvažene poslanike, ministre, predstavnike institucija Republike Srbije i Republike Srpske, uvažene vladike i sveštenstvo. “Ovaj veliki praznik, koji nas je i ove godine okupio, uprkos brojnim izazovima koje je donijela pandemija, uvijek nas iznova podsjeća na važnost dvije stvari koje garantuju postojanje, trajanje i razvoj a to su sloboda i država”.

“Upravo je i srpska nacionalna revolucija (tek posle nekoliko vekova ropstva), koja je na ovom mjestu započela 15. februara 1804. godine, predstavljala težnju za ostvarenjem te dvije osnovne vrijednosti, koje su i danas duboko utkane u naše nacionalno, političko i kulturno biće. “I svaki put borba za slobodu bila je borba za život, za opstanak, za svoj komad zemlje i neba, za mogućnost da se razvijamo i da stvaramo kao svoji na svome, ne čuvajući slobodu samo za sebe, nego je dijeleći i sa drugim narodima. Ali i pored toga, nažalost, i danas postoje oni koji žrtve srpskog naroda i njegovog stradanja za civilizacijske vrijednosti pokušavaju umanjiti i oskrnaviti, pa čak i gurnuti u blato”.

Cvijanović je u Orašcu rekla da je put Srbije bio je trnovit, prepun različitih problema i izazova, ali da je današnja Srbija dokaz da su sve prepreke prošlosti uspješno savladane i da je Srbija dovoljno jaka i odlučna da se uhvati ukoštac i sa onim izazovima koje nosi buduće vrijeme. Takva Srbija služi na ponos i čast i nama koji živimo u Republici Srpskoj jer i mi znamo da bez Republike Srpske ni za nas nema slobode, ali znamo i to da je naša svakodnevna borba za Republiku Srpsku uveliko olakšana zahvaljujući podršci koju dobijamo iz Srbije.

Vučić podijelio 170 odlikovanja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije otišao u Jarugu, jer je u jednoj drugoj (Palata Srbija) održao slovo i podelio ni manje ni više nego 170 odlikovanja “zaslužnim pojedincima i institucijama”. I on je, poput premijerke, istakao da je Sretenje veliki dan za Srbiju, “dan kada se rađala moderna srpska država”. Sretenje je, rekao je, bukvar i čitanka, vreme preispitivanja i jedinstva srpskog naroda ma gde da živi” i da je Sretenje praznik „svih koji vole i žive za svoju Srbiju“. Karlovac, Karlovac i Virovitica nisu direktno pominjani, naravno ni Borovo, Sarajevo, Srebrenica, Žepa, Mostar, Tuzla, Brčko ili Bijeljina.

“Sretenje nadahnjuje naš narod na raspetom Kosovu i Metohiji, daje energiju i našem narodu u Crnoj Gori, neretko zaboravljenom od matice. Čestitam praznik i našem narodu u Republici Srpskoj jer su naši praznici i vaši i obrnuto. Istom rodu pripadamo i niko nema pravo da nam to oduzme”.

Onda su, oni koji su došli da to uzmu, prilazili da “poljube ruku” novom srpskom voždu. Usledilo je kićenje. Najpre moskovskog patrijarha, zatim opet Rusa, premijera Jurija Borisova. Emir (Nemanja) Kusturica je pod brojem šest, potom ruski vajar, tvorac rugla ispred bivše železničke stanice (spomenik Stefanu Nemanji), Nevesinjac/Novosađanin Pero Zubac, glumac Aleksandar Berček (nekad žestoki miloševićevac), reditelj Predrag Antonijević (“Dara iz Jasenovca”), Sarajlija Goran Bregović, Momčilo Bajagić, Borisav Bora Đorđević (“Čorba”), Minja Subota…

Okićena je i Marina Abramović, devet kineskih lekara, Srpski nacionalni savet Crne Gore iz Podgorice, novinari predsednika Srbije (TV PINK, list Politika, Prva srpska TV, ali i Jelena Zorić sa NE TV što je izazvalo veliku  pozornost onih koji smatraju da je trebalo da mu ga vrati. Među sedam novinara našle su se i kolege sa kineskog China Central Televisiona (CCTV) i Jerusalem Posta.

Kokan Mladenović i Emir Kusturica

Mi danas nemamo državu. Ona treba da znači nešto ozbiljno, da ima uređeni sistem, a mi imamo jedan feud kojim vladaju neki ljudi, organizovana kriminalna grupa koja je uzurpirala sve u našoj zemlji. Ovo su reči reditelja Kokana Mladenovića. Njegov kolega, Emir Kusturica, koji se zahvalio u ime svih, ponosno je izjavio da su “Srbi jedan od retkih naroda u svetu koji nikada nije pokoren, i to je jedna od najvećih trezorskih vrednosti koje imamo”. To je orden stvaranja srpske države, nastale ustankom, ili kako je nazvao Milorad Ekmečić – revolucijom, koja je od tada u formi kneževine, monarhije ili republike opstala i što je najvažnije nikada do kraja pokorena. To je jedan od retkih narod u svetu koji nikada nije pokoren i to je jedna od najvećih trezorskih vrednosti koje imamo, poručio je Kusturica.

Kusturica je izrazio nadu da će “ako održimo KiM i Republiku Srpsku”, srpski narod nastaviti da živi i da će ovo što sada živimo postati jedna duga i teška epizoda u budućoj televizijskoj seriji koja će biti (Sic! – p.a.) snimljena “na teritoriji celovite Srbije”. Šaljivo je prokometarisao da nikada lakše nije došao do odličja i da je ordenje zamišljao na reveru uniforme ratnika, a da je on orden dobio dok je sedeo zatvoren u planini sa medvedima, vukovima i s ponekim turistom. Kad, evo ti orden, i to državni, i uz to onaj najvažniji, rekao je bivši Sarajlija.

Srbi su Sretenje uglavili i u verovanje da se tog dana (poput američkog mrmota) sreću zima i leto. U  nekim krajevima Srbije kažu da je leto tog dana reklo zimi da je slinava, a ova njemu da je krmeljivo. Zvanično, ako tog dana bude sunčan dan a medvedi se, uplašeni svoje senke, vrate u brlog, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. O tome nema pouzdanih vesti, ali se zna da su mnogi medvedi na visokim položajima u stalnoj hibernaciji.

Na kraju, zašto se u Orašcu nije pojavio Zoran Milanović, neki Makedonac, predstavnik BiH (sva trojica), Slovenac, Crnogorac i Kosovar!

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor : Al Jazeera


Povezane

Mjesec dana otkako je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izvijestio da je prisluškivan, slučaj je i dalje u fazi predistražnih radnji. Zbog nedostatka činjenica, ozbiljnu temu preuzeli su tabloidi.

Više iz rubrike Piše
POPULARNO