Vučićeva borba za natalitet: Djeca se prave iz ljubavi, a ne zbog 2.500 eura

Sve dok naša djeca budućnost i bolji život vide u inostranstvu, sreće neće biti.

Natalitet će se možda i popraviti, ali stanje na terenu će i dalje biti tako da će se Srbija kao nacija smanjivati (EPA - Ilustracija)

Srbija je krenula u odlučnu bitku za natalitet. Predsednik Srbije je obznanio da će od prvog dana naredne godine svako prvorođeno dete dobiti 300.000 dinara (oko 2.500 evra). Na ovaj način država Srbija će pokušati da reši problem koji godinama unazad ima kada je reč o demografiji.

Broj umrlih plus broj onih koji napuste Srbiju u potrazi za boljim životom u inostranstvu, premašuje uveliko broj novorođenih. Vlast veruje da situaciju može da preokrene novcem.

Možda je u pravu, ali velika je istina da se deca, pre svega prave iz ljubavi, a ne zbog novca. I to je, verovatno glavni razlog zašto ovakva akcija nema šanse da urodi plodom.

Činjenica je da je u Srbiji trend takav da se sve stariji mladenci odlučuju da uplove u bračne vode. Danas je prosek mladenaca tridesetak godina. Kako se menja svet, tako se menja i starost prilikom stupanja u brak. Nekada su se momci i devojke držali za ruke, a sada se drže mobilni telefoni. Umesto da se druže i izlaze, lepše im je da se provode u virtuelnom svetu društvenih mreža. I sami se trude sa ulepšaju svoju stvarnost raznim filterima koji su im dostupni.

Perspektiva para u Srbiji

Na sve ovo treba dodati i korona virus zahvaljujući kojem ulazimo u već treću godinu pandemije. Korona nas je dodatno osamila i uticala da kontakte svedemo na minimum.

U takvoj situaciji, a pred presudne izbore po njega lično, Aleksandar Vučić je posegnuo za još jednom merom zbog koje će narod u Srbiji morati da se godinama bori za vazduh. Gotovo je sigurno da će i ova sredstva biti omogućena iz nekog kredita, jer retko ko veruje u ono “da nam ide kao nikada”.

Pogledajmo kakva je perspektiva jednog mladog para u Srbiji. Najniža cena rada, skoro pa najniźi minimalac u Evropi, sigurno najmanja prosečna plate bez obzira na stalna ponavljanja da “samo što nismo pretekli Hrvatsku”.

Ako nisi član Srpske napredne stranke, ili neke od koalicionih ili prijateljskih partija, posao u javnim ustanovama i preduzećima možeš samo da sanjaš. Džaba i fakultet ako je bez partijske knjižice.

Srbiju, inače, nazivaju državom motača kablova. Maltene u svakom gradu postoji po jedna fabrika kablova za automobilski industriju. Na tim kablovima se i gradi ekonomski rast Srbije. Ako dodamo tu i kineske kompanije koje stranim državljanima uzimaju pasoše, a srpske radnike šutiraju u zadnjicu, perspektiva je izuzetna.

Srpsko selo je mrtvo. I nisu se se svi preselili u grad, već u inostranstvo. U poljoprivredi zarađuju mešetari, otkupljivači, hladnjačari i velikoposednici. Sve je izgubilo smisao.

Kako plaćati račune?

I povrh svega toga, Vučić poziva studente da prave decu. Gde će ti studenti – roditelji da žive? Kako će da plaćaju račune i potrepštine za bebe, nije bitno, jer država će da da 300.000 dinara. Treba biti izuzetno naivan i pozvati studente da prave decu.

Šta tek roditelji studenata imaju da kažu na Vučićevu ideju, valjalo bi videti. Zna se šta je posao studenata i sigurno im brak i porodica nisu na vrhu prioriteta dok traje školovanje, bez obzira na 300.000 dinara. Taj novac bi i onako brzo otišao za pelene, formule i opremu.

A, ne tako davno, Vučić je predložio neki drugi iznos. Ne bi on bio to što jeste da je drugačije. Krajem jula meseca ove godine, predsednik Srbije je rekao da će svaka novorođena beba da dobije 5.000 evra jednokratne pomoći. Iznos je sada prepolovio i dobijaće ga samo prvorođene bebe. Umorio se ekonomski tigar, biće da je to.

S druge strane imamo tešku priču u kojoj učestvuje, kažu podaci, čak 400.000 parova, odnosno svaki četvrti par, koji se bore sa sterilitetom. To je podatak iz 2018. godine. Njihovoj agoniji nema kraju. Ionako skupa veštačka oplodnja, koja košta od tri do pet hiljada evra, u jednom trenutku postaje još skuplja, jer ti parovi kao poslednju nadu vide donaciju koja nije dozvoljena u Srbiji. Za tu vrstu veštačke oplodnje parovi moraju da idu tamo gde je najpovoljnije, a to je Prag, Solun i pojedine klinike u Ukrajini. Minimalna cena tog aranžmana je 7.000 evra. U Zapadnoj Evropi te cene idu i iznad 20.000 evra.

Patnja tih ljudi je veća od radosti onih koji postanu roditelji. U Srbiji je i dalje aktivan proces besplatne vantelesne oplodnje za parove koji ispunjavaju uslove. Problem je što u Srbiji ne postoji zakonska regulativa koja bi omogućila donaciju čime se dodatno povećava šansa za uspešan ishod.

Trbuhom za kruhom

U krajnjoj liniji, zašto davati pare za rođenje deteta na način kako je to zamislio predsednik Srbije? I ta deca će, većinom, trbuhom za kruhom. Treba stvoriti uslove za normalan i slobodan život bez partijskih knjižica, a ne dati 300.000 dinara i zaboraviti na sve one druge stvari koje čine život. Sve dok naša deca budućnost i bolji život vide u inostranstvu, sreće neće biti.

Natalitet će se možda i popraviti, ali stanje na terenu će i dalje biti tako da će se Srbija kao nacija smanjivati. Svima nama je potrebno mnogo više ljubavi i normalnosti da bi i zemlja bila srećnija. Čak i sa ovakvim populističkim i predizbornim rešenjima, problem se samo sklanja pod tepih.

A, to je već sistemska greška koja se teško ispravlja.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera