Antivakseri stručniji od nobelovaca

Obaveznu vakcinaciju uvele su ozbiljne države koje sigurno svojim stanovnicima žele dobro, a ne loše.

Bez ausvajsa se išlo direktno u smrt, a bez COVID propusnice se ne ide u restorane, kafiće, noćne klubove i tržne centre (EPA)

Obavezna vakcinacija protiv korona virusa postaje ideja koja se sve glasnije izgovara širom sveta.

Austrija je prva zemlja u Evropi koja kreće u ovu akciju i to 1. februara, a sve je izvesnije da će se to isto desiti i u Nemačkoj. Svet se umorio od ove pandemije i više je nego očekivano da se krene u konačni obračun sa ovim dosadnim i napornim virusom.

Prema nekim podacima, u svetu je do sada upotrebljeno više od osam milijardi doza. Nikada nijedna vakcina nije u tako kratkom periodu aplicirana.

Doduše, u pitanju je nekoliko tipova vakcine. Po starom metodu je napravljena kineska vakcina. Rusija i britanski Oksford su se opredelili za vektorski model vakcine, a najpopularnije su, po svoj prilici, mRNA vakcine koje proizvode Fajzer i Moderna. Svet je u očekivanju proteinske vakcine za koju se tvrdi da je najmanje sporna od svih postojećih.

Rat između pristalica i protivnika vakcina

U eri modernih tehnologija i društvenih mreža, doći do informacija je lako. Hiljade i hiljade izvora govore o mnogo čemu, ali je prava nauka doći do ispravne i valjane informacije. Tako smo i došli u situaciju da se na internetu vodi pravi mali rat između pristalica vakcina i anti vaksera. Dok su “vakcinaši“ uglavnom ljudi koji veruju u medicinu, ne računajući i same medicinski radnike, “antivakseri“ su preko noći postali pametniji i stručniji od samih dobitnika Nobelove nagrade.

Problem je što je u tom nizu informacija pojedinac, na kraju, prepušten samom sebi da donese odluku. U takvom problemu su najviše mladi ljudi.

Pitanje obavezne vakcinacije je veoma interesantno. Osnovni problem u ovom je pravni. Ima li država pravo da natera svoje stanovnike da se vakcinišu? Mnogi bi rekli da nema i da to spada u domen kršenja osnovnih ljudskih prava. U Srbiji se često kao argument pominje Ustav. Čim je nešto obaveza, to liči i na prisilu, a to je onda već nešto što ima veze i sa politikom, i tako se ulazi u začarani krug. Pravo je svakoga pojedinca da odluči šta i kako, ali sa druge strane niko nema pravo da ugrozi zdravlje drugog. I tako ulazimo u začarani krug iz kojeg nema nazad.

Osnovni problem je taj što vakcine, očigledno, ne štite onako kako bismo voleli i koliko dugo bismo želeli. Niko, s druge strane, ne može ni da garantuje da će u slučaju obavezne vakcinacije korona virus biti pobeđen. Samim tim, nameće se pitanje da li će na svakih šest meseci ili kraće biti potrebna nova obavezna vakcinacija. Jasno je da će vakcine protiv korona virusa postati uobičajne, sezonske, ali je problem što korona virus nije sezonski i što traje cele godine.

To nije fašizam

Ono što svakako nije na mestu jeste poređenje uvođenja određenih mera protiv korona virusa sa fašizmom. Tako nešto niti je u redu, niti ima veze sa istinom. Pričati o tome je kap koja preliva čašu i meru dobrog ukusa. Da li to znači da oni koji su vakcinisani da su fašisti? O vakcinaciji se ne sme govoriti kao o fašizmu. COVID propusnice nisu ausvajsi. Bez ausvajsa se išlo direktno u smrt, a bez COVID propusnice se ne ide u restorane, kafiće, noćne klubove i tržne centre.

U Srbiji, na primer, COVID propusnice su potrebne samo za ugostiteljske objekte i to posle 20 sati. Neke druge zemlje su uvele te propusnice i za benzinske pumpe i obične prodavnice, ali to nikako ne znači da je Srbija demokratskija država od njih.

Naš narod sa Balkana se nekako, uvek snađe, tako da ne treba da čudi ako uoči 1. februara krene opšta bežanija naših gastarbajtera iz Austrije ka rodnoj grudi. Naš region je poprilično fleksibilan i na preporuku brojnih državnih funkcionera navikava se da živi sa virusom.

U trenucima kada u pojedinim zemljama korona virus bukti, ograničenje kretanja kada je reč o ugostiteljskim i tržnim objektima sigurno nije fašizam, jer se bez toga može, a nekada i mora. Činjenica da se to dešava u nekim od najrazvijenijih demokratskih država takođe bi trebalo da se ima u vidu kada se pominje ta teška reč.

Sve manje povjerenja

Evropa, naročito, još leči rane od fašizma, a od COVID propusnica, još niko nije stradao, složićemo se svi.

Obavezna vakcinacija svakako nije popularna mera, ali treba razumeti i države koje razmišljaju o njoj. To su ozbiljne države koje sigurno svojim stanovnicima žele dobro, a ne loše. Ili je možda dobro ono što radi Srbija čija nas je vlast zatvarala kada je bilo 48 zaraženih na dnevnom nivou, a kada ih imamo nekoliko hiljada svakoga dana dozvoljena su masovna okupljanja na otvorenom i u zatvorenom. U svemu, pa i u borbi protiv korona virusa moramo da nađemo meru i moramo da baratamo sa proverenim informacijama.

Sada se otišlo predaleko. Poverenja je sve manje, a brojke su neumoljive. Nada da će se virus sam od sebe povući, ili barem oslabiti, za sada nisu urodile plodom. S druge strane ni obavezna vakcinacija nije mera u koju svi veruju da će biti 100 odsto uspešna. A, treba nastaviti živeti. Možda upravo to, i voditi računa kao i do sada. Podeljeni po svakom pitanju u vezi sa COVID-om, teško da ćemo postići nešto dobro.

Izvor: Al Jazeera