Beogradski metro nema ko da ’osvešta’

U zemlji u kojoj su zaludni državni i lokalni funkcioneri otvarali raskrsnice, semafore, znakove, puštali u rad kućice za vrapce, sa velikom pompom i uz direktno uključenje u program televizija sa polaganja kamena temeljca i ko zna čega još, početak radova na izgradnji beogradskog metroa niko nije posetio. Nije bilo svečanosti,  polaganja kamena temeljca, prodaja karata. Ni predsednika, ni premijerke, ni gradonačelnika, ni zamenika gradonačelnika. Nikoga da ga „osvešta“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je primio papinog izaslanika, a onda je otišao za Novi Sad da bi prsustvovao početku radova na izgradnji brze pruge Novi Sad – Budimpešta. Ovom činu je prisustvovao i mađarski šef diplomatije Peter Sijatro, i jasno je da je tu nekako morao da se nacrta i Vučić. Šta je taj dan radio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, nije poznato, ali niko od gradskih funkcionera, takođe nije bio na Makišu gde je mehanizacija krenula u radove.

Bilo je opozicionih aktivista koji su došli da pokažu da se ne slažu sa odlukom da se beogradski metro radi na način na koji je to odlučila napredna vlast. Njih je Vučić nazvao zgubidanima koji nemaju šta pametnije da rade u 10 ili 11 sati pre podne. Rekao je to pred nekoliko stotina građana koji, takođe ništa pametnije nisu imali da rade, pa su došli da prisustvuju početku radova na izgradnji ove pruge. U stvari, verovatno su i imali, sli je stranka naredila da se dođe na ovaj skup.

Gradilište otvoreno bez ceremonije

Bila kako bilo, jedan od, svakako, najvažnijih projekata u istoriji Beograda, ali i Srbije, izgradnja metroa, nije ni obeležena. Da nije bilo TV kamera koje su ispratile protest, sem nekog zvaničnog saopštenja koje je izdato, Beograd i Srbija ne bi znali da su počeli ovi radovi.

Vučić je tako ispustio priliku da se u jednom danu čak dva puta pojavi uživo na malim ekranima, ali je tako nešto, verovatno bilo mnogo i njemu. Ili, ko zna, možda se i uplašio zboga što bi morao da prođe pored protestanata kojih je za razliku od onih u Novom Sadu, bilo nekoliko desetina. Neće čovek da mu razni „zgubidani“ pokvare dan kada Srbija kreće u dva velika projekta.

Nema vlasti u Beogradu koja nije obećavala, ili barem razmišljala o metrou. Tako su verni pratioci svakog koraka Vučićeve vlasti izračunali da je prvi ašov povodom gradnje metroa bačen tačno 50 godina, 11 meseci i 18 dana od kada je zvanično prvi put saopštena ideja o njegovoj izgradnji. Čak ni ovaj podatak nije bio dovoljan da se napravi neka ceremonija ili fešta. U prošloj predizbornoj kamanji, gradski čelnici Srpske napredne stranke „prodavali“ su karte za metro. Neke druge rokove su pominjali, ali nije to toliko ni važno – važno je da će Beograd dobiti, sigurno, jedan od najskupljih metroa u istoriji. Računica kaže da će izgradnja dve linije metroa koštati oko 4,6 milijardi evra, a proširenje BG voza i novi tramvaji oko 1,5 milijardi. To je ekvivalentno iznosu pet budžeta grada Beograda. Navikli smo da kapitalni projekti u Srbiji mnogo koštaju. Te prve dve linije trebalo bi da imaju ukupno 42 kilometara i 43 stanice. Prva linija bi trebalo da proradi 2028, a druga 2030. godine.

Građevinski fakultet se povukao

I šta je sada tu sporno? Mnogo toga, kao i u svakom poslu koji naprednjaci danas rade u Srbiji. Posao je dodeljen Kinezima i Francuzima. Tako Vučić radi. Deli poslove velikim kompanijama, velikih sila, i niko se ne buni. Jedan od najvećih problema je taj što se početna stanica i najveći depo prave u Makišu i to u neposrednoj blizini izvorišta vode koju Beograđani piju. Tolika mehanizacija, radovi, bušenja i ko zna šta sve, ostaviće, tvrde kritičari, glavni grad Srbije bez pijaće vode. Naprednjaci su samo odmahnuli rukom na sve ovo.

Druga velika primedba se odnosi na činjenicu da su prve dve linije skicirane tako da polaze od nigde i završavaju tamo gde je ništa. Barem za sada, neće tako biti doveka. SNS je napravio kroki metro tako da će da povezuje buduća naselja koja tek SNS planira da grani na Makišu, kod PKBa i na još nekim mestima. Beogradski metro će sigurno biti jedini, ili možda jedan od retkih, gde se linije neće ukrštati u centru grada, već u Beogradu na vodi koju vizionarski sprovodi upravo predsednik Srbije. Zbog tog Beograda na vodi se izmešta i stari most koji ni Nemci tokom Drugog svetskog rata nisu uspeli da sruše.

Zanimljivo je da metro neće prolaziti ni ispod Kliničkog centra Srbije. Objašnjenje je da ne bi valjalo da se pravi trasa ispod Kliničkog zbog funkcionisanja najvećeg zdravstvenog centra u Srbiji. Postoje metroi u svetu, poput onog u Londonu i Berlinu, koji malo i izađu na površinu tamo gde je to potrebno.

Zbog svega navedenog, a i još ponečeg, Građevinski fakultet se povukao iz ovog projekta, jer se profesori najmerodavnije ustanove u zemlji ne slažu sa idejom koju grčevito brani pomenuti zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. Zvuči poznato, kao u koroni. Politika je još jednom potukla struku i to je, na žalost, sve češća slika i prilika današnje Srbije.

Niko normalan nije protiv izgradnje metroa, ali ideja čija je realizacija upravo počela, ima mnogo logičkih kritika. Sigurno je, međutim, da se Beograđani i dan danas sećaju prvog gradonačelnika koji je pomenuo metro, a to je Branko Pešić, čuveni arhitekta. Beograđani danas, zbog politike SNS ne znaju kako se zove aktuelni gradonačelnik, jer je sve poslove iz njegovog domena preuzeo partijski apartčik Goran Vesić. On je isuviše sitan da bi ga se neko sećao zbog metroa. Čak i za norme onih koji danas vladaju Srbijom.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.