Kosovski ‘deal’ kao nacionalni interes

Dogovor koji je postignut Briselskim sporazumom postao je sastavni dio nacionalnog interesa, jer se mora braniti to što je Aleksandar Vučić pristao na sve ono na šta Boris Tadić nije.

(EPA)

Možda je ostalo nezapaženo, ali predsednik Srbije Aleksandar Vučić ostvario je još jednu veličanstvenu pobedu na teritoriji Kosova. Ne, nije odbranio srpski narod na severu, niti je preleteo avionom vazdušni prostor Kosova sa zvezdicom, a nije ni podelio traženo oružje Srbima koji su tražili da ih zaštiti. “Lazar”, “Miloš” i “Lazanski” su ostali uparkirani u garažama.

Vučić je, tako kažu funkcioneri Srpske liste, ostvario još jednu pobedu na lokalnim izborima na Kosovu, izborima na kojima je srpski politički subjekat učestvovao po zakonima Kosova, ne Srbije. Svaka pobeda je, naravno, Vučićeva, kao što svaki poraz nije poraz, već je isto pobeda, i to, takođe, Vučićeva. Naivni su verovali da će Srbi sa severa Kosova ovoga puta možda odlučiti da lokalne izbore na Kosovu bojkotuju, u znak protesta zbog novog upada kosovskih oružanih snaga u severni dio Mitrovice i u Zvečan.

Koliko god vlasti Kosova pokušavali da novu provokaciju pravdaju sprovođenjem zakona, valja biti potpuno otvoren i realan i reći da je primenjena nepotrebna sila, a cela akcija je mogla mnogo suptilnije da se sprovede. Pucati rafalnom paljbom, nasumično i po ljudima, te prouzrokovati jedno ranjavanje, koje je moglo da se završi fatalno, ne govori o tome da je vlast Kosova racionalna.

‘Ugroženi smo, dajte nam malo oružja…’

Ali, ‘ajde da to ostavimo po strani, da se nadamo da će se neko već naći da premijeru Kosova Albinu Kurtiju “izvuče uši“ i pozabavimo se predstavi koja je po ko zna koji put servirana građanima Srbije, koja je, takođe, mogla da eskalira u nešto mnogo gore. Srećom, radilo se o nečemu već viđenom. Predsednik hitno leti helikopterom u Rašku, a sa severa Kosova, put istog mesta, krenuše Srbi. Susreli su se u kasarni Vojske Srbije, sa sve pripremljenim kamerama i ovučenjem.

Predsednik je spreman, reče, da ostane čitavu noć, ako treba da sasluša svaki vapaj svojih podanika, iako zna da mora da ide u Kraljevo, da obiđe pripadnike Žandarmerije, koji se “zagrejavaju“ pevanjem nacionalnih pesama iz postkosovskog ciklusa novije generacije. Potpitanja su, naravno, nedozvoljena. Prvo vi sve da kažete, a onda će on da kaže šta ime. I svi govore isto – ugroženi smo, što je tačno, odbranite nas kako znate i umete, što ne može, makar im zapretite, preletite avionom, nećemo na izbore, dajte nam malo oružja…

Kada Srbi traže oružje, to ne miriše na dobro, ali odavno je svet pročitao predsednika Srbije. Sve dok je koristan za ono što je potrebno svetu, taj isti svet njegovu vlast nema potrebe preterano da komentariše, pa ni njegove rodoljubivo-patriotske poruke očajnika. Ako je neko toliko opčinjen vlašću i spreman na sve da je po svaku cenu zadrži, reći će svakome ono što taj neko želi da čuje. Srbima kaže – odbraniću vas i pobedićemo, a strancima – ne brinite ništa, izaći će na izbore.

Strancima je to sa izlaskom na izbore nešto mnogo bitno u poslednje vreme kada je reč o Srbima, uopšte. Čak je i naprednjačka ispostava na Kosovu, poznatija kao Srpska lista, odlučila da ne učestvuje na upravo završenim lokalnim izborima u deset opština gde Srbi čine većinu. I predsednik je rekao da će da ih podrži u svemu šta odluče. Ali, nekako se, eto, desilo da na istom sastanku na kojem je Srpska lista odlučila da ne izađe na te izbore odlučeno da se, ipak, na te izbore izađe.

Oduševljeni pobjedom predsjednika Vučića

Sav onaj očaj i bes, pretvoren je u novo oduševljenje zbog pobede u svih deset opština na kojima je Srpska lista učestvovala, pobedu koja je proglašena za pobedu Aleksandra Vučića. Realno, to i jeste njegova pobeda, jer je upravo on bio taj koji je presekao da se na te izbore izađe, da se ne lažemo.

Ovakva odluka ima dva rezona. Jedan je praktičan. Naprednjaci vole vlast u svakom obliku, makar ona bila i u zakonskom okviru Kosova. Draži je sav taj dil koji je postignut Briselskim sporazumom od bilo kakvog nacionalnog interesa. Taj dil je, konačno, postao sastavni deo nacionalnog interesa, jer se nekako mora braniti to što je Vučić pristao na sve ono na šta Boris Tadić nije, a tiče se ukidanja srpskih institucija na Kosovu.

O tome se u Srbiji ne govori, to je tabu tema. Bojkotovanjem lokalnih izbora, ključna Vučićeva snaga na Kosovu bi ostala bez prinadležnosti, a sve se na kraju svodi na to. Da nije tako, odavno srpski ministri ne bi sedeli u Prištini, niti bi Srbi glasali na kosovskim izborima.

Drugi rezon je politički i na njega računa Vučić. On ima preku potrebu da se pokaže kao normalan političar, za razliku od Albina Kurtija, za koga zvaničnici u Beogradu kažu da je “ludak” i “psihopata”. Upravo su ga tako više puta nazvali ministar policije, dobro znani Aleksandar Vulin, i zvezda u usponu Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo.

Albin Kurti bi volio sve i odmah, ali…

Vučić oko sebe širi oreol nekoga ko je smiren, koji neće situaciju dodatno da uznemiri, trezven i spreman za razgovor i kompromis. Za to vreme očekuje da međunarodna zajednica, čiji dobar deo uvek “potkači” da je inicijator svake krizne situacije na Kosovu, bude ta koja će utiče na vlasti Kosova da stvar legne na rudu. Realno, Kurti mu malo ide na ruku i sigurno da ostavlja utisak manje nervoznog sagovornika od premijera Kosova.

Srbija vojno ne može da pomogne Srbima na Kosovu, a to je u minuloj predstavi traženo. Toga je svestan Vučić i dokle god je tako do ozbiljnijeg sukoba na Kosovu ne bi trebalo da dođe. Da li će i vlasti Kosova biti svesni toga da nasiljem neće dobiti ništa ostaje da se vidi. Kurti bi verovatno voleo sve i odmah, ali to u politici tako ne ide. Verovatno je verovao da će upadom na sever Kosova uspeti da se dodatno bustuje za lokalne izbore, ali po svoj prilici, u tome nije baš skroz uspeo.

U toj velikoj igri o običnom narodu slabo ko da i misli, a upravo bi to trebalo da rade svi, uključujući međunarodnu zajednicu, kojoj bi ljudski život, ma čiji bio, konačno trebalo da postane prioritet.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO