Kapetan Dragan i Levijatan: Ritam nasilnog patriotizma

Veze režimske nevladine organizacije i Dragana Vasiljkovića organske su i predstavljaju kontinuitet hegemonističkih težnji, odbranu zločinaca i podsticanje verbalnog i fizičkog nasilja prema drugačijima.

Veze Levijatana i Dragana Vasiljkovića organske su i predstavljaju kontinuitet hegemonističkih težnji, odbranu zločinaca i podsticanje verbalnog i fizičkog nasilja prema drugačijima, piše autor (Pixsell)

U dva navrata za relativno kratko vreme pripadnici militantne neonacističke skupine Levijatan skrenuli su pažnju na sebe, uprkos svakodnevnim bombardovanjem javnosti aferama i rapidnim povećanjem broja umrlih i zaraženih od korone. Najpre su uoči godišnjice prevrata i obaranja Slobodana Miloševića (5. oktobar) asistirali ratnom zločincu Draganu Vasiljkoviću, poznatijem kao Kapetan Dragan, u prikupljanju potpisa za pomilovanje Zvezdana Jovanovića, ubice srbijanskog premijera Zorana Đinđića, a potom je njihov zapovednik Pavle Bihali protresao društvene mreže Twitter objavom i objašnjenjem da su njegovi momci hteli da budu sa Srbima na Kosovu u vreme eskalacije napetosti na graničnim prelazima, ali da su prinuđeni da ostanu u Srbiji zbog toga što nisu imali PCR testove. A poznato je da Levijatan, uz sve ostalo, učestvuje i u nasilnoj antivakserskoj kampanji.

“Na sever pokrajine Kosovo i Metohija se može preći samo peške”, požalio se pratiocima razočarani zapovednik Levijatana Pavle Bihali.

“Sve je i dalje blokirano. I jedno upozorenje za ljude koji će se osmeliti i skinuti svoje tange i krenuti dole jeste da na prelazu Brnjak, mi smo vraćeni, traženi su PCR testovi. Dakle, bez toga nema šanse ni da priđete”, razuman je bio Bihali. Izazivajući nevericu do gušenja od smeha.

“Druga grupa momaka mi je ostala na srpskoj strani. I Srbi prave problem. Ne shvataju da mi nismo huligani i nećemo praviti incidente, prosto u slučaju ‘bilo čega’ želimo biti uz svoj narod. Dakle, jedna grupa je prošla, drugoj prave problem. Šiptarska strana je uplašena i pitoma”, opisaće svoje slavno komandovanje.

Prvi pomenuti angažman Levijatana i Vasiljkovića očita je slika današnje Srbije po meri režima, kombinacija ruganja demokratskim i civilizacijskim vrednostima, afirmacija hegemonističkih težnji u čijoj je realizaciji učestvovao balvan-instruktor ratovanja, te snažna, latentna pretnja građanima razuzdanim paraformacijama spremnim na uterivanje poslušnosti. Priznanje, pak, Bihalija (12. oktobar) da su u istetovirane patriote obrijanih glava pošle u pomoć braći na Kosovu (20. septembra) izazvalo je lavinu podsmešljivih komentara; u frejmove iz filma Boj na Kosovu umontirane su poruke kneza Lazara svojim oklopnicima da obavezno provere imaju li sa sobom testove. Najkreativniji je bio tviteraš koji je ispod slike Uroša Predića Kosovka devojka umontirao “objašnjenje” da devojka na slici uzima bris iz grla ranjenog ratnika.

Možda je najbolje objašnjenje ove tragikomedije u rečenici Mirka Kovača iz eseja objavljenog u Feralu: “Trebalo je proći desetljeće da mit o Srbima koji znaju ratovati padne u go…!”

Moć suicidne demokratije

Vezu Levijatana i režima odavno nije teško razaznati, a odnos prema petooktobarskim promenama tek je jedan od vidova ovog sadejstva.

“Petooktobarski puč je Srbiji doneo jedan nenarodni i antisrpski režim koji je sproveo pljačkaške privatizacije i isterao hiljade radnika na ulice“, poručio je povodom godišnjice obaranja Miloševića ministar policije i bivši ministar vojni Aleksandar Vulin, preko svog Pokreta socijalista.

Nekadašnji, pak, prvi saradnik Pavla Bihalija i jedini pripadnik Levijatana koji je dopao robije Boris Knežević (učešće u prebijanju građanina koji je na društvenim mrežama vređao Bihalija) kazaće u intervjuu dnevniku Nove: “Bihali se ranije hvalio dobrim odnosom sa Nebojšom Stefanovićem, sada Vulinom i celom Upravom kriminalističke policije.”

Sam Bihali kazaće za Radio Slobodnu Evropu da je Levijatan “organizacija sa nacionalističkim stavovima”, te da je njen cilj “zaštita slabijih”. U šta svakako ne spadaju pretnje upućene Romima na sajtu, zbog kojih je 2018. hapšen i ispitivan, kao ni to što je aktivista Levijatana Filip R. maja 2020. uleteo kolima u migrantski centar u Obrenovcu, a potom u prenosu na društvenim mrežama izgovarao rasističke uvrede.

Levijatan se, inače, nekažnjeno hvališe time što, navodno, pripadnici ovog pokreta noću patroliraju Beogradom, tražeći migrante sa Bliskog istoka i iz Afrike koji su napustili prihvatne centre, ne bi li im zabranili kretanje van njih. Opozicioni Pokret slobodnih građana u junu je Republičkom javnom tužilaštvu predao inicijativu za zabranu Levijatana, ali dosad nije bilo reakcije ovog državnog organa.

Od osnivanja (2015. godine) Levijatan je produžena ruka srbijanskog režima u negiranju ratnih zločina, iako u statutu ove organizacije nije registrovan takav cilj.

U slavu zlikovaca

Naprotiv, ciljevi Levijatana su, po slovu statuta, “edukacija građana, posebno dece i mladih, o značaju sadržine kako prava čoveka tako i prava na život drugih živih bića, razvijanje svesti i stvaranje efikasne državne organizacije i aparata koji će biti sublimacija svih dobrih iskustava u oblasti zaštite od nasilja prema deci, ženama i životinja, te formiranje kritičkog mišljenja i javnog zalaganja za promenu svesti i navika u pogledu postupanja prema ugroženim, bolesnim i slabijim pripadnicima zajednice” (Agencija za privredne registre; gramatika i pravopis Levijatana).

Na terenu, odnosno beogradskim ulicama, nasilno su, bacanjem kamenja, flaša, dimnih kutija, ometale skupove mirovnih grupa povodom godišnjica srebreničkog genocida, pogotovu Žena u crnom, uzvikujući uglavnom slogan “Nož, žica, Srebrenica” (jul ove godine), te skandirajući u čast realizatora genocida Ratka Mladića.

Veze Levijatana i Dragana Vasiljkovića organske su i predstavljaju kontinuitet hegemonističkih težnji, odbranu zločinaca i podsticanje verbalnog i fizičkog nasilja prema drugačijima. Vasiljković je svakako jedna od personifikacija novijeg srbijanskog tumačenja bliske istorije, odnosno mazohističkog uživanja u slavljenju sumanuto započetih, zločinački vođenih i nesporno izgubljenih ratova. Jedan od miliona dokaza činjenice da je nacionalizam neuništiv, odnosno da će dnevna produkcija kartografskih kreacija u snovima i kafanskim tiradama rasti srazmerno broju mrtvih sa svih zaraćenih strana i da će u usijanim glavama uvek zujati mašine “naših” moćnih lovaca, kao onomad na granici sa mitološkim, neprežaljenim toponimom. Levijatan se, pak, izborio za vodeće mesto među režimskim nevladinim organizacima i predstavlja ozbiljno regrutovanu pretorijansku gardu, spremnu da rasturi svaki ozbiljniji opozicioni skup. Njegovi pripadnici puni su respekta prema legendama kakva je ratni zločinac Vasiljković, jednako kao i prema onima koji izdržavaju doživotne zatvorske kazne.

Vasiljković s razlogom doživljava drugu mladost, ukazujući na to da je i dalje potencijalni srbijanski izvozni brend, kao s početka devedesetih godina prošlog veka, kada je u Kninu i okolini podučavao ratovanju krajiške odmetnike. Mitski junak priča i stripova, poput krajiškog voza koji može “mimo šina”, Dragan je Vasiljković ostvario poštovanje, ljubav i robiju; opevan je u pesmi narodnjačke legende u Srba, Bore Drljače: “Svi smo čuli ovih dana / Za Dragana, kapetana / Stigao je iz daleka / Sudbina ga baci neka / Borio se kod Obrovca / Kod Plitvica i Benkovca”, a ti će se toponimi vojevanja naći u optužnici protiv njega. Presudom Županijskog suda u Splitu osuđen je za zlostavljanje zatvorenika u Kninu i napad na policijsku stanicu u Glini. Važniji od toga – a to Vasiljković nije krio u brojnim televizijskim nastupima – jeste dokaz da je pobuna krajiških Srba bila državni posao Srbije.

Srpska napredna stranka i režimski sateliti otkrivaju, ne po prvi put, jedan od predizbornih aduta, ovdašnji pojavni oblik uzurpacije fizičke prinude. Realizatorima se neće tražiti PCR test.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO