Ljekari u Srbiji kao glineni golubovi

Svako novo jutro Srbiju dočekaju tužne vesti o novo-preminulim lekarima zbog korona virusa. Iz nekog razloga, broje se smrti lekara, ali ne i ostalog medicinskog osoblja, medicinskih sestara i tehničkog osoblja, što predstavlja nepravdu prema ovom delu zdravstvenog sektora. Cifre sa kojima se Srbija suočava su svakako nezanemarljive.

Poražavajuća je činjenica da je u Srbiji toliko lekara preminulo. Više od sedamdeset doktora je izgubilo borbu sa korona virusom. Kada pogledate situaciju u okruženju prosto ne verujete u ono što se dešava. U Sloveniji nije preminuo nijedan lekar, dok je u Hrvatskoj zabeležen jedan smrtni slučaj. O čemu se radi?

Vrhovni vlasnik srpskih zvaničnih misli, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ovaj detalji je opravdao činjenicom da je to dokaz da se veliki broj ljudi leči u zdravstvenim ustanovama, što, prema njegovim rečima nije slučaj sa ostalim državama u okruženju. Neko ko ne obraća pažnju da situaciju u okruženju, posle ovakvih predsednikovih reči mogao bi da pomisli da se pacijenti u Sloveniji i Hrvatskoj leče u šumama, na ulici ili ko zna gde, kao i da njih ne leče lekari, već neki vračevi, poglavice…

Koliko kolega treba da umre?

Još je gora reakcija kolega lekara. Za državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja Mirsada Đerleka i gradonačelnika Beograda dr Zorana Radojičića, broj od 70 i nešto preminulih lekara je tek – nekoliko kolega. Koliko još lekara treba da umre da bi taj broj prestao da bude „nekoliko“, verovatno ne znaju ni oni. Čekaju da im centrala stranke javi. A, najgori od svih je dr Predrag Kon koji je izjavio da su se lekari zaražavali na pauzama za kafu!? Ponekad se čovek zapita da li svi oni imaju dušu, da li su ljudi, šta li su.

Umesto da uzmu u zaštitu svoju profesiju, svoje kolege, oni su ih poput glinenih goluba prepustili jednoj partiji da ih žrtvuje i da „njih nekoliko na pauzi za kafu“ ne mogu da pokvare njihovu umisao da je Srbija najbolja u svemu i svačemu. Bruka i sramota.

Činjenica da je u Srbiji upadljivo veliki broj zdravstvenih radnika izgubio život od korona virusa može da ima uporište samo u dva segmenta. Prvi je organizacija zdravstvenog sistema tokom trajanja epidemije, a drugi je slaba zaštita zdravstvenih radnika. Lekari su ti koji su sami više puta ponovili da zdravstveni sistem Srbije ne postoji i da je pukao. To nisu rekli političari i novinari. Radi se o rečima zdravstvenih radnika koji se nalaze na prvoj liniji borbe protiv ovog virusa za koje su neke njihove kolege govorile da je najsmešniji virus u istoriji čovečanstva.

Srbija može da busa u prsa da je prema statističkim podacima među najboljim državama u regionu i u Evropi. Ali, to je statistika. Naravno da će Vučić uvek da koristi one brojeve koji mu idu na ruku, ali ne i one druge. I još nešto, jako bitno. U zvanične brojeve koji se saopštavaju svakodnevno, retko ko više veruje posle čitavog niza gafova Kriznog štaba koji uz Vladu i predsednika Srbije rukovodi krizom. Niti se veruje broju testiranih, niti broju zaraženih, niti broju preminulih. Vlasti u Beogradu su koronu doživeli kao borbu brojeva i tako se ponašaju. Najbolji smo u ovome, najbolji smo u onome, a što nam lekari odlaze u talasu, ćuti i ne pitaj.

Vlast prebacuje krivicu

Na početku epidemije u Srbiji, bilo je problema sa zaštitnom opremom i tu ne može da bude reči koliko god se državni vrh trudio da demantuje te navode. Sve je nedostajalo, a vlast je krivila novinare i medije da šire paniku? Uvek će vlast, poput ove u Srbiji, krivicu prebacivati na nekoga drugog. Samo ona neće biti kriva. A, velika je istina da zdravstvenim sistem u Srbiji još daje znake života samo zahvaljujući svim tim lekarima i medicinskom osoblju u crvenoj zoni kojima je jedino u glavi Hipokratova zakletva. Tačno je sve ono što je profesor dr Zoran Radovanović govorio tokom marta i aprila. Srbija je morala da ide u izolaciju, jer njen zdravstveni sistem nije bio ni na koji način spreman da se suprotstavi koroni. Ali, prvom prilikom kada više nisu smeli da zatvaruju građane, što zbog ekonomije, a što zbog urođenog straha ove vlasti od demonstracija, više se nije razmišljalo o zaštiti preopterećenosti zdravstvenog sistema novim merama zabrane. Prvi problemi su zabeleženi tokom leta kada je Srbija jedna od retkih evropskih država prolazila kroz drugi talas epidemije.

Kulminacija je zabeležena poslednjih meseci prošle godine. Broj hospitalizovanih se, prema zvaničnim podacima kretao oko deset hiljada. Problem je što sem kapaciteta, ljude nije imao ko ni da leči. Odavno je Srbija u deficitu sa lekarima i medicinskim sestrama. Godina je država terala inat sa svojim građanima i zabranjivala prijem u radni odnos medicinara. Navodno zbog uštede u javnom sektoru. Primali su samo političke podobne. Oni drugi su odlazili trbuhom za kruhom širom sveta. I takva situacija je trajala godina. Lekari i sestre su premoreni, bez odmora, a o psihičkom stanju niko ni ne razmišlja. Srpsko medicinsko osoblje je svakodnevno suočeno sa mnoštvom smrti i teško je raditi, naročito kada im kolege odlaze.

Medicinsko osoblje prepušteno samo sebi

Ne vrede na kraju ni poruke poznatih lekara koji ispraćaju svoje preminule kolege sa parolama – oprosti i izvini. Gotovo je. Mnogi su otišli, a pitanje je koliko će tek njih da ode. Jednostavno, ne postoji jedinstveni sistem. Pacijenti zbog nakaradnog sistema satima čekaju na preglede u kovid ambulantama. Kada se već funkcioneri hvale da toliko mnogo testiraju, zašto odmah ne testiraju nego maltretiraju pacijente satima i satima bespotrebnim protokolima. I on da se sav bez običnog sveta izruči nad belim mantilima. Kada za rukovodioce godina postavljaju partijski pogodne lekare koji u svojim kabinetima drže slike predsednika države i ministara zdravlja koji su ih tu i postavili i to u v.d. status, kako možete da očekujete da stvore efikasnu organizaciju.

Nestvarno je delovala priča srpskih lekara da dobiju po jednu običnu hirušku masku za osmočasovnu smenu. Jeste da su na prvoj liniji borbe i da država treba da im obezbedi sva potrebna zaštitna sredstva, lekari u Srbiji, na žalost, moraju da i sami povedu računa o zaštiti na isti način na koji to rade svi ostali građani Srbije. Moraju samo da obezbede kvalitetnije maske, a ne da zavise od milosti ministra zdravlja, Kriznog štaba ili nekog drugog.

Nemoguće je da ovoliko lekara umre od COVID-a 19, a da sistem funkcioniše. Nešto je definitivno mnogo trulo i o tome će tek biti reči. Velika cena je plaćena. Postoji strah da će cena biti još veća. Ništa se u Srbiji nije promenilo niti će, a poverenje u zvaničnike gotovo da i ne postoji. U takvoj atmosferi, medicinsko osoblje je prepušteno samo sebi. Boreći se za naše živote, sve više gube svoje.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.