Kad 92 tenka JNA opkole vojvođansko selo

Zbog odbijanja poziva za mobilizaciju, selo je opkolila JNA sa 92 tenka čije su cijevi bile okrenute prema Trešnjevcu (EPA)
Zbog odbijanja poziva za mobilizaciju, selo je opkolila JNA sa 92 tenka čije su cijevi bile okrenute prema Trešnjevcu (EPA)

U bogatoj istoriji srpskog antiratnog pokreta posebno poglavlje pripada Duhovnoj republici “Zicer” koja je osnovana u vojvođanskom selu Trešnjevac kod Kanjiže.

Pre 28 godina, početkom maja 1992. godine, u selo je stiglo nekoliko stotina vojnih poziva, a polovina vojno sposobnih muškaraca iz Trešnjevca bila je određena da posluži kao topovsko meso u Miloševićevom ratu u Hrvatskoj. Međutim, hrabre meštanke i meštani Trešnjevca nisu dozvolili da mobilizacija prođe tako lako.

Antiratni otpor počeo je u lokalnom Domu zdravlja. Sedam žena koje su tu radile odlučile su da nešto preduzmu. Bile su to Klara Balint, Veronika Gazdag, Eržebet Kanjo, Laura Kavai, Ildiko Bata (rođena Mesaroš), Ester Pekla i Gizela Teslić. One su čvrsto rešile da ne dozvole da njihovi muževi, očevi i sinovi završe u besmislenom ratu. Pozvale su u pomoć Lajoša Balu, direktora škole i poslanika Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, pa su zajedno organizovali seoski skup.

Antiratni protest

Desetog maja održan je miran antiratni protest kod škole na kojem se okupilo 700-ak meštana. Na skupu su govorili Lajoš Bala, Klara Balint, Eva Miler, Nenad Čanak, Andraš Agošton, Bela Čorba i Zoltan Varga. Tom prilikom pročitani su zahtevi građanki i građana:

1. Zahtevamo da se povuče naredba za mobilizaciju!

2. Zahtevamo da se vrate oni koji su već na frontu!

3. Zahtevamo da nekažnjeno mogu da se vrate oni koji su pobegli u inostranstvo!

4. Neka se osnuje Mirovna liga opštine Kanjiža!

Dok su meštani protestovali protiv ratne politike srpskog režima, ni režim nije sedeo skrštenih ruku. Selo je opkolila JNA sa 92 tenka čije su cevi bile okrenute prema Trešnjevcu. Vojnici su imali oružje sa bojevom municijom i čekali su naređenje da se puca. Ako dođe do bilo kakvih nereda, vojnici su imali naređenje da upotrebe oružje i ospu paljbu na nenaoružane civile. Opsada Trešnjevca je trajala, ali građani nisu poklekli u svom protestu.

Vojni obveznici i organizatorke skupa su odlučili da se presele u piceriju “Zicer” i da tamo ostanu do daljnjeg. Odmah su formirali krizni štab u kojem su bili Vilmoš Almaši, Klara Balint, Sreten Hanđa, Maria Lukači, Ildiko Bata, Peter Šarkanj i Lukač Sabo. Ostali su tamo mesec i po dana, nisu uopšte odlazili kućama ili tek na kratko, praktično su živeli u piceriji.

Spavali su na sunđerima koje su dobili od vrtića, na stolovima za bilijar i stoni tenis, Maria Lukači kuvala je za 150 ljudi, a svi zajedno su se bacili na pisanje saopštenja koja su slali medijima, umetnicima i raznim organizacijama, na sakupljanje informacija o mobilizacijama u susednim opštinama, na otpor državnoj ratnoj politici. Time su se bavili preko dana, a uveče su organizovali koncerte, književne promocije, političke tribine, okrugle stolove i druge manifestacije na kojima su učestvovali brojni gosti iz raznih delova zemlje.

U međuvremenu su narodni poslanici Šandor Pal, Ferenc Čubela i Andraš Agošton uspeli da okončaju pregovore sa režimom i da izdejstvuju povlačenje tenkova sa položaja oko Trešnjevca.

Duhovna republika ‘Zicer’

U piceriji su razvijene raznolike antiratne i kulturne delatnosti, a onda je formirana i Duhovna republika “Zicer”. Kako kaže Lajoš Bala, nije ih zanimala teritorijalna pripadnost ili integritet, već su samo želeli da se duhovno povežu sa istomišljenicima. Napisali su Ustav Duhovne republike “Zicer”, nacrtali grb i Ravelov “Bolero” proglasili za himnu. Za prvog predsednika Duhovne republike izabran je Vilmoš Almaši, čovek koji je odbio da ode na ratište.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Osnovni postulat ove virtuelne, ali slobodne republike glasio je: Svaki čovek ima pravo na svoje mišljenje i čoveka niko ne sme ograničavati.

U vreme kada su na sve strane nicale razne SAO [srpske autonomne oblasti], kada je velikosrpski nacionalizam harao po okolnim zemljama, otimajući teritorije, uništavajući ljudske živote kao da ništa ne vrede, grabeći i pljačkajući sve pred sobom – grupa ljudi iz jednog vojvođanskog sela osnovala je republiku koja je bila sušta suprotnost paradržavnim tvorevinama koje su Miloševićeve sluge stvarale u to vreme. Za razliku od zločinačkih i genocidnih Miloševićevih tvorevina, Duhovna republika “Zicer” zasnivala se na pravim ljudskim vrednostima, na neprikosnovenoj slobodi svakog pojedinca. I na miru među ljudima.

Duhovna republika “Zicer” izazvala je pažnju zapadnih medija, mnogi su izveštavali o neprekidnom antiratnom protestu u Trešnjevcu, u selo su redovno dolazili Vesna Pešić, Nataša Kandić, Tibor Varadi, Laslo Vegel, muzičar iz Mađarske Tamaš Heveši i mnogi drugi. Imali su i podršku od Žena u crnom. Tu su nastupale pozorišne trupe, muzičari, pisci, političari, novinari – svi oni koji su se protivili ubilačkoj politici Slobodana Miloševića i njegovih poslušnika.

Trešnjevčanima su se pridružili i dezerteri iz obližnjih sela, Temerina, Ade, Stare Moravice, Malog Iđoša. Duhovna republika “Zicer” postala je okupljalište onih kojima je mir bio na srcu, svih ljudi dobre volje koji nisu podlegli bezočnoj propagandi ratnohuškačkih medija i kvazi-intelektualaca.

Knjige, filmovi, naučni radovi

Duhovna republika “Zicer” trajala je tri meseca, a poslednja manifestacija održana je 20. avgusta. Zahteve koji su istaknuti još na početku velike mirovne akcije država nije ispunila, niko od državnih organa nije hteo s Trešnjevčanima ni da razgovara, ali Duhovna republika nije osnovana uzalud. Od dana kad su ustali protiv ratne politike, niko iz Trešnjevca nije prisilno mobilisan, nijedan Trešnjevčanin nije poginuo u agresiji Srbije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Hrabri Trešnjevčani su trpeli i posledice dizanja glasa protiv ratnog ludila. Predsednika Duhovne republike “Zicer” Vilmoša Almašija vojni sud je osudio na četiri meseca zatvora zbog dezerterstva, kaznu je odslužio u Subotici. Muž lekarke Veronike Gazdag bio je vojni kurir i odbio je da svojim komšijama uruči pozive za mobilizaciju. Zato je dobio poziv na mobilizaciju, ali je odbio da ide u rat, nije hteo da uzme oružje u ruke i da ugrozi nečiji život. Za taj “zločin” osuđen je na tri meseca zatvorske kazne.

O Duhovnoj republici “Zicer” Žene u crnom objavile su knjigu Trešnjevac – sećanje na antiratni otpor, pamćenje kao građanska odgovornost na srpskom i mađarskom jeziku. Deo filma Nisu ćutali koji govori o antiratnom pokretu u Vojvodini posvećen je hrabrim Trešnjevčanima. Autori filma su Branislava Opranović, Darko Šper, Maja Leđenac i Norbert Šinković. O istoj temi Kristina Rácz sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju objavila je naučni rad “Žene u kriznom štabu: Slučaj Duhovne republike Zicer”.

Heroji mira

Uprkos svemu tome, šira javnost u Srbiji ne zna previše o podvigu Trešnjevčana, jer vladajuća klika čini sve da herojske činove antiratnog otpora gurne u zaborav. Što je i logično, budući da su na vlasti aktivni sudionici ratnog ludila, koji su na krvi i pepelu napravili političke karijere. Pritom je zločinačka ideologija koja je dovela do rata svih ovih decenija i dalje dominantna u srpskom društvu koje se nikad nije suočilo sa sopstvenim zlom.

Mnogo će još vode proteći Tisom pre nego što ova nesrećna država zvanično prizna ko su bili žitelji Duhovne republike “Zicer” – pravi heroji mira.

Kada u ovoj naopakoj zemlji stvari budu postavljene na svoje mesto, biće podignut spomenik dezerterima, ratni zločinci će biti proglašeni srpskom sramotom, a antiratni pokreti svetlom u tami mračnog i krvavog Miloševićevog doba. U toj, pravoj, nekrivotvorenoj istoriji Srbije novijeg doba, antiratna akcija Trešnjevčana zauzimaće krupno mesto.

Možda je Duhovna republika “Zicer” ukinuta, ali ima mnogo nas koji bismo rado aplicirali za njeno državljanstvo. Što se mene tiče, čak i takva, fiktivna i izbrisana, ona je stvarnija od naprednjačke i nacionalističke Srbije.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO