Svijetu je potrebna mama

Mama se vratila. To niko nije očekivao. Ali, čini se da su mnogi u medijskom svetu to spremno dočekali. Kako u Nemačkoj, tako i širom sveta. I glorifikovanje mame je moglo da počne. Naprasno, ona više nije bila politička “šepava patka”. Naprasno, utihnuli su pozivi da se povuče pre kraja mandata. Naprasno, više niko od njenih demohrišćana ne očekuje da ona prepusti kancelarsku fotelju ove godine.

Iako su mnogi lideri širom Evrope u okviru korona krize uvećali svoju popularnost i podršku, sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel se dogodilo nešto ipak za nijansu više. To što je po pitanju broja preminulih od Covida-19 na milion stanovnika Nemačka višestruko bolje prošla u odnosu na Italiju, Španija, Francusku, Veliku Britaniju ili Belgiju donelo je nemačkoj vladi na unutrašnjem planu rekordnu popularnost. Pa tako čak 90 odsto anketiranih Nemaca smatra da savezna vlada dobro radi svoj posao, dok isto za kancelarku Merkel kaže 83 odsto ispitanih. I Hrišćansko demokratska unija je profitirala, pa joj je popularnost oko 40 odsto, što se činilo nezamislivo pre samo tri meseca.

Isti oni mediji koji su u februaru spekulisali i priželjkivali da se Merkel sredinom ove godine penzioniše najednom sada je ponovo nazivaju “kriznom kancelarkom”. Ponovo im je ona Mutti (mama) nacije, a pojedini joj čak ne bi zamerili kada bi se sasvim neočekivano predomislilila i ipak se sledeće godine kandidovala za peti kancelarski mandat. Mada je malo verovatno da će se to dogoditi, pohvale na njen račun dolaze čak i od političkih protivnika. Pa čak i iz Levice, partije koju Merkel i danas smatra naslednicom nekadašnje istočnonemačke komunističke partije te, samim tim, neprihvatljivom za saradnju. Uprkos tome, levičarski premijer pokrajine Tiringija Bodo Ramelow hvali Merkel kao “kriznu menadžerku i komunikatorku”.

Smireno uvjeravanje i razboriti realizam

Da je to oduševljenje ponelo i njene koalicione partnere iz redova Socijaldemokratske partije Nemačke najbolje svedoči ministar rada Hubertus Heil, koji je za Sueddeutsche Zeitung dao takozvani intervju bez reči, u kojem sagovornik na pitanja odgovara određenom fotografijom. Na pitanje da li bi u ovim vremenima zemlju neko drugi vodio bolje od Merkel, ovaj socijaldemokrata je “odgovorio” tako što je fotografisan kako drži i prstom pokazuje beli papir na kojem su precrtana imena Donalda Trumpa, Borisa Johnsona i Jaira Bolsonara, a zaokruženo ime Merkel uz uzvičnik. Iako niko ne spori da je, po pitanju epidemije, ona bolje komunicirala od lidera SAD-a, Velike Britanije i Brazila, ovakav Heilov odgovor navodi na zaključak da izgleda Merkel ne samo da uspeva da sebi i svojoj CDU pripiše sve zasluge rada nemačke vlade, već se ni funkcioneri i ministri SPD-a ne smatraju zaslužnim za vođenje zemlje u teškim vremenima.

To što je Merkel bila naučnica pre ulaska u politiku poslužilo je, pre svega, međunarodnim medijima za osnovu objašnjena nemačkog trenutnog uspeha u borbi protiv korone. Ali, verovatno presudan trenutak za glorifikovanje toga što u vreme pandemije jednu zemlju vodi nekadašnja naučnica bila je jedna konferencija za medije, u kojoj je ona uspela na veoma jednostavan način da objasni zašto je značajno znati faktor reprodukcije virusa, to jest šta će se dogoditi sa nemačkim zdravstvenim sistemom ukoliko taj faktor raste. To njeno analitičko, a jednostavno objašnjenje izazvalo je ekstrazu među novinarima međunarodnih medija. Uticajni New York Times, koji ju je svojevremeno nazvao “liderkom slobodnog sveta”, sada tajnu uspeha nemačkog odgovora na koronu vidi u “kancelarkinoj mešavini smirenog uveravanja i razboritog realizma”.

Za uticajne argetinske medije ona je “sjajan vođa”, afrički joj čestitaju, za izraelske je “jedna od najjačih liderki sveta”, a za australijske je presudno to što ona razume matematičko modeliranje i ima poverenje u nauku. Možda najdalje je otišao američki Atlantic, koji, uz fotografiju kancelarke u belom mantilu za mikroskopom, nju glorifikuje rečima da se “isplati kancelarkina rigoroznost u prikupljanju informacija, iskrenost u iznošenju onoga što još nije poznato i njena smirenost”. I zaista, neupućeni čitalac bi pomislio da Angela Merkel, u najmanju ruku, pola dana provede u laboratoriji, a pola dana u nemačkoj vladi. Ali, istina je, zapravo, da je kancelarka iz kvantne hemije, koju je doktorirala, izašla pre tačno 30 godina, u vreme ujedinjenja dve Nemačke.

Bundesliga ne smije da trpi

U prilog tome da to što je Merkel bila naučnica nije presudno u nemačkoj reakciji na širenje novog korona virusa možda najbolje govori činjenica da Nemačka nije uopšte rano reagovala merama za sprečavanje širenje pandemije, iako je imala sve uslove za to. To možda ne izgleda tako iz sadašnje perspektive, kada je Nemačka u odnosu na ostatak Zapadne Evrope najbolje prošla po pitanju broja umrlih i zauzetosti bolničkih kreveta. Ali, ovaj razvoj događaja je dobrim delom posledica sticaja srećnih okolnosti u kojima se našao nemački zdravstveni sistem, a ne naučnički precizne procene kancelarke. To možda ne izgleda tako nekome van Nemačke, ali onima koji pomno prate prilike ovde, u Nemačkoj, neminovno na ovu temu padaju u oči nekoliko činjenica.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Prva je Merkelino kasno preuzimanje da rukovodi krizom. Čak i ako zanemarimo to da su u Nemačkoj prvi slučajevi zaraze registrovani krajem januara, čije dublje širenje je uspešno lokalizovano, krajem februara je već bilo jasno da se Nemačkom širi novi korona virus. Ali, od kancelarke ni traga. Ona se povodom virusa nije pojavljivala u javnosti bezmalo do sredine marta, već se o tome oglašavao nemački ministar zdravlja Jens Spahn. Dovoljno je pogledati novinsku arhivu pa primetiti da je 7. marta komentator uticajnog dnevnog lista Frankfurter Allgemeine Zeitunga Mark Simons bukvalno pozivao Merkel da preuzme rukovođenje ovom krizom. Ali, ni to nije upalilo, iako je Nemačka tada ima registrovano 800 inficiranih, dok je u Italiji, i to dominantno na severu Italije, gde su mnogi Nemci bili na skijanju, registrovano oko 6.000 inficiranih, od kojih je 233 već preminulo.

Druga činjenica je ta da je Nemačka kasno uvela bilo kakve antikorona mere u odnosu na, primera radi, susednu Austriju. Tog dana, kada je komentator Frankfurter Allgemeine Zeitunga pozivao kancelarku i vrh države da reaguju, malo ko od političara je govorio o merama predostrožnosti. Ne samo Merkel, već vladajući političari na ostalim  nivoima u Nemačkoj su govorili da je “najvažnije da se održi normalnost” te da “drastične mere nisu proporcionalne problemu”, kao i da svi trebalo da peru svoje ruke. Koliko su tog 7. marta nemačke vlasti insistirale na normalnom životu dokazuje da je tog dana u Berlinu pred punim stadionom odigrana fudbalska utakmica Herta BSC – Werder Bremen. Smatralo se da Bundesliga ne sme da trpi.

To nisu uspijevali Schroeder i Kohl

Treća činjenica je da je još pred kraj februara virusolog Christian Drosten, koji savetuje nemačku vladu, rekao da ćemo narednih dana videti da “novi slučajevi i male grupe slučajeva iskaču kao pečurke” te da će Nemačka biti jedna od zemalja sa najviše slučajeva u Evropi, “jer naša populacija vrlo rado putuje”. Ali, ni to nije podstaklo javnu reakciju kancelarke. Ministar zdravlja Spahn i ministar unutrašnjih poslova Horst Seehofer formirali su krizni štab, ali od Merkel i dalje ni traga ni glasa. Zvono za uzbunu je u Kancelarijatu zazvonilo tek kada je 8. marta italijanske Vlada stavila bogati sever svoje zemlje u karantin, a broj preminulih od Covida-19 dnevno bio po nekoliko stotina. I u tom trenutku Nemačka je imala bar dve nedelje prednosti u odnosu na Italiju, ali opet nije reagovala brzo uz konkretne mere. Prvo su usledile preporuke o otkazivanju velikih skupova, pa sredinom meseca zatvaranje škola i vrtića, a na zabranu kontakata se čekalo sve do druge polovine meseca.

Četvrta činjenica je u mnogome razlog za ovakvo reagovanje Nemačke, a to je nemački regionalizam, koji u oblasti sprečavanja epidemija daje veću moć premijerima 16 nemačkih pokrajina nego onome ko sedi u fotelji saveznog kancelara. Ovo daje Merkel, s jedne strane, opravdanje zašto nije mogla bolje da reaguje, a, sa druge strane, dokaz da ona nije najzaslužnija za nemački odgovor na koronu. “Tajna” nemačkog uspeha protiv korone leži u tome što je postojao višak zdravstvenih kapaciteta, što je epidemijski talas došao bar dve sedmice posle zastrašujućih prizora iz italijanskih bonica, kao i što se borba vodila na lokalnom nivo bez previše politizacije, ali uz insistiranje da se poštuju preporuke stručnjaka. Doduše, bilo je i u Nemačkoj politizacije, ali u početku se ona odnosila, pre svega, na to što je svaki lokalni “šerif”, zarad svog političkog opstanka, nastojao da brzo primeni rešenje koje odgovara lokalnim potrebama i razmerama epidemije u tom gradu, okrugu ili pokrajini.

Istini za volju, postoje i zasluge Angele Merkel. Svojim diplomatskim veštinama, vežbanim na samitima Evropske unije, ona je delimično uspela da usaglasi ambicije i interese premijera 16 nemačkih pokrajina, što u kriznim situacijama nekad nije uspevalo njenim prethodnicima Gerhardu Schroederu i Helmutu Kohlu. Premda ona nije uspela da poništi međusobnu borbu premijera, kancelarkin smiren stil i davanje ličnog primera odlaskom u kućnu izolaciju, zbog kontakta sa inficiranim lekarom, doprineli su da se Nemci osećaju sigurnijim i da u najvećem broju poštuju uvedene mere. Emotivno izrečene poruke u njenom prvom vanrednom TV obraćanju naciji učinile su je ponovo mamom nacije. Usred panedmije virusa, o kojem se više ne zna nego što se zna, Nemcima je naprosto bila potrebna mama, da ih majčinskim autoritetom uveri kako će sve biti dobro, ali da moraju da budu dobri.

Majčinski, ali bez maske

I preuzimanjem te majčinske uloge Merkel je time dobrom delom nacije skinula teret sa leđa. Jer, koliko god to nepopularno zvuči, većina ljudi, zapravo, ne voli da bilo šta važno zavisi od njihove odgovornosti i volje. Neuporedivo je lakše kada odgovornosti preuzima neko drugi. Ali, to ne znači da ljudi na rečima ne žele da se prave da vole da sve zavisi od njihove volje. Zbog toga im ovaj majčinski pristup odgovora, jer imaju osećaj da im niko nije nešto nametnuo, već da neko brine o njima i preuzima odgovornost. Ali, nije to samo nemački fenomen. Iz reakcije međunarodnih medija i glorifikovanja nemačke kancelarke može se nazreti da je celom svetu potrebna mama. Da ceo svet vapi za nekim pragmatičnim, trezvenim, nesujetnim, a pritom emotivnim glasom razuma. Mamom, koja će nas uveriti da nema potrebe da se plašimo, da ona brine o nama, kao i da će sve biti u redu ako budemo dobri i odgovorni.

Svet se očigledno zamorio tih mačo muškaraca, koji figuru oca nameću prekornim glasom, veličanjem sopstvene vrednosti, nipodaštavanjem drugih i zabranama. A još kada promovišu nenaučne metode i ponašanja, onda “mama naučnica” nema konkurenciju u analizama međunarodnih medija. A paradoks u svemu je to što većina uopšte ne primećuje da upravo ta idealna, trezvena, nesujetna mama za primer uopšte ne sluša sopstvene savete upućene deci. Da, upravo Angela Merkel se u toku ove pandemije nikada nije pojavila sa zaštitnom maskom. I to joj niko nije zamerio. Valjda zato što je naučnica. I zato što nam je potrebna mama.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera