‘Halo, hoću 100 evra!’

Od trenutka kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio narodu da razmišlja o tome da svi punoletni građani dobiju po 100 evra državne pomoći u borbi protiv korona virusa bilo je jasno da to neće ići tako lako. Ne zato što je teško uplatiti taj novac svakom građaninu na tekući račun nego zato što što se u Srbiji sve svodi na manipulaciju.

Tako smo od 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije došli do sto evra svakom punoletnom građaninu Srbije koji se prijavi putem telefona. Pomoć bez prijavljivanja dobiće samo penzioneri i primaoci socijalnih davanja. Za razliku od svih zemalja koje su se odlučile da na ovaj način pomognu svojim građanima u vreme pandemije, u Srbiji je pronađeno rešenje da svi punoletni građani nekako baš i ne budu – svi.

Glasačka mašina

Razlog za takvu odluku ministar finansija Siniša Mali, a zatim i predsednik države Aleksandar Vučić pronašli su u činjenici da su neki od tih punoletnih građana kritikovali tu meru i saopštili da neće prihvatiti taj “poklon” od države, čitajmo ipak – Vučića. I ministar i predsednik su direktno prozvali, kako kažu tajkune, dva Dragana – Šolaka i Đilasa. Prema njihovim rečima, koje se besomučno eksploatišu i u koje se veruje bez zadrške, dva Dragana su izjavila da im ta pomoć ne treba. Dok je dokazivao da je Đilas nešto slično rekao, niko normalan u Srbiji se ne seća da je Šolak, apostrofiran kao vlasnik televizija N1 i Nova S, ikada dao bilo kakvu izjavu za bilo koji medij u Srbiji, tako da ostaje nejasno gde su to Mali i Vučić čuli njegovu reakciju na osnovu koje su doneli takvu odluku. Naravno da je reč o odluci samo jednog čoveka i zna se kojeg.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Građani Srbije su tako prinuđeni na dodatno samoponižavanje jer, ako žele da prime tu pomoć, moraće od 15. maja do 5. juna da govornom automatu iskažu tu svoju želju. Nije na odmet spomenuti da taj poziv nije besplatan. Najavljeno je da će koštati deset ili 20 dinara.

Oni će tako dobiti tih 100 evra, ali vlast u Srbiji dobija više. Dobija novu listu glasača, imenom i prezimenom, matičnim brojem i svime ostalim što im je potrebno za izbornu matematiku. Umesto da oni idu pred birače jednim telefonskim pozivom građani postaju deo glasačke mašine s obzirom na to da u SNS-u kapiraju da oni koji su protiv njih neće ni razmišljati o tome da se prijave. Još gore je to što će imati i evidenciju onih koji su protiv njih, a drznuće se da pozovu taj automat i onda će moći, uz veliku pomoć svih Mitrovića, Marića i Vučićevića u Srbiji, da ih prozivaju kako su “uzimali pare, a mrze ga iz sve snage”. Ne treba zaboraviti da u Srbiji svaka dokumentovana informacija koja na bilo koji način može da kompromituje nekoga ko je protiv vlasti pre završi na naslovnim stranama tabloida nego što se pečat na takvom dokumentu osuši.

Računica poziva

Sprovođenje tog prijavljivanja biće, takođe, veoma zanimljivo. Ako računamo da, mimo penzionera i korisnika socijalne pomoći, ima približno tri miliona građana koji imaju pravo da traže tu pomoć, a 22 dana za prijavljivanje, videćemo da je reč o prilično neizvesnoj misiji.

Pod pretpostavkom da će govorni automat raditi 24 sata, a neće, na dnevnom nivou bi trebalo da se “obradi” 136.000 poziva. Nemoguće je uraditi prijavu bez barem jednog minuta, što iznosi 2.267 sati, a dan ima samo 24 sata. Da bi se ta ideja sprovela u delo, potrebno je da postoji najmanje 100 linija koje bi radile 24 sata dnevno bez prekida.

Da je reč o zakulisnoj radnji vlasti u Srbiji ne govori samo to što im je opravdanje za takvu odluku sada već tradicionalna kombinacija Šolak – Đilas nego i to što je ta namera mogla da bude mnogo jednostavnije sprovedena. Umesto da se putem telefonskog poziva prijavljuju oni koji žele da dobiju tih 100 evra mnogo manje komplikovano bilo bi da se prijave samo oni koji je ne žele. Ceo postupak bi bio mnogo kraći i izvesniji. Vlast tako, međutim, nema mogućnost za manipulaciju ni svojim i potencijalno svojim glasačima i onim koji su protiv Vučića, a uzeće novce.

Upravo takvi su im najpoželjniji za blaćenje u predizbornoj kampanji. Kako tek komentarisati njegovu ispovest da njemu, predsedniku Srbije, nije potreban taj novac jer je on običan čovek i ne želi da uzme nego kao čist naprednjački populizam kojim obasipa Srbiju već devetu godinu? Vučić tako hoće da onome kome tih 100 evra mnogo znači ti novci budu još veći jer se predsednik odriče da bi njemu bilo bolje. Tako u Srbiji sve funkcioniše. Da nema te prevelike žrtve predsednika, kamen na kamenu ne bi stajao. I to ne samo u Srbiji.

Medijski megafoni vlasti

Na stranu to što je reč o čistom predizbornom triku, za koji ne postoji nijedno normalno i adekvatno opravdanje. Država koja nije sposobna da sprovede nijednu svoju meru koju je propisala tokom trajanja vanrednog stanja, bilo restriktivnu, bilo ekonomsku, “baciće” u potrošnju više od pola milijarde evra ne bi li ublažila revolt građana zbog mera zabrana kretanja koje su neshvatljive u kompletnom civilizacijskom svetu. Šta tek reći da se putem medijskih megafona vlasti u Beogradu poput epidemije svesno plasira priča da te novce daje lično Vučić, da je to njegova pomoć itd…

U Srbiji svaka priča ima naličje. To naličje je obavezno i za cilj ima samo jednu stvar: opstanak na vlasti Vučića, a samim tim i kompletne klike koja se tu našla sticajem nesrećnih okolnosti. Taman kada je rejting predsedniku, zbog nepopularnih i nedemokratskih mera u borbi protiv korona virusa, počeo da prvi put pada, Vučić se malo pribrao, prestao da viče na konferencijama za štampu, pokrenuo propagandnu mašinu i odlučio da deli pare iz budžeta.

A neprijatelji su i dalje tu i isti su. Sa njima u etru on najbolje preživljava, poput ribe u vodi. To su političari koji bojkotuju izbore i mediji koji omogućavaju tim političarima da se čuje nešto od toga što imaju da kažu. Još ako neko od tih “neprijatelja” okrene broj telefona i prijavi se za 100 evra, eto veselja i novog serijala na naslovnim stranama i u udarnim terminima.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera