Kurtija steže Tsiprasova kravata

Albin Kurti ukida kosovske kaznene carine od 100 odsto nametnute Srbiji i Bosni i Hercegovini, odjeknulo je ovih dana Balkanom. Već koji trenutak kasnije stiglo je ono „ali“. Ispostavilo se da je novi premijer Kosova najavio da će 15. marta biti ukinute takse za uvoz sirovina, a da će takse u potpunosti biti ukinute 1. aprila i to ako Srbija prekine kampanju među zemljama da povuku priznanje nezavisnosti Kosova, ali i „krene sa uklanjanjem necarinskih barijera prema Kosovu“.

I dok su srpski mediji ove Kurtijeve uslove nekako gurnuli u drugi plan, u prvi plan ih je na Twitteru gurnuo američki ambasador u Berlinu i specijalni izaslanik Donalda Trumpa za mirovne pregovore Srbije i Kosova, Richard Grenell. „Trumpov buldožer“ bio je jasan da Amerikanci „ne podržavaju polumere premijera Kurtija“ te da „gospodin Kurti pravi ozbiljnu grešku – i to je jasno stavljeno do znanja predsedniku Thaciju u Beloj kući“.

I tako je zvezda kosovske politike došla u situaciju u kojoj je bio Alexis Tsipras kada je seo u grčku premijersku fotelju i mislio da može pomiri svoja predizborna obećanja sa pritiscima „trojke“ međunarodnih kreditora.

Predizborna obećanja i postizborna razočaranja

Do dolaska na vlast 2015. godine, mladi lider levičarske grčke opozicione koalicije bio je prepoznatljiv po tome što ne nosi kravate. Štaviše, ni dolazak na vlast nije ga nateralo da formalizuje stil odevanja pa je novinarima obećao da će početi da nosi kravate kada bude pronađeno rešenje kako da Grčka isplati svoja dugovanja.

Iako suočen sa nepokolebljivom namerom „trojke“ da Grčkoj nametne stroge mere finansijskog ustezanja, smanjenja plata i penzija i povećanja poreza, Tsipras je uporno tvrdio da neće prihvatiti ni pretnje, ni ultimatume, u pregovorima te da su predložene mere dodatan teret na leđima grčkog naroda.

Ali, baš kao što je to njegov tadašnji ministar finansija Yanis Varoufakis kasno shvatio, pitanja moći malih država u međunarodnim odnosima se, obrni okreni, uvek vraćaju na staru Tukididovu sentencu: „Snažni čine ono što mogu, a slabi trpe ono što moraju“.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Varoufakis će deo o slabima preuzeti za naslov svoje knjige, koja daje dobar uvid iznutra kako je došlo do toga da te 2015. Tsipras ne stavi kravatu, već da njegova predizborna obećanja postanu postizborna razočaranja.

Iako će Cipras sredinom 2018. se pojaviti sa kravatom uz tvrdnju da je ispunio obećanje, vrlo brzo ju je skinuo jer je ona, kako je istakao, simbol čvora oko vrata grčkog naroda.

Ali, to ne znači da zapravo nije nosio svojevrsnu nevidljivu kravatu. Ne, upravo je prihvatio da nosi nevidljivu omču. Omču koju nije kao neki savremeni Aleksandar Makedonski presekao mačem. Doduše, pitanje je koliko je zaista imao i šanse za tako nešto, uzimajući u obzir mudre Tukididove reči.

Balkanski miks ‘roze talasa’ i Perona

Dilema koja je mučila Tsiprasa sada muči Kurtija. Tsipras je imao „trojku“, Kurti ima Grenella. Naprosto, kada daješ velika obećanja kao opozicioni lider, kao po pravilu, nikad ne pomisliš da će ti birači na osnovu njih suditi jednog dana kada dođeš na vlast. Štaviše, retko kada pomisliš da kada dođeš na vlast, zapravo nećeš u potpunosti imati vlast da obećano ispuniš.

I to se upravo sada dešava Kurtiju. Iako se i pre dolaska na vlast transformisao iz buntovnog intelektualca neobaveznog odevanja u regularnog političara u odelu i sa kravatom, Kurtija je tek sada počela da steže „Tsiprasova kravata“ pa je opravdano zapitati se da li je on novi Tsipras na Balkanu.

Obojica potiču iz sličnog levičarskog i anti-establišment miljea, ali razlikuje ih odnos prema nacionalističkim idejama. Dok je Tsipras uvek insistirao na otklonu prema nacionalizmu pa čak bio spreman da prihvati za Grke veoma bolne kompromise povodom pitanja Severne Makedonije, Kurti je iz druge priče. On je uvek insistirao na stvaranju Velike Albanije.

Iako je i dalje teško „pročitati“ Kurtija, čini se da je fenomen Kurtija i njegovog pokreta „Samoporedeljenje“ možda najbolje moguće sagledati kroz istoriju levičarsko nacionalističkih pokreta antikolonijalnog tipa nastalim na tlu Latinske Amerike. Ideološke sličnosti su nekad impresivne, premda su drugačiji politički i socijalni kontekst Kosova danas i, na primer, predrevolucionarne Kube.

U najkraćem, Kurti izgleda kao svojevrsni miks pragmatizma nekadašnjeg argentinskog predsednika Juana Perona i ideologije „roze talasa“ u Latinskoj Americi, koji se od neoliberalnog ekonomskog modela okretao prema progresivnijim ekonomskim politikama i neposrednoj demokratiji. Njegov foto-robot od današnjih političara bi najviše izgledao na kombinaciju Tsiprasovog pragmatizma i ideološki snažno opredeljene politike Jeremy Corbyna, odlazećeg lidera britanskih laburista.

Poslušnost kao cijena

Kao i većina kosovskih intelektualaca i političara, Kurti govori o tome da se Kosovo oslobodilo čitav vek duge „kolonijalne vlasti“ Srbije. Ali za razliku od ostalih, on nije slavio proglašenje nezavisnosti 2008. jer je time prihvaćen Ahtisaarijev plan. On smatra da je time međunarodna zajednica na Kosovu uspostavila novu formu kolonijalne vlasti i da Kosovo zaslužuje pravo na samoopredeljenje bez da za to dobija od nekog dozvolu.

I taj sled razmišljanja bi možda mogao i da bude logičan da Kosovo otcepljenje od Srbije ne duguje pre svega Americi. I to ima svoju cenu. A cena je poslušnost. Cena je prihvatanje te nevidljive kravate koja je nekad stegnuta, a nekad olabavljena.

Da paradoks bude veći, to što Grenell oštro kritikuje Kurtijeve „polumere“ i nastoji da što pre ukine kaznene carine od 100 odsto nije uopšte protivno interesu Prištine. Naprotiv, Trumpov izaslanik za mirovne pregovore Srbije i Kosova zapravo ima za cilj da otkloni prištinske prepreke kako bi nevidljivu kravatu pritiska prebacio na još jedan vrat. Vrat Aleksandra Vučića.

Čim nestanu carine kao prepreka za pregovore, američki često nediplomatski pritisak će da bude prebačen na vlast u Beogradu. Jer, to što Grenell govori da je njegov posao uspostavljenje dobrih ekonomskih odnosa Srbije i Kosova, može slobodno da se opiše kao kreativno diplomatsko tumačenje njegovog posla.

On nije izaslanik američkog predsednika za ekonomske odnose Srbije i Kosova, već za „mirovne pregovore“. A za zvanični Vašington mir između Srbije i Kosova znači međusobno priznanje nezavisnosti, kao i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. Dakle, nešto što malo ko u Srbiji može lako da proguta.

Uzimajući u vidu da je Kurti nedavno izjavio da je „promenio strategije, ali ne i ciljeve“, ne bi čudilo da je ovo zapravo Kurtijeva nova strategija kako da sačuva obraz prema biračima i istovremeno napreduje na proklamovanom cilju Velike Albanije. Ne bi trebalo smetnuti sa uma da je oportunizam zarad ostvarivanje ideala zagovarao upravo Lenjin, koji je Kurtiju bio, između ostalih, poprilična inspiracija u intelektualnim raspravama.

Ipak, nevidljive Tsiprasove kravata će se teško osloboditi. Možda samo bude ponekad olabavljen kada velike sile skrenu pogled na drugu stranu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera