Može li Đukanović završiti kao Porošenko?

Prioritet Moskve u Jugoistočnoj Evropi ostaje odvraćanje bivših socijalističkih republika od NATO-a i zaustavljanje širenja Alijanse, piše autor (Ustupljeno Al Jazeeri)
Prioritet Moskve u Jugoistočnoj Evropi ostaje odvraćanje bivših socijalističkih republika od NATO-a i zaustavljanje širenja Alijanse, piše autor (Ustupljeno Al Jazeeri)

Služeći verski obred zajedno sa vladikom Ruske pravoslavne crkve iz Ukrajine Viktorom, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije pozvao je vlast u Crnoj Gori da “ne priprema zločine kakvi su se dogodili u Ukrajini”, aludirajući na to da se u stvaranju samostalne autokefalne Ukrajinske pravoslavne crkve otima hramove od tobože jedine ukrajinske kanonske crkve Moskovskog patrijarhata. Amfilohije je u propovedi poželeo da i narod u Crnoj Gori zbaci vlast koja “donosi bezbožne zakone i otima crkve”, kao što je u Ukrajini zbacio predsednika Petra Porošenka, “koji je počeo da progoni crkvu božiju i stvara nekakvu svoju”.

Na prvi pogled izgleda nemoguće da Amfilohije molitvama sa vlasti otera crnogorskog predsednika Mila Đukanovića. Šta više, za razliku od Ukrajine, aktuelnoj vlasti u Crnoj Gori trenutno ide samo u korist sva ta zapenjenost iz 90-tih, toliko puta viđena na prostoru bivše Jugoslavije. Prepoznatljivi model balvan-srpstva, koji je samo dodatno emancipovao svaku od šest stvorenih država na Zapadnom Balkanu. Zato se verovatno Đukanović odlučio da upravo uoči izborne godine usvoji Zakon o slobodi vjeroispovijesti, jer je tačno mogao da pedvidi kako će reagovati crnogorska opozicija, Srpska pravoslavna crkva i Srbija, predvođena naprednjačko-socijalističkom Vladom.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Teško je ne složiti se sa tim da je usvajanje tog zakona politički vrlo hrabar, moglo bi se reći provokativan, i u velikoj meri bezbednosno rizičan Đukanovićev korak. O tome svedoči i dolazak sredinom januara prvog specijalnog protivhibridnog tima Saveza za podršku NATO-a, a s ciljem jačanja sposobnosti odbrane Crne Gore od ruskih hibridnih napada. Odluka NATO-a je sasvim logična i promišljena, s obzirom da su ruski agenti, odnosno Rusija, planirali da za vreme prošlih izbora 2016. godine izazovu nerede koji bi doveli do državnog prevrata i sprečile tu zemlju da postane članica Alijanse.

Moskvi je cijela Srbija na raspolaganju

Ako su ruske službe prošli put bile aljkave i zatajile u udaru direktno na sam crnogorski vrh, ovaj put je očegledno na delu pokušaj da se vlast menja iz naroda, preko frustriranih vernika. Uostalom, sakralni okvir delovanja u slučaju crnogorske krize najavilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova odmah nakon usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti. “Jedinstvo i solidarnost pravoslavnog sveta, očuvanje njegovih vekovnih temelja ključ su za osiguranje normalnog razvoja društva”, zaključuje se u ruskom diplomatskom saopštenju, akcentujući da to pitanje treba da se razmatra na međunarodnom nivou.

Sudeći po reakcijama i nastupu Vlade Srbije, medija pod kontrolom vlasti i Srpske pravoslavne crkve, pa i velikog dela opozicije, na crnogorski Zakon o slobodi vjeroispovijesti, Rusiji ne treba nikakvu vojnu bazu u Nišu, jer joj je cela država Srbija na raspolaganju. U pokušaju državnog udara 2016. godine osuđeno je osam državljana Srbije, među kojima je i penzionisani general srpske policije Bratislav Dikić; dva osuđena ultradesničara Beograd je odbio da isporuči Podgorici.

Raspisujući referendum o Bregzitu, britanski premijer Dejvid Kameron igrao je, takođe, visokorizičan politički potez, za koji se malo verovalo da će se “desiti” i izazvati veoma ozbiljnu krizu ne samo u Velikoj Britaniji, već i na evropskom kontinentu. Hibridne akcije Rusa i tu su vidljive… Izjave predsednika SAD-a Donalda Trampa u vezi Crne Gore, NATO-a i Trećeg svetskog rata bile su sasvim neprimerene, ali one su najverovatnije samo površna i sirova interpretacija američkog predsednika ozbiljnih bezbednosnih procena u koje on ima uvid.

Analogne ruske imperijalističke metode

Revitalizovanje velikosrpske ideje trenutno taktički ide na ruku crnogorskom predsedniku, jer vraća u njegov tabor oponente, kritičare i pasivne birače. Ipak, činjenica je i to da je Zakon o slobodi vjeroispovijesti izazvao verovatno najveću krizu u regionu od proglašenja nezavisnosti Kosova. Crna Gora je politički i bezbednosno trenutno najranjivija članica NATO-a. Porošenku na izborima nije pomogao tomos vaseljenskog patrijarha i uspostavljanje autokefalne Ukrajinske pravoslavne crkve. Narod se okrenuo protiv ukrajinskih oligarha, korupcije i dvoličnosti vlasti u ratu u Donbasu.

Na sličan ishod u Crnoj Gori računa i Amfilohije, koji je trenutno faktički najjača opoziciona figura u zemlji. Moskva je mnogo investirala u podrivanje ukrajinskih evrointegracija i dobrih odnosa Kijeva sa Zapadom. Najbolji rezultat tog hibridnog rata je pobeda na izborima Vladimiru Putinu prihvatljive političke marionete – predsednika Volodimira Zelenskg. Prioritet Moskve u jugoistočnoj Evropi ostaje odvraćanje bivših socijalističkih republika od NATO-a i zaustavljanje širenja Alijanse. I ne samo diplomatskim saopštenjima, već i aktivnim delovanjem.

U Ukrajini se zbog toga već šestu godinu vodi tinjajući rat, a Gruzija je iz rata sa Rusijom izašla potpuno osakaćena. Baltičke republike i Poljska tražile su dodatne bezbednosne garancije i konkretne mere protiv ruskog hibridnog delovanja. Iako su digitalni NATO timovi spremni za odbranu svoje najmlađe članice, već sada je sasvim izvesno da Rusija taj hibridni rat u Crnoj Gori vodi analognim imperijalističkim metodama i uz pomoć pravoslavlja.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO