‘#1od5miliona’ ili kako se pamet rastala od logike

Opoziciona scena u Srbiji je u popriličnom haosu posle odluke dela pokreta #1od5miliona da izađe na predstojeće izbore, iako je ta ekipa mladih ljudi više od godinu bili deo organizacije protesta u Srbiji. Ti protesti su počeli kao reakcija građana na prebijanje tadašnjeg predsednika Levice Srbije Borka Stefanovića, jednog od funkcionera Saveza za Srbiju. Veoma brzo su se ti protesti raširili po Srbiji, a uskoro su studenti iz tog pokreta inicirali da se napravi dokument koji je nazvan – Sporazum sa narodom. Više od 200.000 građana Srbije je potpisalo taj sporazum, koji su prethodno “overili” Savez za Srbiju i još neke opozicione partije i grupacije.

Glavna stvar u tom Sporazumu, ujedno i najvažniji zahtev protesta, postali su uslovi za fer i slobodne izbore, odnosno borba za te uslove. Bilo je jasno da se tog sporazuma neki neće pridržavati onog trenutka kada se deo opozicije sa ulice vratio u parlament, a odmah zatim dobio prostor na četiri televizije pod kontrolom vlasti. Seme razdora je posađeno i vlast je počela da trlja ruke.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Tako su se i studenti iz #1od5miliona naljutili na svoje starije kolege i postavili ultimatum Stranci moderne Srbije, za koju do tog pominjanja mnogi nisu ni čuli da postoji, i Novoj stranci Zorana Živkovića, nekadašnjeg najbližeg saradnika pokojnog premijera Zorana Đinđića. Ukoliko u roku od nedelju dana ne budu odlučili da bojkotuju izbore, taj pokret će izaći na izbore. Nelogično, kako god zvučalo. Što je još gore, tako su i odlučili. Pamet se, u ovom slučaju, rastala od logike.

Studenti isključeni iz kampanje

Ubrzo se pokazalo da nije sve baš tako. Dva najistaknutija člana ovog pokreta, posle odlaska čitavog niza studenata iz njega, Valentina Reković i Tea Vukadin, javno su priznali da je glavni problem nastao na relaciji njihova organizacija – Savez za Srbiju. Dakle, ne radi se o njihovoj ljutnji što dve partije hoće na izbore, već je u pitanju neslaganje sa Savezom za Srbiju, koji je, prema njihovim rečima, odavno preuzeo ceo protest.

Studenti su, navodno, potpuno isključeni iz kampanje bojkota, a ono što im najviše smeta je to da se na njihove oči partije iz Saveza za Srbiju spremaju za nastup na lokalnim izborima. Tome treba dodati i neslaganje sa činjenicom da su opozicioni poslanici bojkotovali samo rad parlamenta, a ne i kompletnu Skupštinu. već su sve ovo vreme primali plate. To su, kako kažu, kapi koje su prelile čašu zbog koje su oni odlučili da nastave priču o bojkotu tako što će učestvovati na izborima, za koje, kako takođe kažu, ne postoji ni zrno uslova da bi se izborima i nazvali. U Srbiji, sem njih, to još niko nije razumeo.

Naravno da su se odmah pojavile teorije zavere. Prva udica je bila da ih je “kupio” predsednik Srbije Aleksandar Vučić, što nije nemoguća rabota. Ubrzo je iz redova Srpske napredne stranke stigla druga – da je sve to maslo Dragana Đilasa, kako bi se nekako dokopao parlamenta. Pouzdani izvori kažu da su u Savezu za Srbiju prosto poludeli kada su čuli nameru studenata iz pokreta i da ih je to u velikoj meri neprijatno iznenadilo. Udica broj tri je da ih je na ovaj potez naterao faktor međunarodne zajednice, kojoj je i te kako stalo da predstojeći izbori uspeju kako na postizanje konačnog dogovora o Kosovu ne bi pala nikakva sumnja ili senka. Potreban im je pun legitimitet za taj čin. Ni na jedno od ovih pitanja, očekivano, omladina iz #1od5miliona nije pozitivno odgovorila.

Građani su siti političara

Pitanje novca, međutim, i dalje je glavno. Niko, pa i sami građani koji su učestvovali u protestima, nisu toliko glupi da veruju da su se protesti u Beogradu i širom zemlje organizovali tako što su studenti iz te organizacije prikupljali dobrovoljni prilog i organizovali okupljanja. A nije da nije bilo troškova. Trebalo je platiti obezbeđenje, kamion koji je služio kao bina, ozvučenje i još svašta nešto. Koliko je poznato, proteste su finansirale političke organizacije.

Ako već izlaze na izbore, i to košta. Teško da će overu potpisa neko da im tek tako plati a da nema korist od toga. Za predaju kompletne liste za izbore sa svih 250 kandidata potrebno je obezbediti 10.000 potpisa punoletnih građana Srbije, i to kod notara, što košta oko 50.000 evra. Liste za izbore mogu da imaju i manji broj kandidata, a najmanji je jedna trećina. Proporcionalno broju kandidata smanjuje se i broj potpisa, samim tim i novčani iznos. Kako god, potrebna su sredstva.

Izlaskom na izbore, pokret #1od5miliona direktno ide na ruku vlastima u Srbiji i urušava ono malo opozicionog poverenja u sposobnost onog dela opozicije koja je proglasila bojkot. Naročito ako se ima u vidu da poslušnost pokretu otkazuje sve veći broj organizacija u unutrašnjosti zemlje.

Razočarenje zvano 5. oktobar

Jedna od najvećih grešaka Saveza za Srbiju jeste upravo činjenica da su organizaciju protesta ustupili, ili prepustili, studentima. Postojao je strah od toga da su građani siti političara i da je bolje da se oni sklone na kraj kolone. Njihov član je pretučen i to je bio povod za početak demonstracija. Trebalo je oni da krenu u tu borbu sa imenom i prezimenom svojim koliko god da je malo ljudi bilo sa njima na čelu. Tako bi se izbegli mnogi problemi, a ne možemo da kažemo da ih nije bilo.

Stranke koje su proglasile bojkot pred sobom ima priliku koja se sama stvorila odlukom da studenti izađu na izbore. Nije tu samo Savez za Srbiju, već i Pokret slobodnih građana, Ne davimo Beograd, Lokalni front. Sada mogu slobodno da krenu u svoju kampanju bojkota i da se ne kriju iza bilo koga. Toliko ih je, koliko ih je. Niti oni imaju druge građane, niti građani imaju neku drugu opoziciju. Zvanično, u kampanju su krenuli. Mnoga su pitanja pred njima i oni moraju da daju konkretne odgovore.

Za to vreme, Vučić i kompanija nemaju razloga da ne otvore šampanjac. Mnogi građani i javne ličnosti se osećaju u velikoj meri izdanim i prevarenim. Ali, to je uobičajeni put opozicije u Srbiji. Slično je bilo i u borbi protiv Slobodana Miloševića. Mnogo razočarenja u 9. mart, DEPOS, Koaliciju Zajedno, Vidovdanski sabor. Na kraju je došao i taj famozni 5. oktobar, koji je možda i najveće razočarenje. Zbog svega onoga što nije iskorišćeno posle tog dana, Srbija danas nije država kakva je trebalo da bude i za kakvu su se borili njeni građani. Ono što je sasvim sigurno, međutim, jeste da će sve ovo jednog dana juče biti. E, tada će šampanjac da otvori neko drugi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera