Država plaća kiseljenje kupusa, djecu liječe SMS poruke

Srbija je uspela u jednoj velikoj akciji. Dobrovoljnim prilozima, raznim aukcijama i anonimnim donacijama, građani su uspeli da sakupe dva miliona evra koji su neophodni za lečenje dvogodišnje Anike Manić.

Ova devojčica je rođena kao zdrava beba, a posle pet meseci dijagnostikovana joj je retka, progresivna i terminalna neuromuskulatorna bolest sa kojom se rađa 1 od 10.000 beba – spinalna muskularna atrofija, ili skraćeno SMA. Većina ovih beba ne doživi svoj prvi rođendan. Drugi rođendan, gotovo ni jedna.

Šansa za Aniku se pojavila sa genskom terapijom Zolgensmi. Odmah je aktivirana javnost u Srbiji, a priča se raširila i regionom. Svi koji su mogli i hteli pomogli su. Društvene mreže su se usijale, samo je država ćutala. Pravila se gluva na apele.

Donacija i saučešće Crkvi

U sred akcije prikupljanja sredstava za ovo izuzetno skupo lečenje, država Srbija je, gle čuda, istovetan iznos potreban za lečenje male Anike, dakle dva miliona evra, ničim izazvana, uz izjave saučešća zbog smrti patrijarha Irineja donirala Srpskoj pravoslavnoj crkvi!?

Niko nije očekivao, niti tražio od države da da dva miliona evra, ali ćutala je kao što je ćutala i u desetinama slučajeva ranije. Tu i tamo je obezbedila avion za prevoz bolesne dece. Hvali se time da su mnogo veća sredstva opredelili za lečenje bolesne dece nego prethodna vlast, ali je činjenica da se deca sa teškim oboljenjima u Srbiji leče uz pomoć SMS.

I kada se, najpre po Srbiji, a zatim i regionu, raširila vest o tome da su svi zajedno uspeli da sakupe ta dva miliona evra, medijska mašinerija Aleksandra Vučića nije dozvolila da građani uživaju u svojoj pobedi. Nije izdržao i ponovo je sebe stavio u prvi plan ove pobede.

Kao sasvim slučajno, jedan od mnogobrojnih novinara glasnogovornika njegove vlasti, upitao je predsednika Srbije u sred prikazivanja novopridošlih tenkova iz Rusije kako komentariše kritike na račun svoje vlasti da se deca u Srbiji leče SMS porukama.

Kao oparen, Vučić je odmah odreagovao da se deca i u Zapadnoj Evropi leče SMS porukama mnogo više nego što je to slučaj u Srbiji i da je njegova vlast uradila mnogo više nego ijedna druga kada je reč o ovoj vrsti pomoći.

Slučajno se, takođe, desilo da je dan pre toga na terasi Predsedništva razgovarao sa svojim novim koalicionim partnerom Aleksandrom Šapićem, koji godinama ima fond koji putem SMS poruka i dobrovoljnim uplatama na bankarske račune pomaže decu čije lečenje zahteva skupe medicinske tretmane u inostranstvu.

Vrisak do neba

Naravno da nije tačno da se u Zapadnoj Evropi deca mnogo više leče SMS porukama nego u Srbiji. To uostalom, bolje od Vučića, znaju stotine hiljada iseljenika sa Balkana po državama te Zapadne Evrope. Ali, ostavimo to po strani. Onima kojima se Vučić obraća, slepo veruju u svaku njegovu reč.

Problem je kako obuzdati razum u ovoj situaciji i ne vrisnuti do neba na ovakvu zloupotrebu male Anike. Navodno, Vučić se lično čuo sa majkom ove devojčice, i ponudio je da Aniku do Budimpešte preveze avion Vlade Srbije. Da se razumemo, i to je pomoć, nije da nije. Vučić je novinarima rekao i to da je dogovoreno da država doda novca koliko treba da bi se konačno prikupila neophodna sredstva.

Na svu sreću, preduhitrili su ga humani građani i uspeli da ostvare prvu pobedu u ratu protiv ove opake bolesti.

Uporedo sa tiradama o tome da nijedna vlast nije pomagala bolesnu decu kao njegova, Vučić tvrdi da se građani Srbije leče besplatno od koronavirusa dok u drugim državama mora da se plati i po deset hiljada evra za krevet u bolnici i da je to benefit koji nijedna zemlja u Evropi nema.

Najveća zabluda je upravo u toj njegovoj tvrdnji da je zdravstvo u Srbiji besplatno. To zna svako ko je, ovako ili onako, završio u bolnici ili se lečio besplatnim zdravstvom. Ne samo da građani Srbije unazad desetinama godina plaćaju zdravstveno osiguranje za sebe i članove svojih porodica, nego i kupuju sve ono što je neophodno da bi se lečili, od lekova do tehničkih sredstava.

Uostalom, direktorka novoizgrađene bolnice u Batajnici je na televiziji rekla da članovi porodica obolelih građana redovno svojim najmilijima koji su na bolničkom lečenju donose pelene. Pošto se, uglavnom, radi o starijim pacijentima, sigurno je da su barem pelene uspeli da obezbede plaćajući ceo svoj radni vek sredstva u Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Biti uz Anikine roditelje

Pošto se srpsko zdravstvo najbolje u Evropi bori protiv koronavirusa, kako tvrde predstavnici vlasti i Kriznog štaba, taman posla da vest o prikupljenih dva miliona evra za lečenje Anike se pročuje svetom bez toga da je Vučić taj koji je – znamo već svi šta.

Ovu pobedu građana Srbije nikako ne smeju da ispuste iz svojih ruku. Svako ko je učestvovao u ovoj akciji ima pravo da bude ponosan do neba, jer su svi oni zajedno, bez učešća svoje države, uspeli da urade gotovo nemogući posao. Kada su uspeli da sakupe više od dva miliona evra, sigurno bi sakupili i za avioprevoz do Budimpešte.

Sada treba da se ujedine u mislima sa Anikinim roditeljima i da svi zajedno sa malim borcem ostvare najvažniju pobedu u ovoj borbi – njeno izlečenje. Država neka vodi računa o svom rejtingu i svojim napamet naučenim replikama.

Srpskoj pravoslavnoj crkvi su sada novci sigurno potrebniji, a državi nacionalni stadioni kao i milioni za kiseljenje kupusa i pretkupusa. Humani ljudi će pomagati dokle god to bude bilo potrebno, pa makar Srbija bila jedina država u svetu u kojoj će se deca i dalje lečiti uz pomoć SMS poruka.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera