Skupština Srbije kao mjesni odbor Vučićeve partije

Jednoumlje je uveliko u naletu, piše autor (Tanjug)

Skupština Srbije pretvorena je u najniži oblik političkog delovanja, odnosno u mesni odbor Srpske napredne stranke. Najveće državno i zakonodavno telo postalo je, voljom jednog čoveka, partijska prćija, u kojoj se raspravlja samo o dve tačke, i to o onima koje nisu na dnevnom redu – Aleksandru Vučiću i svima onima koji ne misle kao on. Svako ko je očekivao da će srpski parlament da liči na mesto u kojem se raspravlja i donose najvažniji pravni akti prevario se isto kao i oni koji su istrčali na izbore ozareni nadom da će uspeti da preskoče mizeran cenzus. Jednim udarcem Vučić je uspeo sve što je planirao sa Skupštinom Srbije. U parlamentu se govori samo o onim stvarima koje su milozvučne njegovom mentalitetu. Apsolutno isto kao na partijskim sastancima SNS širom Srbije: “Živeo Vućić, ua opozicija!”

Ubacio je u Skupštinu “Mlade lavove”, koji su završili neku njegovu stranačku akademiju. Svako od tih naprednjačkih potencijala čeka svojih pet minuta ne bi li imao priliku da se zakune na vernost svom šefu. To rade tako što ga dižu u nebesa – i još više, i još dalje. Bukvalno, građani Srbije ne bi imali ‘leba da jedu i vazduh da dišu da nema Vučića, to poručuju mlađani poslanici SNS-a parlamentu Srbije. Takvi govori su, i golim okom je vidljivo, naučeni napamet i deluju tragikomično. I to kada se zaređa, traje satima, bez obzira na tačku dnevnog reda.

Najnovija mantra naprednjačkog narativa u Skupštini Srbije jeste da je predsedniku Srbije i njegovoj porodici ugrožena fizička bezbednost. Te politički nedorasle vodonoše nisu ni svesne kako takvi govori mogu da zvuče u zemlji koja je pre 17 godina doživela da joj premijera ubiju kada je dolazio na posao, a o tome ne razmišljaju ni oni koji ih tome uče. Taj isti koji ih danas vodi i rukovodi njima izjavio je jednom prilikom da se napio od sreće kada se to streljanje desilo. Njegovi poslanici ne mogu da razumeju da je Vučić udaljen svetlosnim miljama od Zorana Đinđića. Uostalom, ne treba ih ni osuđivati, od koga uče još su i dobri.

Šefova medijsko-marketinška imperija

O čemu se, zapravo, radi. Vučić ima kompletno razvijenu medijsko-marketinšku imperiju, koja reaguje na svaku reč koja se bilo u medijima, bilo na društvenim mrežama, u kafanama, restoranima, uputi na račun vođe. Od jutra do sutra, danima se smenjuju političari, novinari, analitičari situacije, stručnjaci po svakom pitanju i kao vrane ponavljaju matricu koja je ranije dogovorena. A, konkretan povod može biti pretnja koju je predsedniku Srbije uputila neka anonimna budala na društvenim mreža. To se odmah stavi na račun, gotovo, nepostojeće opozicije i medija u Srbiji koji nikakve veze nemaju sa tim.

Kulminacija svega toga desi se upravo u parlamentu. Niti se biraju reči, niti se razmišlja o mestu gde se o tome govori. Važno je samo kakav će utisak o svim tim govorima imati šef. Uostalom, zašto se ne sankcioniše svako ko na bilo koji način preti predsedniku Srbije ili njegovoj porodici? Takvi incidenti ne bi smeli da budu nekažnjeni. Ali, naprednjacima je, po svoj prilici, efikasnije da takve pretnje koriste u političke svrhe, nego da oni koji ih govore i pišu budu uhapšeni i od njih se potencijalno naprave političke žrtve. Tako nešto ne sme da se toleriše, naročito u zemlji u kojoj je ubijen premijer. Šta tek reći za napad na opoziciju koja nije ni prisutna u parlamentu…

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Jedno ime se samo u toku jednog dana pomene možda i više od Vučićevog, a to je – Dragan Đilas. Neko je izbrojao da su tokom samo jednog dana zasedanja narodni poslanici iz SNS-a više stotina puta pomenuli njegovo ime. Posle skoro devet godina vlasti, naprednjaci su se setili da Đilas ima i brata, isto kao i Vučić, i sada udaraju iz sve artiljerije po čoveku za koga do juče nisu ni znali da postoji. I to traje danima, a ti isti poslanici kukaju kako se Vučić izlaže atmosferi pretnji i targetiranja.

Evropska verzija Sjeverne Koreje

Koliko je ta situacija neprijatna govori i činjenica da predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić retko predsedava sednicama i da to prepušta potpredsednicima željnih slave. Potpuno je jasno da mu nije prijatno u takvoj raspravi, jer, bez obzira na sve, on je političar iskusnog kova, koji ovako nešto nikada nije doživeo u svojoj bogatoj karijeri. Da je iskren, kao što ne sme da bude, Dačić bi priznao da se ovako nešto nije dešavalo ni u vreme kada mu je šef bio Slobodan Milošević. Bez obzira na sve ratove i nesreće koje je prouzrokovao svojom politikom, Miloševića mnogi građani Srbije danas doživljavaju kao gospodina čoveka u odnosu na Vučića, iako tako nešto baš i nije realno. To više govori o tome u kakvom društvu građani Srbije danas žive.

Jednoumlje je uveliko u naletu. To što u Srbiji postoje dve kablovske televizije, naspram pet sa nacionalnom frekvencijom, na kojima se može čuti glas opozicije, ili što postoji jedna dnevna novina pored tri tabloidna dnevnika i još dve novine, nije nikakav dokaz postojanja pluralizma na medijskom nebu. Pri tom, ovaj brojniji deo ne samo da ne daje prostor opoziciji, već koristeći laži i uvrede najgore vrste, stvara atmosferu linča prema svemu što nije pod njihovim plaštom. Poslednji izlivi varvarstva i političke dezorjentisanosti su napadi na srpske glumce. Kakve veze ima ikona srpske glume Jelisaveta – Seka Sablić sa raspravom o rebalansu budžeta u Skupštini Srbije. za koju izvesni narodni poslanik, sa profesorskom titulom, kaže da joj nedostaje patriotizam. Isti poslanik proteruje Dragana Bjelogrlića iz Srbije samo zato što je branio Seku.

Naprednjaci se, naravno, ponose svojim narodnim poslanikom koji nema straha da lažnoj eliti pokaže ko su i šta su. Problem je što Srbija ćuti i dozvoljava da Skupština liči na mesni odbor SNS-a u selu Sige, gde se prilikom pomena Vučićevog imena ustane i aplaudira deset minuta. Niko ne sme da stane, plašeći se sudbine ruske braće koja u vreme Josifa Staljina od umora više nije mogla da tapše vođi, pa je završavala u dalekom SIbiru. Koliko god to delovalo nerealno, Srbija je postala društvo koje je apsolutno netolerantno na drugačije mišljenje i ne čude možda i teške reči da se krupnim koracima približava evropskoj verziji Severne Koreje.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO