‘Evropski gigant’ bi da oporezuje gastarbajtere

Javna je tajna da Srbija preživljava zahvaljujući novcu koji u svoju zemlju unose radnici u inostranstvu, popularno nazvane – doznake.

Na 1.000 zarađenih eura gastarbajter iz Srbije bio bi dužan platiti 400 eura poreza državi iz koje je otišao, piše autor (EPA)
Na 1.000 zarađenih eura gastarbajter iz Srbije bio bi dužan platiti 400 eura poreza državi iz koje je otišao, piše autor (EPA)

Zemlja koja ima najveći rast bruto domažeg proizvoda, najveći privredni rast u Evropi i ko zna šta još sve ima najveće tako dobro stoji sa finansijama da planira nove poreske zahvate. Na udaru bi trebalo da se nađu freelanceri i gastarbajteri. “Rezidenti Srbije obveznici su poreza na dohodak po osnovu prihoda koje ostvare u Srbiji i u inostranstvu“, saopštilo je nedavno Ministarstvo finansija Srbije povodom nedoumica u javnosti o tome da li su i srpski gastarbajteri obavezni da plaćaju porez na dohodak građana. U ovom ministarstvu ističu da je to rešenje koje se primenjuje u najvećem broju savremenih država i “zarade koje ostvare rezidenti Republike Srbije po osnovu rada kod stranih poslodavaca u inostranstvu (takozvani gastarbajteri) oporezuju se u Srbiji“.

Dok za freelancere postoji opšti koncenzus da se mora pronaći način za oporezivanje, koji nikako ne bi smeo da bude retroaktivan, priča oko oporezivanja gastarbajtera je prava enigma. Nisu freelanceri krivi što ih država sve ovo vreme nije oporezovala. Mogla je država da nađe način da to uradi, a ne što sada najavljuje retroaktivno operezivanje. Uostalom, Srbija je zemlja u kojoj građani godinama plaćaju greške onih koji zemlju vode.

Kada je reč o gastarbajterima, ljudima koji su iz ovog “najvećeg“ industrijskog giganta u Evropi pobegli i sada se “muče i zlopate po siromašnim državama Evropske unije“, potpuno je nejasno kako je moguće oporezovati te ljude. Svi oni koji rade u inostranstvu legalno već plaćaju porez u zemlji u kojoj rade i potpuno je iluzorno razmišljati o tome da ih još dodatno oporezuje i Srbija. Postoje i ugovori sa zemljama o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Reket ili porez?

Kada je reč o takvim ugovorima, njima je predviđena primena metoda izuzimanja i prema tim ugovorima naši rezidenti nemaju obavezu plaćanja poreza na dohodak u Srbiji po osnovu zarada koje su ostvarili kod stranih poslodavaca u državama sa kojima su takvi ugovori zaključeni. Druga je stvar ako neko u Srbiji radi za strance, ali to svakako nisu gastarbajteri, već, možemo slobodno reći, srećnici zbog činjenice da su primanja u stranim firmama mnogo veća od domaćih.

Ideja, o kojoj se glasno razmišlja, jeste da se primanja naših gastarbajtera oporezuju i sa više od 40 odsto, objavili su mediji u Srbiji. To znači da je na 1.000 zarađenih evra, srpski gastarbajter dužan da plati 400 evra poreza državi iz koje je otišao trbuhom za kruhom. Ovakav namet pre liči na reket nego na porez, ali “ekonomskom lavu” su potrebni novci, kojih očigledno nema u onolikoj meri o kojoj pričaju vlasti u Beogradu.

Mali broj srpskih građana je otišao u inostranstvo da radi iz “čistog hira”. U pitanju su egzistencijalni razlozi, jer koliko god se trudili da uvere svoje građane da žive u zlatnom dobu, kada otvore novčanike i frižidere slika koju zateknu nije tako bajkovita kao što se predstavlja na konferencijama za štampu. Građani Srbije su na samom dnu u Evropi kada je reč o prosečnim primanjima, ali i procentualno po broju radnika sa minimalnom zaradom. Nije obest ta koja nekoliko desetina ili stotina hiljada građana godišnje otera u inostranstvo, već golo preživljavanje. Plastično je tu nelogičnost dočarao jedan od “gastarbajtera“, koji je putem društvenih mreža poslao poruku vlastima, u kojoj je napisao da je iz Srbije otišao u Nemačku da njihovim starijim sugrađanima briše i pere zadnjice, a sada bi od tog pranja trebalo da plati Srbiji porez zato što je “pobegao“ iz svoje zemlje.

Negdje je greška

Desetinama godina unazad javna je tajna da Srbija preživljava zahvaljujući novcu koji u svoju zemlju unesu radnici u inostranstvu, popularno nazvano – doznakama. Neka je procena da na dnevnom nivou u Srbiju uoči velikih praznika uđu milioni evra. Zbog toga je i odlagana primena rigoroznijih mera po pitanju ulaska u Srbiju uoči božićnih i novogodišnjih praznika. Potrošnja bi, prema mišljenju predstavnika vlasti, mogla značajno da padne kada bi srpskim državljanima bilo onemogućeno da zbog epidemije korona virusa ovoga puta praznike ne proslave u svojoj otadžbini. To je ogromna pomoć i bez nje mnoge porodice u Srbiji ne bi bukvalno preživele srpski privredni bum.

Kada je već reč o tim doznakama koje stižu od građana koji rade u inostranstvu, i njih bi, prema tumačenju vlasti, trebalo oporezovati. One su poput poklona i ako bi se oporezovale, to je stopa od 2,5 odsto, 1,5 odsto u drugom naslednom redu, dok se u prvom naslednom redu ne plaća porez. Ostaje pitanje kako bi se dokazivalo da je reč o pomoći rođaka, ali kada je državna kasa gladna, lako će se naći način.

Srbija očigledno ne stoji tako dobro kao što se priča. Država se zadužila taman onoliko koliko je pomogla privredu i građane tokom pandemije. Neki kažu osam milijardi evra. Teško je danas naći povoljne kredite za potrošnju u koju je ova vlast mnogo uložila zbog izbora pred kojima se nalazila posle prvog talasa korone. Srbija ne može poput država koje imaju mnogo manji ekonomski rast od nje i dalje da pomaže privredu. Negde je očigledno greška – u priči, ili u stvarnosti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor : Al Jazeera


Povezane

Više od 80.000 građana Srbije ostvaruje prihode na digitalnim platformama, radeći za klijente u inostranstvu. Većina njih nikada nije platila poreze na te prihode pa ih je Porezna uprava pozvala da prijave i plate sve obaveze u posljednjih pet godina, kolika je i zakonska mogućnost potraživanja. Freelanceri su sada obvezni prijaviti svaku deviznu uplatu bez […]

Više iz rubrike Piše
POPULARNO