Patriotizam je posljednje utočište hulja: Napad na Jelisavetu Seku Sablić

Otadžbina je tamo gde ti je dobro, a ne gde su sarme, rekla je glumica Jelisaveta Sablić (Tomislav Mileti? / Pixsell)
Otadžbina je tamo gde ti je dobro, a ne gde su sarme, rekla je glumica Jelisaveta Sablić (Tomislav Mileti? / Pixsell)

„Svako veče pred spavanje kajem se zbog toga što sam uradio Seki, koja je tog dana bila pod velikim stresom zbog mene. Molim se dragom Bogu da mi oprosti za sve što sam uradio“.

Ne, ove dve rečenice nije izgovorio niti napisao Marko Atlagić, zastupnik vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije i prvoborac za odbranu lika i dela Aleksandra Vučića, trenutnog predsednika Srbije.

Napisao ih je Emran Demirović, beogradskoj čaršiji poznatiji kao Žika Dorćolac, u pismu glumici Jelisaveti Seki Sablić, pokajnički od nje tražeći da mu oprosti što je 2011. godine pokušao da je opljačka na ulici. Sitnog lopova i dorćolskog prevaranta je, eto, godinama grizla savest sve dok od Seke nije javno zatražio oprost za svoje nepočinstvo.

Atlagić još nije dostigao taj nivo samospoznaje.

Iza rečenog zastupnika, inače doktora filozofije (sic!), i dalje odzvanjaju rečenice, izgovorene u želji da ponizi Seku Sablić zbog njenih britkih izjava kojima neštedimice kritikuje državu, Vučića i njegove partijske i političke prirepke. Atlagić je, ni manje ni više, optužio legendarnu glumicu da je lišena „najvećeg ukrasa ljudske duše“ – patriotizma.

Povod je bio intervju Seke Sablić nedeljniku NIN i naslov “Otadžbina je tamo gde ti je dobro, a ne gde su sarme“, što je Atlagića, očito, izulo iz ofucanih patriotskih cipela pa je osetio potrebu da se isprsi i stane u odbranu ultimativnog domoljublja srpskog, a još više u zaštitu svog stranačkog i političkog idola, raspoređenog na radno mesto šefa države.

Pa reče Atlagić: „U napade na Aleksandra Vučića, Jorgovanku Tabaković, Sinišu Malog uključila se glumica, gle čuda, Jelisaveta Sablić, zvana Seka. A znate zašto napada Tabaković? Jer je najbolji guverner Narodne banke Srbije u poslednjih 20 godina. Zašto Aleksandra Vučića? Jer je najbolji predsednik države u zadnjih 50 godina. Nek neko kaže da nije“….

Atlagić je tako proglasio Vučića za mernu jedinicu patriotizma i totem plitkomislećeg plemena.

“Ona je izjavila da je otadžbina tamo gde ti je dobro, a ne gde ti je sarma. Gospođo, vi imate manjak patriotskih osećanja. Patriotizam je kamen temeljac čovekove moralnosti, svetinja čovekove duše. Zapamtite, gospođo Sablić, patriotizam je najveći ukras čovekove duše, koji vi, gospođo Sablić, ne posedujete”, rekao je Atlagić, kočopereći se iz zavetrine skupštinske govornice i topline partijskog populizma.

Ne znam zašto, ali istog časa mi je pala na pamet ona, već premnogo puta citirana, rečenica engleskog književnika iz XVIII veka Semjuela Džonsona: „Patriotizam je poslednje utočište hulja“ (Samuel Johnson: “Patriotism is the last refuge for a scoundrel”).

I potrajao je taj osinji let nad Sekinim intervjuom, a istovremeno jedan u nizu Atlagićevih panegirika Vučiću. Kome je volja – nije teško „izguglati“ još sijaset sličnih oda od istog autora…

Nenaplativ izvoz pameti

Ali, ovo nije samo priča o Atlagiću i Seki, o nepoćudnoj glumici i plastelin poslaniku. Ovo je tek jedna kockica slagalice u kojoj se gomila Vučićevih, dobrovoljno beskičmenih, Atlagića skoro svakodnevno ostrvi na neke Seke čiji zdrav razum i vlastita savest ne dozvoljavaju da, pognute glave, drže jezik za zubima, već naprotiv. A što je više nepristajućih – a jeste, to je nervoza u šatoru poglavice sve veća.

Jednog dana su to novinari koji ne postavljaju naručena pitanja, drugi put neki lekar, posle noći provedene u kovid odeljenju, u očaju i kroz suze upozori kako zdravstveni sistem puca dok Krizni štab i jednočlani državni vrh mesecima preskaču lastiš i igraju žmurke s korona virusom. A onda se, usput, u tom beskraju zlatnog doba, nađe neka glumica i drzne da javno ukaže kako je mafija u Srbiji legalizovana, umetnost marginalizovana, a odliv mozgova postaje nenaplativ izvoz pameti.

Tako se i dogodilo da poslanik Atlagić, između dva hvalospeva i teledirigovanog glasanja „na partijsko zvonce“, čitajući novine, nabasa i na drugu stranu zvanične istine.

„Mafija je ovde legalizovana! Pa, to se zna! Pa to je opšteprihvaćeno, šta tu ima da se čudimo više? To je toliko jasno po svemu što se desilo sa oružjem iz Krušika ili oko droge iz Jovanjice. Pa, ovo je država da umreš od smeha. Oni jure nekog narkomana da ga hapse za gram droge, a ovi ovde muljaju tone i tone droge i nikom ništa. Ne znam da li je moguće da se tako nešto strašno desi u nekoj državi, osim u Južnoj Americi. I ne znam kako je uopšte moguće da se sve to ovde reši. Ali, desiće se u nekom momentu. Ja lično računam na radnike, i omladinu, eventualno“, rekla je Sablić za NIN.

I još: „Samo ako svako svojim ’malim’ doprinosom nešto učini – verom u moć istine, a ne laži – moguće je prevazići agoniju u kojoj živimo. A budućnost je ionako u teškoj magli i ljudi će, kada se korona povuče, odlaziti odavde. I to je prirodno. Otadžbina je tamo gde ti je dobro, a ne gde su sarme“.

Kriterijum poremećenih vrednosti

I nisu samo te sarme – kao metafora o odlasku školovanog mladog sveta, koju je Atlagić izvrgnuo u tobožnji manjak Sekinog patriotizma – zasmetale Vučićevim Atlagićima. Rekla je Seka i ponešto od činjenica koje ona i većina njenih kolega najbolje osećaju na vlastitoj koži – da je umetnost u Srbiji „na margini društva“.

„Takvom orijentacijom mladi ljudi su prepušteni jeftinoći, poremećenim vrednostima ili su osuđeni na iseljavanje iz zemlje, na bežaniju odavde. Pa, nekada su najbolje proterivali u Sibir! To je u takvim režimima prirodno, da se sklanjaju svi koji vrede, svi koji imaju integritet, pismeni i misleći“, rekla je Seka Sablić.

Zbilja, na scenu je isplivala kultura izvitoperenog vrednovanja, estrada silikonskih oblina i starlete iz rijalitija baškare se u etru televizija sa nacionalnim frekvencijama i po naslovnicama kontrolisanih tablioda, glas nepristajanja proglašava se zovom neprijatelja i glasom izdaje.

Iznervirani zastupnik A. zato je glumici S. poručio neka „prelista istoriju srpskog naroda, da ne bi ostala stranac u vlastitoj otadžbini”.

Anestezirana javnost i raspored uloga

Javnost je, prvih dana posle Atlagićeve partijsko-patriotske jednočinke u Skupštini, uglavnom anestezirano ćutala, dok je nisu prenuli novinarski izveštaji i objave na društvenim mrežama. Onda je proradila i savest esnafa.

Udruženje dramskih umetnika Srbije poručilo je da napadi na glumicu Jelisavetu Seku Sablić u Skupštini Srbije predstavljaju „nedoličan i nepatriotski čin“, te da je to „napad na slobodu izražavanja“ jer je ona „glumačko, umetničko ime koje sâmo sebe svojom veličinom brani“. I još da je Atlagićeva patriotska beseda „napad na Ustavom zagarantovanu slobodu izražavanja i napad na sam Ustav“.

Pojedine Sekine kolege digle su glas za oktavu više od drugih.

„U svakoj naciji, državi, u svakom društvu, postoje mediokriteti i postoje slobodoumni, talentovani i izuzetni ljudi… Siguran sam da je velika većina naše nacije ponosna što imamo Jelisavetu Seku Sablić, a da se stidi ljudi poput Atlagića”, poručio je glumac Dragan Bjelogrlić.

„Druge države, u koje nažalost spada i naša“, rekao je Bjelogrlić, „upravo uz pomoć mediokriteta i moralnih i ljudskih ništavila pokušavaju da kreiraju društvo u kojem će poslušnici, kukavice i nezainteresovani nadjačati ljude od intergriteta. Tako se pravi idealan teren za dugogodišnje vladanje. Ništa novo. Oproban metod, toliko puta viđen u istoriji čovečanstva“.

Dramaturg i teatrolog Nebojša Romčević reagovao je kratkom porukom na Tviteru: „Seka neće biti manja, oni ne mogu biti manji“.

I moglo bi se ovde nabrojati još poruka koje su u javnosti napravile pozamašan bedem između samoljubive vlasti i slobodoumne glumice.

Moglo bi, ali to zasad – a možda i zadugo još – neće presudno rasterati žabokrečinu vlasti koju svojim – naručenim ili snishodljivim – monolozima neguje armija Vučićevih trbuhozboraca.

To su oni Atlagići, Vulini, Vučićevići, Krstići i ini koji se, poput koncentričnih krugova smenjuju i talasaju u poželjnim medijima čim neko iz centrale baci kamen na nepoćudne.

Kao i svaka pojava u prirodi, i ta je prolazna – kamen, brže ili sporije, potone – a klonirani talasi sami od sebe ubrzo potom nestanu.

Ne može se, dakle, sa gratis kartom za vašarski ringišpil prošvercovati u pozorište.

Ili, što bi rekao nemački književnik, novinar, pozorišni kritičar i satiričar Kurt Tuholski: „Prednost pametnih je da oni uvek mogu glumiti idiote. Suprotno je mnogo teže izvesti“.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO