Svjetionik demokratije iz Bolivije

Politička kriza u jednoj od najsiromašnijih zemalja Latinske Amerike, razriješena je gotovo bajkovito, navodi autor (EPA)

Kao da se geografija na američkom kontinentu obrnula naopačke zajedno sa politikom, ljudskim pravima, liderima i državnim uređenjima na tim teritorijama. Na jugu, Bolivija je bez ikakvih incidenata, veselo i sa verom u budućnost dočekala inauguraciju novog predsednika kome je u prvom krugu velikom većinom poverila mandat. Na severu kontinenta izabrani predsednik Džo Bajden nema priliku da se nesmetano pripremi za mandat koji mu je poveren jer odlazeća Trampova administracija čini sve kako bi dodatno otežala preuzimanje kormila nad najrazvijenijom zemljom na svetu. 

U senci turbulentnih događaja na severu kontinenta, Luis Arse, nekadašnji ministar ekonomije u vladi Eva Moralesa, posle čiste i ubedljive pobede na demokratskim izborima postao je predsednik Bolivije. Kečue, Ajmare i trideset četiri  drugih starosedelačkih naroda ponovo su razvili svoje zastave.

Viphale, (zastave u obliku kvadrata, sastoje se od  sedam boja poređanih u kvadrate dijagonalno)  su uvrštene među zvanične nacionalni simbole na referendumu 2009, kada je zemlja postala Višenacionalna Država Bolivija, tri godine pošto je Evo Morales izabran za prvog predsednika Bolivije.

Viphala, zvanični nacionalni simbol

Na andskoj visini od gotovo četiri hiljade metara u La Pazu, ponovo se vijori viphala, “sveti simbol komunalnog prehispanskog sistema utemeljenog na principima pravde, jednakosti, harmonije, solidarnosti i uzajamnosti”.  Starosedeoci kordiljera koji čine više od polovine stanovnika Bolivije i dan danas u svojim zajednicama praktikuju demokratiju tog “Starog sveta” utemeljenog mnogo vekova pre nego što je “otkriven” američki kontinent  imenovan kao “Novi svet”.

Pre nešto više od godinu dana, kada je prvi autohtoni predsednik Evo Morales morao da napusti zemlju, posle nemira koji su usledili zbog izbornih nepravilnosti, očekivalo se da Bolivija opet ulazi u beskrajni začarani krug nezadovoljstva i nasilja. Vlast su preuzeli ekstremni desničari, preko noći su izbačeni svi simboli autohtonog prekolumbijanskog stanovništva, proterani su iz zemlje kubanski lekari koji su zdravstvo učinili dostupnim sirotinji, privremena administracija čvrsto je bila uverena da će prirodna bogatstva ove zemlje uspeti da vrati u ruke multinacionalnih kompanija. Viphala se spaljivala i cepala, dok su u državne institucije sa Biblijom u ruci,  ulazili funkcioneri, svi odreda bele rase potomci Evropljana.

Ali, politička kriza u jednoj od najsiromašnijih zemalja Latinske Amerike, razrešena je gotovo bajkovito,  i to usred najtežih ekonomskih i zdravstvenih izazova sa kojima se suočava čitav kontinent pa i svet. Sa dvadeset odsto razlike već u prvom krugu kandidat Pokreta za socijalizam (Movimiento Al Socialismo MAS) porazio je desničarskog oponenta, na izborima na kojima je zabeležen rekordni odziv.

Evo se vratio kući ali ne u predsedničku palatu

Evo Morales  vratio se iz jednogodišnjeg egzila, dan pošto je inaugurisan novi predsednik, njegov izabranik čije postavljanje na dužnost nije hteo da ometa. Morales, ostaje predsednik pobedničke stranke, ali novi predsednik nije mu dodelio nikakvu funkciju u vladi koja je sastavljena mahom od novih ljudi izraslih iz ovog levičarskog pokreta. 

Luis Arse se u Boliviji smatra zaslužnim za ekonomski preporod zemlje, u deceniji kada je rast BDP iznosio 344 odsto i kada je ekstremno siromaštvo sa 38 odsto smanjeno na 15 procenata. Kao ministar ekonomije i javnih finansija Arse je organizovao i nadgledao nacionalizaciju rudarskih kompanija i telekomunikacije. Novi predsednik važi za pragmatičnog tehnokratu unutar Pokreta za socijalizam, a Wall Street Journal , rangirao ga je 2011. kao osmog najboljeg ministra ekonomije u regionu. Uoči opštih izbora u Boliviji 2014, američki ekonomski magazine smatrao ga je glavnim faktorom u Moralesovom ponovnom reizboru.

Evo se vratio u Boliviju iz Argentine preko provincije Huhuj, većinom naseljenom andskim autohtonim stanovništvom. Prolazeći kroz vrletne planinske puteve stigao je automobilom do grada Čimore, gde ga je dočekalo desetine hiljada ljudi i odakle je pre godinu dana otišao u egzil. 

Kao i mnogi drugi današnji lideri, popularni Morales pokušao je pre četiri godine na referendumu da ovekoveči svoju vlast. Plebiscit nije uspeo onako kako ga je Evo zamislio. Većina mu nije odobrila da se za predsednika kandiduje po četvrti put. Evo je uz pomoć sporne interpretacije njegovih institucija ipak izašao na izbore boreći se za ostanak na vlasti. Usledili su nemiri i nasilje. Vojska mu je otkazala poslušnost. I vlast su preuzeli desničari koji su posle godinu dana ipak morali da organizuju nove izbore. Na njima se Evo Morales nije kandidovao.

Mnogi su povratak Eva Moralesa u Boliviju označili kao njegov lični trijumf. Prvi autohtoni predsednik nije međutim ostvario svoju nameru da doživotno vlada. Shvatio je da je svaka vlast smenjiva, i da je bio u zabludi kad je mislio da  će mu nesumnjive istorijske zasluge obezbediti doživotni tron. 

A šta se za to vreme dešava na severu kontinenta, u svetioniku demokratije, u čije su ime iz Vašingtona toliko puta do sada orkestrirani vojni udari po celoj Latinskoj Americi?

Šta će tropski Tramp bez Trampa

Politikolog Brendan Nyhan često je tokom Trampovog predsednikovanja terao američku političku elitu da se osvesti: Šta bi ste rekli kada bi se ovakve stvari dešavale u nekoj drugoj zemlji. Zamislite da predsednik u nekoj drugoj zemlji odbije da prizna izborni poraz. I da umesto toga počne da insistira kako je lažirano prebrojavanje glasova. Da potom podnese sudske tužbe i pritisne svoje saradnike da ga podrže. Da iskoriste vladu kako bi se isterale presude u njegovu korist. Mnoge su se organizacije koje ispituju stanje demokratije u svetu preorjentisale na domaći teren.

“Ono što smo poslednjih dana doživljavamo od našeg predsednika najviše liči na taktike kojima se služe autoritarni režimi u svetu, rekao je nedavno predsednik Fridom Hauza, Majkl Abramovic i za New York Times, dodao da “nije mogao ni da zamisli da se u Americi može ovako nešto desiti”.

Mnogi profesori sa Harvarda i Jejla, ocenjuju da je će ova komplikovana tranzicija u izvedbi odlazećeg predsednika uveliko ugroziti demokratsku tradiciju u SAD. Ipak najdalje je otišao čileanski pisac Ariel Dorfman, profesor latinoameričkih studija na Američkom univerzitetu. Dorfman je pre neki mesec pozvao Amerikance da budu hrabri i izađu masovno kao Čileanci kad su glasali protiv Pinočea. Kao i svojevremeno diktator Pinoče, tako ni aktuelni predsednik SAD ne želi da se privoli demokratskim pravilima. Dorfman mu savetuje da potraži azil kod Kim Džong Una u Severnoj Koreji.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Sa juga kontinenta ističe se da je od svih američkih predsednika novoizabrani Džo Bajden najbolji poznavalac Latinske Amerike i da je kao potpredsednik u vreme Obamine administracije u nju svraćao desetak puta. Tamošnji analitičari očekuju da Bajden kao pragmatični i umereni političar uspostavi pokidane odnose sa liderima levice (Bolivija, Meksiko, Argentina), kao i sa liderima desnog centra (Kolumbija, Čile, Urugvaj). Dijalog je reč koja se često pominje kada se govori kako o međusobnim odnosima između latinoameričkih zemalja, tako i o pronalaženju rešenja unutar svake od ovih država.

Predsednik Brazila, Žair Bolsonaro, I dalje se ponosi što je zbog sličnosti i bliskom prijateljstvu sa odlazećim američkim predsednikom, stekao nadimak “Tropski Tramp”. Na Bajdena je atakovao još dok je bio predsednički kandidat demokrata. Najviše su mu je smetao program demokrate da zaustavi seču amazonskih šuma i da uspostavi mnogo strožije mere za zaštitu prirode.

Hoće li novi predsednik sa višedecenijskim iskustvom u spoljnoj politici, imati vremena, snage i nerava da se ozbiljnije upusti u sveobuhvatno rešavanje kontinentalnih problema. Za sada, Bolivija mu može poslužiti kao svetionik. Ne samo da se iz La Paza osvetlio put za mirnu demokratsku tranziciju već su prokrčene staze za emancipaciju autohtonih naroda koji u SAD još uvek žive u rezervatima. U Boliviji se pokazalo da Kečue, Ajmare i svi drugi autohtoni narodi umeju da vode državu po demokratskim pravilima koje su Tramp i ostale  trampističke poglavice spremni da žrtvuju zarad sopstvenih interesa. 

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Nakon godine u egzilu, bivši predsjednik Bolivije Evo Morales vratio se u zemlju. Morales je napustio Boliviju u novembru prošle godine, nakon nasilnih protesta i optužbi za izbornu prevaru. Novi predsjednik je obećao obnovu Bolivije. Ali njegovi kritičari strahuju da će biti pod utjecajem Eva Moralesa.

Published On 09 Nov 2020

Luis Arce danas će i službeno postati predsjednik Bolivije. On je 19. oktobra, u prvom krugu predsjedničkih izbora, osvojio više od 50 posto glasova. Međutim, ovaj ljevičarski kandidat morat će se suočiti s velikim izazovom, a to je pokretanje posrnule ekonomije. 

Published On 08 Nov 2020
Više iz rubrike Piše
POPULARNO