Vulin sanja Vučićevo carstvo

Nema te funkcije na koju Vučić ne bi postavio Vulina kako bi ponizio sopstveni narod, piše autor (Tanjug)

Srbija i srpstvo mora da su u ozbiljnom problemu kada je glasnogovornik na ovu temu postao zakleti, a neko bi pre rekao – ukleti, levičar Aleksandar Vulin.

Njegova ideja o jedinstvenom narodu i jednom predsedniku, da ne kažemo vođi, kad se malo dublje zagleda, deluje kao renesansni oblik zagovaranja Velike Srbije Vojislava Šešelja. Ko bi rekao da je i ovaj novosadski “Če Ge Vara”, kako je ceo život sanjao da ga zovu, postao jedan od najzaslepljenijih Šešeljevih trbuhozboraca.

Svi znamo da je glavni produkt Šešeljevog šinjela aktuelni vođa Aleksandar Vučić. On, međutim, bori se sam sa sobom, ne bi li ostavio utisak pred svetom modernog i umerenog političara. To što mu u vladi sedi ministar vojni koji i dalje Albance sa Kosova naziva Šiptarima, i koji sanja Šešeljevu Veliku Srbiju na Vučićem titularem poput cara Dušana, to je neki drugi padež.

I tako veliki levičar, prikuplja poene kod svog vrhovnog komandanta pričom da svi živi Srbi moraju da se stave pod jedan krov na čijem je čelu Vučić. Po Vulinu, Vučić nije predsednik samo Srbima u Srbiji. Ne, on je predsednik i Srbima koji žive u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, i onima koji žive u Mađarskoj, Rumuniji, Nemačkoj, Americi. Verovatno je Vučić predsednik i Srbima koji su se sticajem nekih okolnosti našli i na Grenlandu, ili ostrvskoj državi Palau.

Svi Srbi treba pod hitno da postanu jedinstven politički narod, šta god to značilo, pod vođstvom jednog čoveka. Kada god je o velikoj Srbiji govorio, Šešelj nikada nije pominjao tezu o predsedniku svih Srba. Da li se to podrazumevalo, ili mu nije odgovaralo da tu krunu stavi na glavu Slobodanu Miloševića, Šešelj se zaustavljao na granici Karlovac, Karlobag, Ogulin, Virovitica. Vulin je tu ideju apdejtovao i sada je populariše, doduše samostalno, pod pojmom “jedisntveni politički narod sa jednim predsednikom”.

Interesantno bi bilo priupitati one Srbe, ali i sve one građane Srbije drugih nacionalnosti koji su upravo zbog ovog predsednika i njegove vlasti, život našli u nekoj drugoj zemlji, da li je Vučić njihov vođa. Verovatno bi se Vulin razočarao njihovim odgovorom, a sigurno i jedinstveni predsednik.

Srbija se smanjuje, stanovi rastu

Vulin u obrazlaganju svoje ideje ide dalje tako što opšužuje velike sile da njihovom voljom Srbi ne žive u jednoj državi i da Srbi više nemaju kome niti zašta da se izvinjavaju. On toliko nije u vinklu, da verovatno veruje da je Srbija svuda gde je kročila srpska noga.

Ko zna, Vulin možda zamišlja da je i Grenland srpska provincija. Zašto bi Srbija bila samo tu u prostoru nekadašnje Jugoslavije. Zašto predsednik Srbije ne bi bio predsednik i teritorijalnom prostoru gde Srbi žive u Rumuniji, Mađarskoj? U Beču, kažu podaci, živi 80.000 Srba. Zašto bi Ogulin bio u Srbiji, a ne i Beč?

Vulin je verovatno presrećan što bi uskoro mogao da postane šef Bezbednosno-informativne agencije Srbije i zbog toga euforično podiže Vučića na napostojeći pijedestl. Verovatno je u pitanju izraz zahvalnosti.

Ako je neko pomislio da bi poniženje građana Srbije moglo da bude završeno postavljanjem ovog levičara za ministra vojnog, grdno se prevario. Nema te funkcije na koju Vučić ne bi postavio Vulina kako bi ponizio sopstveni narod. To više nije pitanje vernosti pojedinih članova Vučićeve oligarhije, već ozbiljne patologije.

Taj Vulin je pokazao koliko mu je stalo do srpskog naroda kada je bio deo vlasti koja izbeglicama iz Kninske krajine zabranila da uđu u srpske gradove, uključujući i Beograd, sa sumanutom idejom da nasele prostor Kosova i Metohije. Hektolitre “suza” prolile su te lažne patriote nad sudbinom srpskog naroda da bi sada imali bilo kakvo moralno pravo da o Srbima govore sa bilo kakvom vrstom brige.

Pokazali su je. Ostaće zabeleženo, pored te zabrane ulaska izbeglim Srbima, da je pretendent na titulu jednog vođe celog srpskog naroda tokom NATO bombardovanja dobio od države stan u veličini od jednog ara. Neko je tada lepo primetio – dok se Srbija teritorijalno smanjivala Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić su se teritorijalno širili.

Kako lažne patriote brane srpstvo

Ono što jeste problem po Srbiju to je činjenica da kada god su ovakve ideje, poput Vulinove, bile dominantno prisutne u stvarnosti, Srba je sve manje bilo na onim teritorijama na kojima su vekovima živeli. Tako to bude kada lažne patriote žele da brane srpstvo. Da je njima stalo do Srba drugačije bi se ponašali. Za početak bi gradili demokratiju, a ne kako to sve glasnije govore iz inostranstva – izbornu autokratiju.

Odavno je jasno da Vulinovi snovi i bajke nemaju nikakvu realnu težinu. Njegovo postavljanje na mesto ministra vojnog imalo je za cilj samo, već pomenuto, poniženje građana Srbije i potrebu da se malo grublje i prostije odgovori komšijama kada jedinstveni predsednik za takvim ima potrebu. Ako ga bude postavio za šefa BIA, to bi u velikoj meri trebalo da bude i olakšavajuća situacija, barem za susede, jer koliko je poznato, šefovi bezbednosnih struktura ne sede po studijima televizija i slabo se pojavljuju u javnosti.

Predsednik Srbije je predsednik svih građana Srbije, a ne Srba u zemlji i u inostranstvu. Da nije bilo tih građana, koji nisu samo Srbi, Srpska napredna stranka ne bi bila na vlasti. Podržali su je i Mađari i Bošnjaci koji žive u Srbiji. Njima svakako nije predsednik neko ko je predsednik Mađarske ili BiH. Uostalom, zar nekom neostvarenom navijaču sa Zvezdinog severa nije dovoljno to što je predsednik Srbije?

Šta će mu Grenland i Palau bez obzira na iskrenu želju jednog svog ministra vojnog? Niti je Vučić car, niti je Srbija tamo gde nije, niti neko obnavlja Dušanovo carstvo. Opasne ideje uglavnom, i na sreću, ostaju u glavama onih koji im nisu dorasli. U prošlosti je bilo pokušaja realizacije takvih ideja. Bez obzira na njihovu opasnost, danas se radi o lajanju koje za posledicu nikako ne može imati ujed.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO