Opozicija treba pokazati da nije gora od vlasti

Stotine građana više od godinu dana svake subote marširaju u centru Beograda, protiveći se vlasti Aleksandra Vučića (EPA)

Opoziciji u Srbiji nije dovoljna samo vlast protiv koje se bori sa manje ili više žara, već uveliko traje fajt i unutar tog dela političke scene. Nedeljama traju prepucavanja u onom delu za koji se veruje da je pravo opoziciono jezgro – Savezu za Srbiju (SZS), što u velikoj meri dodatno zbunjuje građane koji su protiv vlasti, a neke još čvršće vezuje za stav da su svi isti. Tačka oko koje se rasipa puno energije i kocka sa živcima birača je – bojkot predstojećih izbora.

U Srbiji, inače, ne važi definicija opozicije, prema kojoj opoziciju predstavljaju one partije, grupe i pojedinci koji ne čine vlast. Srpski parlament je pozornica na kojoj ima mesta i za poželjnu, ili omiljenu opoziciju. I to nije od juče. Još je Slobodan Milošević neskriveno imao omiljenog opozicionog lidera i to Vojislava Šešelja. Lider Srpske radikalne stranke i osuđeni haški zločinac, nije se dalje pomerio od tog zvanja ni danas.

Konkurencija mu je, doduše, ovih  dana ipak malo veća, jer su tu Čeda Jovanović, Nenad Čanak, što ne reći i muftija Muamer Zukorlić, kao i razni ostaci nekadašnjih partija koje su se raspale tokom aktuelnog četvorogodišnjeg mandata. Svi oni dobijaju mesto pod suncem, gostovanja na televizijama koje imaju zajedničkog glavnog i odgovornog urednika, prostor u tabloidima, i svi oni beskopromisno izlaze na predstojeće izbore.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Njih, koji pristaju na svaku igru u organizaciji vlasti, drugi deo opozicije ne shvata za pravu opoziciju. Tako, pre svega, misli SZS, koji je nastao kao vid opozicionog udruživanja u trenucima kada je opoziciona scena u Srbiji počela da se budi. SZS je okupio širok spektar političkih partija, od krajnje nacionalne opcije u vidu Dveri Boška Obradovića, preko umerenije Narodne stranke Vuka Jeremića, do levog centra sa Demokratskom strankom kao glavnom strujom. Van SZS je bio i ostao Pokret slobodnih građana, najpre sa Sašom Jankovićem, a sada sa Sergejem Trifunovićem. Oni su svojom voljom i činjenicom da neki nisu ni učestvovali na izborima, ostali van parlamenta, van medija i izloženim konstantnim napadima koji traju od jutra do jutra.

Dan nezavisnosti SAD-a

Već tokom proleća, kada je priča o bojkotu dobijala sve veći zamah u leđa, stidljivo su se čuli glasovi da to možda nije najbolje rešenje, da je rano, da treba sačekati raspisivanje izbora. I tada pojedini poslanici DS nisu bili oduševljeni idejom da se bojkotuje rad parlamenta iako su upravo poslanici ove stranke bile najveće žrtve bahatog ponašanja vladajuće koalicije. Veoma indikativno je bilo i to što se sa proslave američkog Dana nezavisnosti u ambasadi SAD u Beogradu u javnosti pojavila slika tadašnjeg ambasadora Kajla Skota sa poslanicima DS i bivšim predsednikom demokrata Draganom Šutanovcem, a ne fotografija ambasadora sa aktuelnim predsednikom DS Zoranom Lutovcem i njegovim timom. Krenula je priča čaršijom da Vašington ne podržava ideju bojkota i da snažno insistira izlazak na izbore, a sagovornici na tu temu su pronađeni u poslaničkom klubu DS.

U međuvremenu je i ova stranka, donela odluku o bojkotu izbora i to je onda postaja jedinstvena odluka SZS. Uporedo sa ovom odlukom, počelo je “soliranje” unutar demokrata u vidu pojedinih poslanika, ali i odgovori, pre svega, Dveri. Koliko su bili glasniji oni koji su protiv bojkota iz redova demokrata, toliko su bile glasnije i kritike Dveri. Stidljivo se čuo po neki zahtev demokrata da se napusti SZS zbog Dveri, kojima je pandan bio zahtev Dveri da DS raščisti sa “mangupima u sopstvenim redovima”. I tako dođosmo do najžešće opozicione svađe i to između prvog predsednika DS Dragoljuba Mićunovića, uvaženog člana ove stranke, i lidera Dveri Boška Obradovića. Mićunović se oštro usprotivio bojkotu, a Obradović daljem egzistiranju ovog prvog na opozicionoj sceni uz po neku uvredu. Odmah su poskakali poslanici DS, tražili raskid saradnje sa Dverima i napuštanje SZS, a sa druge strane sve jači su napadi na DS da raščisti sa svojim poslanicima koji rade protiv odluke da se bojkotuju izbori.

Do sada najveća svađa unutar opozicije bila je više nego zanimljiva medijima koje vlast u Srbiji koristi kao svoje megafone i maksimalno su podržali Mićunovića i njegovu struju. Dok je on dao intervju za Večernje novosti, neki od njegovih istomišljenika su se pojavili i u televizijskim studijima, za razliku od “bojkotaša”. Vlast, naravno, maksimalno podržava “antibojkotaše” i zadovoljno trlja ruke zbog ovog sukoba od kojeg samo ona može imati neku korist.

Najgore u ovom trenutku prolazi predsednik DS Lutovac koji ima dvostruki pritisak. Iako je istog dana osudio napad Obradovića na Mićunovića naglasivši da se radi o napadu na sve demokrate, poslanici traže da se napusti SZS. Članovi DS verni odluci o bojkotu razmišljaju o tome da treba raskrstiti sa onima koji se protive odluci stranke. Uz Lutovca, ništa bolje ne prolaze ni građani Srbije koji su iskreno protiv onoga što se danas dešava u Srbiji, a ne libe se da kritikuju ponašanje opozicionih aktera.

Nove dječije bolesti

Opozicija je žrtva ogromne medijske hajke u Srbiji i to nije sporno. Njeni lideri su opisani najstrašnijim imenima bez ikakvih dokaza. Primera radi, taj Obradović je proglašen za nekoga ko je izdao Kosovo, a kada je Kosovo sticalo nezavisnost, on je radio kao bibliotekar u Čačku. Jeremićeva žena je proglašena za glavnog narko dilera u Srbiji, a Đilas za najvećeg lopova koji je ukrao od Srbije 619 miliona evra.

Posle slične kampanje koja je vođena pod istom matricom protiv Olivera Ivanovića ovaj opozicioni političar je ubijen u Kosovskoj Mitrovici. Sada se gotovo identični spotovi pojavljuju sa likovima Marinike Tepić i Aleksandra Obradovića. Bez obzira na sve ovo, što je strašno i što ni na koji način ne sme da predstavlja vid političke borbe, i koliko god da je teško, opozicija mora da pokaže mnogo više odgovornosti za vreme koje dolazi.

Mora da se izdigne iznad svih iskušenja koja se nalaze u njenom okruženju. Možda malo i da se ujede za jezik pre nego što se nešto kaže ili napiše. Oni koji se ne slažu sa bojkotom, naći će način da na te izbore izađu i o njima će građani reći šta misle, isto kao i o onima koji izbore bojkotuju. Srbija već ima neodgovornu i lošu vlast koja je u mnogim segmentima na putu da postane gora od one koja je bila uobličena u Slobodanu Miloševiću.

Zar te dečije bolesti koja je preležala nisu dovoljne već iznova mora da ih boluje?

Građani Srbije nemaju više vremena za tu vrstu luksuza. Opozicija mora da pokaže i dokaže da je bolja, a ne gora od vlasti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Nakon šest mjeseci uličnih demonstracija vlast je napravila neke ustupke, a opozicija je postala vidljivija, iako je odnos snaga ostao gotovo isti

Published On 14 Jun 2019
Više iz rubrike Piše
POPULARNO