Rusija: Kako je Putin govorio o pokolju u Srebrenici

Dvadesetčetvrta godišnjica stradanja Bošnjaka u Srebrenici ostala je skoro nezapažena od strane vladinih medija u Rusiji. Ako je o tome bilo reči, naglasak je stavljen na tvrdnju da “ne postoji zvanična potvrda masovnog streljanja Bošnjaka”, tokom rata 1990-ih.

U Moskvi u poslednje vreme zastupaju stav da događaje iz jula.1995. godine treba ponovo istražiti, iako ranije Rusija nije osporavala odluku Međunarodnog suda iz 2007. godine. da je u Srebrenici počinjen genocid. Čak se i pozivala na masovno stradanje Bošnjaka kao čin genocida, u kontekstu drugih međunarodnih zbivanja.

TASS: ‘Ne postoji zvanična potvrda’

Glavna ruska novinska agencije RIA Novosti navela je svom izveštaju, da su “posmrtni ostaci 33 identifikovane bošnjačke žrtve rata u Bosni i Hercegovini svečano sahranjeni u Srebrenici, na godišnjicu tragičnih događaja 1995. godine”. U isto vreme, na internet stranicama drugih poznatih vladinih medija, poput televizije Russia today ili novina Rosijskaja gazeta, nije bilo informacija o komemoraciji.

Ruska državna agencija TASS prenela je izjavu američkog državnog sekretara Majkla Pompea (Michael Pompeo), koji je naveo da Sjedinjene Američke Države neće dozvoliti ponavljanje tragedija sličnih masovnih pogubljenjima bosanskih muslimana. U ovom članku TASS-a stoji između ostalog:

“U julu 1995. godine, u Srebrenicu je ušla vojska Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića, koji je organizovao evakuaciju Muslimana u Tuzlu. Prema izveštajima zapadnih medija, tokom evakuacije je došlo do masovnog streljanja Bošnjaka, ali ne postoji zvanična potvrda ove činjenice”.

Vladini mediji u Rusiji ne poriču masakr u Srebrenici u potpunosti, ali najčešće osporavaju zvaničnu verziju ubijanja Bošnjaka, kao i broj stradalih. Masakr se prikazuje pre svega kao rezultat borbenih dejstava i bošnjačke politike. O masovnim pogubljenjima u julu 1995. godine u Rusiji obično govore kao o spornom događaju koji nije dovoljno rasvetljen. U medijima se ne pominju mnoge bitne činjenice, poput one da su masovne grobnice bile prekopavane i premeštane. Izbegava se reč “genocid”.

Balkanski sukobi 1990-ih su u ruskim medijima često korišćeni u propagandne svrhe, a cela priča je usmerena na jačanje antizapadnog osećanja i promociju ruskog kursa kao ispravnog. Recimo, blokiranje u Savetu bezbednosti, 2015. godine, nacrta britanske rezolucije o genocidu u Srebrenici u Rusiji prikazuju pre svega kao dobru priliku da se spreče novi sukobi na Balkanu i da se sprovede nova, nepristrasna istraga ratnih zločina.

‘Istraga zločina nad svim narodima’

U ovom kontekstu nije čudno da je rusko Ministarstvo inostranih poslova pozdravilo formiranje “nezavisnih međunarodnih komisija za istragu zločina nad svim narodima na području Srebrenice i nad Srbima u Sarajevu 1991-1995” u bh. entitetu Republika Srpska.

Prema stavu ruskog ministarstva, formiranje ovih komisija je “direktno povezano sa očiglednim propustima u radu Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY). Upravo je neefikasnost, selektivnost i antisrpski pristup međunarodnog krivičnog pravosuđa bila je jedna od glavnih prepreka za postizanje održivog pomirenja na Balkanu”, smatraju u Moskvi.

Inače, Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju (a sada i Rezidualni mehanizam) je jedna od glavnih meta za ruske kritičare “zapadnog pravosuđa”. S druge strane, sami ruski zvaničnici se u raspravama sa oponentima na Zapadu često služe balkanskim tragičnim događajima, uključujući i Srebrenicu.

Kako se Kremlj služi Srebrenicom

Jedan je od primera izjava ruskog predsednika Vladimira Putina iz 2017. godine, kada je rekao na jednom forumu o međunarodnoj politici da zatvaranje granice sa proruskim “republikama” u Ukrajini dovelo bi do nove Srebrenice. “Dok god politička pitanja ostaju nerešena … odluka o zatvaranju granice dovešće do situacije slične onoj koja je bila u Srebrenici. To znači pokolj. Nikad nećemo dozvoliti da se to dogodi”, govorio je Putin pre dve godine.

Ali, takve izjave su namenjene ne balkanskoj publici, već zapadnoj javnosti, za koju je reč “Srebrenica” sinonim etničkog masakra i genocida. Ova retorika je deo propagandne kampanje Kremlja u kojoj on nastoji da primenjuje iste vrednosti i standard na koje se poziva Zapad.

Treba podsetiti da ruske vlasti sve do zaoštravanja odnosa sa Zapadom 2014. godine nisu osporavale presudu Međunarodnog suda o Srebrenici iz 2007. godine. Štaviše, rusko Ministarstvo inostranih poslova se pozvalo na čin genocida u Srebrenici kako bi objasnilo potrebu za ruskom vojnom operacijom protiv Gruzije 2008. godine.

Ovaj stav iz 2008. godine nije sprečio Moskvu da kasnije blokira (u jeku krize u odnosima sa Zapadom) rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Štaviše, šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov, sada govori o onom sastanku Saveta bezbednosti UN-a kao “jednom od najsjajnijih epizoda u profesionalnoj biografiji” pokojnog ambasadora Vitalija Čurkina. Međutim, mediji pod kontrolom Kremlja prelaze na priču da “ne postoji zvanična potvrda masovnog streljanja Bošnjaka”.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera